Скорашње поруке

Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Exiled послато Мај 18, 2024, 11:30:33 поподне »
Није Лубарда већ онај несрећник, Милић од Мачве.

Sent from my SM-A528B using Tapatalk
Браво,не познах га без летећих балвана.😊
2
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Ojler послато Мај 18, 2024, 11:21:24 поподне »
Је ли ово Лубарда са њим?
Није Лубарда већ онај несрећник, Милић од Мачве.

Sent from my SM-A528B using Tapatalk

3
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Exiled послато Мај 18, 2024, 11:09:01 поподне »
Код њих се чувао један љетопис приписан Герасиму Бранковићу.
Герасимов љетопис


Је ли ово Лубарда са њим?
4
Књиге / Одг: Моја колекција
« Последња порука Deligrad послато Мај 18, 2024, 11:06:47 поподне »
Оливера Думић, Небојша Ђокић, Прилог историји цркве свете Параскеве у Бољевцима, Гласник Српске православе цркве 6/2009, Београд 2009, 162 – 168; Вклад в историю церкви Святой Параскевы в Болевцах.; A contribution to the history of the church of Saint Paraskeva in Boljevci

https://www.academia.edu/119335879/Оливера_Думић_Небојша_Ђокић_Прилог_историји_цркве_свете_Параскеве_у_Бољевцима_Гласник_Српске_православе_цркве_6_2009_Београд_2009_162_168_Вклад_в_историю_церкви_Святой_Параскевы_в_Болевцах_A_contribution_to_the_history_of_the_church_of_Saint_Paraskeva_in_Boljevci
5
Српски средњи век / Одг: Косаче
« Последња порука drajver послато Мај 18, 2024, 10:27:28 поподне »
Једини који се за краљицу Катарину Котроманић не каче данас су Срби. Што је крајње чудно, јер оно што је писало и пише на надгробној плочи краљице Катарине у Риму има највише везе са српским идентитетом. Оригинални текст на њеној надгробној плочи је гласио


Овдје треба поменути да овај оригинални транскрипт није онај исти натпис на латинском који сада стоји у цркви у Риму. Тај уклесани натпис је лош и не сасвим тачан превод на латински са ћириличног оригинала. Срећом ћирилични оригинал је објављен још 1545. године, прије него је оригинални натпис крајем тог истог вијека био уништен. Овај оригинални ћирилични натпис сачуван је у књизи "Libro di M. Giovambattista Palatino cittadino romano : nelqual s'insegna à scriuer ogni sorte lettera, antica & moderna, di qualun que natione, con le sue regole, & misure, & essempi : et con vn breve et vtil discorso de le cifre" Књига се иначе бави врстама писама и сасвим је случајно та надгробна плоча краљице Катарине ту стављена као примјер српске ћирилице.

Књигу је доступна на мрежи
https://archive.org/details/librodimgiovamba00pala/page/n113/mode/2up

а дио о којем је ријеч може да се нађе на 114 страни



Оно што видимо из овог кратког натписа јесте да је нађено за сходно да се посебно нагласи краљичино поријекло од Немањића и војводство њеног оца од Светога Саве. На плочи се каже да је краљица од порода Јелене (Јелене Лазаревић) из куће цара Стипана (цара Душана). Краљица Катарина је само преко бабе била повезана са Немањићима, али кад су је сахрањивали нашли су за сходно да управо ту везу истакну.

 
6
Српски средњи век / Одг: Косаче
« Последња порука drajver послато Мај 18, 2024, 10:11:14 поподне »
Недавно сам посјетио гроб Катарине Косаче Котроманић у Риму па сам се мало позабавио том племићком породицом и нађох ово:

https://www.knezevina-hercegovina.com/sr_RS/potomak/

Нема сумње да је римокатоличка црква веома вјешто искористила чињеницу да је Катарина Котроманић умрла као католкиња у Риму, претходно уздржавана од папа. Данас се поштовање посљедње босанске краљице Катарине, веома често представља као фолклорна баштина босанских католика, а на ту тобожњу баштину се у посљедње вријеме калеми и митологија босанских муслимана. Заправо за промоцију култа погрешно назване посљедње босанске краљице (јер није посљедња) заслужни су нововјековни мартирологијуми фрањеваца. На причу око краљице Катарине се каче:

- средњобосански католици са подијељеним босанским и хрватским идентитетом, али са јаким католичким црквеним идентитетом, она је за њих прије свега локална блажена

- херцеговачки католици, за које је она прије свега Херцеговка, углавном потискују оно "босанско" у причи о њој, а истичу мјесто рођења у Херцеговини, Косаче и католицизам

- босански муслимани, величају је као оличење државотворности Босне, иако су управо исламски освајачи, са којима се босански муслимани и данас идентификују проузроковали највеће трагедије у животу управо ове краљице (Турци су јој узели дјецу и потурчили их).

Ево како изгледа та идентитетска шизофренија

<a href="https://www.youtube.com/v/DUmCqnw25wk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/DUmCqnw25wk</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/jbxwy8cC6CE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/jbxwy8cC6CE</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/cmeQGLRPcsc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/cmeQGLRPcsc</a>
7
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Radul послато Мај 18, 2024, 10:10:36 поподне »
Фемић (Аранђеловдан), Фемића Крш/Бијело Поље

R1b-Z2705>Y32147>FT166340>Y37280>Y104972>Y87891>FT357646 (род Букумира)

Ово је већ трећи тестирани Фемић и за њих је захваљујући дубинском тестирању утврђена најнизводнија грана FT357646. Имају потпуно поклапање у СТР маркерима. Братска грана им је Y84624 (Михајловић и Никић из Шумадије), а изнад су Зилкић из Тутина (ниво Y87891), и узводно у корену гране Букумира је Лаловић из Мораче (ниво Y104972). Ово је Yfull стабло https://www.yfull.com/tree/R-Y104972/.

Према једном предању, потомак Брауновића је са Фемијом добио два сина, али је погинуо, па се она преудала за Букумиру и са њим добила још два сина. И он је умро, тако да је отхранила синове из оба брака који су се прозвали Фемићи. Синови Букумире су добили земљу у Горњем Кршу, а ови други од Брауновића у Доњем Кршу. За сад имамо тројицу тестираних Фемића који су очигледно од Букумире.

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/
Код њих се чувао један љетопис приписан Герасиму Бранковићу.
Герасимов љетопис

8
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука ВелиборЛазић13 послато Мај 18, 2024, 06:31:28 поподне »
Вукашиновић, Никољдан, Горња Буквица, Горажде
Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937>FGC28435>Y510986, роду Пивљана (Браниловића-Руђића).

Од модалног хаплотипа разликује се на четири маркера, па тако има повишене вриједности DYS389I-15 и DYS389II-30 и снижене вриједности DYS458-17 и DYS635-20. Нарочито је интересантна вриједност 20 на DYS635, јер се не јавља код других припадника рода, али се зато преостала три одступања од модала јављају и код других.

Тестирани је навео предање о поријеклу од Вукашина Пејовића и досељењу из околине Мојковца, али постоји и друго предање, чији је извор такође један од Вукашиновића - да су досељени са простора између Никшића и Плужина.

Како сваком предању треба посветити дужну пажњу, тако није било згорег потражити и основ за помињање Мојковца. Међутим, Пејовићи из околине Мојковца припадају хаплогрупи Ј2б М205, тако да се ту вјероватно радило о погрешном трагу.

То нас враћа на предио око Плужина. Урош Узелац указује на одломак из монографије „Пива“ др Обрена Благојевића, који гласи: „Пејовићи. Старо пивско братство, сада од око 20 кућа у Миљковцу. Славили су Никољдан и припадају стаблу Руђића. По предању, они су од старих Јелића, који су живјели у Ораху. Радул Јелић био је ожењен Јагитом, ћерком попа Дурута. Његов син Пејо са братом Јовићем одсели се у Миљковац, гдје су тада живјели Ђућили и Миловићи. Пејо је имао 6 синова: Глигора, Саву, Аћима, Зелена, Ивана и Секула и они су се по оцу прозвали Пејовићима. Имали су попове: Јована, Тому (роћен око 1775), Богдана, Антонија, Симеуна и Луку. Једна линија Пејовића ишла је овако: Пејо—Глигор—Јован—Симеун—Томо—Декица—Богдан—Симеун—Богдан (рођен око 1895) Једна кућа Пејовића била је и до скоро у Ораху, гдје се око 1880. године населио поп Антоније.“ Ово нас тјера да се запитамо и да ли на предање о поријеклу из околине Мојковца, које наводи тестирани, може утицати и сличност топонима Мојковац-Миљковац.

Дакле, имамо поклапање крсне славе и презимена које се помиње у предању. Пејовићи из Миљковца су потврђено припадници подгране FGC28435, односно припадају роду Пивљана и подграни Y510986. На жалост, тестирани су без маркера, тако да не можемо коментарисати блискост хаплотипа Пејовића и Вукашиновића, али сматрам да имамо довољно елемената да можемо рећи да је предање о поријеклу од Вукашина Пејовића, очигледно из Миљковца код Плужина, потврђено.

Поред наведеног, можемо поменути и то да, не рачунајући Пејовића, за ког сам рекао да нема маркере, Вукашиновић нема ни једно потпуно поклапање, а најближи од тестираних Пивљана му је Гутовић из Рудиница код Плужина, са три разлике.

Тестирани би директним тестом код YSEQ-a могао потврдити припадност подграни FGC28435, па тиме отклонити било какве недоумице, а, уколико постоји интересовање, свакако би било добро урадити неки од дубинских тестова.
9
Старе породице и племство / Одг: Браниловићи-одгонетање
« Последња порука Ивица Јовановић послато Мај 18, 2024, 05:44:14 поподне »
Браниловићи би требали бити хаплогрупе N и делом Бањана/Пивљана. Прочитао сам да се сматра да је Скендербег наводно од њих (деда био намесник у Епиру) али с обзиром да нема N-P189 у Епиру и околним областима рекао бих да је то једна од многих измишљених прича.
10
Организоване акције тестирања / Одг: Светски ДНК месец 2024
« Последња порука Срки Вук послато Мај 18, 2024, 04:14:54 поподне »
13. Петровић, Аћимовдан, Штитар, Шабац, J2b-M205>Y22059
Нисам чуо за ове Петровиће, вјероватно су огранак од Ђапића.


ПЕТРОВИЋИ (Аћим и Ана, 21 к), и НИКОЛИЋИ 1, звани Крушкићи (6 к), раније се звали Милошевићи. У село би кренуло неколико браће, од којих – двојица застану у Босни (у селу Њиварицама), а Милош дође у Штитар. Од Милошевих синова Петра и Николе, данашњи су Петровићи и Николићи. Са Милошем, дошли су и преци данашњих СОКИЋА (Петровдан, 12 к). Сокићи су У завичају убили Турчина зато што им је обешчастио сестру. Да би заварали потеру, поткују коња натрашке. Један од браће оде ка Ужицама, а други застане у Чокешини, и од њега су данашњи Димитријевићи.

https://www.poreklo.rs/2012/11/09/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1titar-%C5%A1abac/

Петровић се генетички уклапа у род Угреновића. Поседује јединствену вредност 10 на маркеру 643. Поседује додуше и две приватне мутације (481=24 и 549=13), што није од већег значаја за ово истраживање. На основу дубинског истраживања Вукадина из околине Горажда (огранак Лаловића-Угреновића), знамо да су Угреновићи негативни на два основна SNP-а у оквиру Y22059 (x155375, xY22063).
Странице: [1] 2 3 4 5 6 ... 10