Аутор Тема: Порекло србских књижевника  (Прочитано 15676 пута)

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1102
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #60 послато: Мај 16, 2020, 10:27:48 поподне »
У селу Дврсница (Попово), стара кула на три спрата је до 1872. године била у власништву Сулејмана и Мустафе Џикића (Ђикића), као и земља до 1840. године. Све су то продали Ахмеду и Мехмеду Муслибеговићу из Мостара.

Хасандедић, Муслиманска баштина...

Почетком 18. вијека кула је припадала Абдул-Азиз аги.
Хафизовић, Попис 1701...

По овоме Ђикићи би могли бити поријеклом из Попова.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5102
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #61 послато: Децембар 01, 2020, 08:37:09 пре подне »
Јуче је преминуо српски писац Бранимир Шћепановић, познат по дјелима: Уста пуна земље и Смрт господина Голуже. Био је један од најпревођенијих српских писаца, а писао је и филмске сценарије.

Својевремено, кад су га уврстили у едицију Црногорски писци, Шћепановић је изјавио:

"Поводом увршћења романа "Уста пуна земље" у Едицију Црногорски писци, аутор Бранимир Шћепановић за "Политику" јуче је рекао:

– Јасно је да сам ја преко свог адвоката Саве Анђелковића предузео одговарајуће кораке да једну непојмљиву и несхватљиву ситуацију разрешим на суду. Не треба да објашњавам да сам ја српски писац чији роман "Уста пуна земље" припада српској књижевности, и да је тај роман, то треба нагласити у овим актуелним догађањима, написан на српском језику пошто постоје јаке и озбиљне намере да се у Црној Гори институционално српски језик преименује у црногорски језик.

Издавачка компанија "Вијести" је у великом тиражу 22.000 примерака објавила тај мој роман без икаквог контакта са мном, дакле, без сагласности, без уговора, и тим чином направила три деликта: први је пиратерија, други – да је правним насиљем преименовала роман српске књижевности у црногорски роман, и трећи, тај роман је објављен у истим корицама са два друга романа, што је својеврсни чин обезвређивања те књиге и својеврсно вређање."

Не знам да ли је Шћепановић од ровачких Шћепановића. Ако јесте, онда се Никшићима мора признати одређени литерарни дар, довољно је поменути: Борислава Пекића, Матију Бећковића, Миодрага Булатовића, Милована Ђиласа.   

<a href="https://www.youtube.com/v/SItZAhb-8fA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/SItZAhb-8fA</a>
« Последња измена: Децембар 01, 2020, 08:59:10 пре подне drajver »

На мрежи Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #62 послато: Децембар 01, 2020, 09:10:16 пре подне »
Јуче је преминуо српски писац Бранимир Шћепановић, познат по дјелима: Уста пуна земље и Смрт господина Голуже. Био је један од најпревођенијих српских писаца, а писао је и филмске сценарије.

Својевремено, кад су га уврстили у едицију Црногорски писци, Шћепановић је изјавио:

"Поводом увршћења романа "Уста пуна земље" у Едицију Црногорски писци, аутор Бранимир Шћепановић за "Политику" јуче је рекао:

– Јасно је да сам ја преко свог адвоката Саве Анђелковића предузео одговарајуће кораке да једну непојмљиву и несхватљиву ситуацију разрешим на суду. Не треба да објашњавам да сам ја српски писац чији роман "Уста пуна земље" припада српској књижевности, и да је тај роман, то треба нагласити у овим актуелним догађањима, написан на српском језику пошто постоје јаке и озбиљне намере да се у Црној Гори институционално српски језик преименује у црногорски језик.

Издавачка компанија "Вијести" је у великом тиражу 22.000 примерака објавила тај мој роман без икаквог контакта са мном, дакле, без сагласности, без уговора, и тим чином направила три деликта: први је пиратерија, други – да је правним насиљем преименовала роман српске књижевности у црногорски роман, и трећи, тај роман је објављен у истим корицама са два друга романа, што је својеврсни чин обезвређивања те књиге и својеврсно вређање."

Не знам да ли је Шћепановић од ровачких Шћепановића. Ако јесте, онда се Никшићима мора признати одређени литерарни дар, довољно је поменути: Борислава Пекића, Матију Бећковића, Миодрага Булатовића, Милована Ђиласа.   

<a href="https://www.youtube.com/v/SItZAhb-8fA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/SItZAhb-8fA</a>
Препоручујем свима да погледају овај разговор који је Драјвер поставио. Наговарао сам Шћепановића скоро пола године да дође у библиотеку. У првом делу разговора са нама је био и Мило Ломпар (имао је заказану и другу трибину па је морао отићи) који је укратко осветлио Шћепановићево дело. Мени посебно драг део разговора је онај у којем евоцира успомене на великог Живка Николића (од 59.50). Али, заиста и све друго вреди погледати. Шћепановић је био у правом елементу - флегматичан, духовит, фантастичан.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #63 послато: Децембар 25, 2020, 09:21:17 поподне »
Одличан прилог у вечерашњем ОКО Магазину (РТС1) поводом 90-годишњице рођења Борислава Пекића. Један од најзначајнијих наших писаца 20. века. За мене - највећи.

<a href="https://www.youtube.com/v/jz2_872G9ns" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/jz2_872G9ns</a>

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D1%9B

Ових дана, можемо видети једну рекламу на телевизији где се Пекићу приписују космополитске речи - "Треба гледати право. Јер да се хтело гледати иза себе, добили бисмо очи на потиљку. Треба љубити земљу деце своје, а не дедова својих. Јер част неће зависити од тога одакле долазимо него куда идемо."

Те реченице јесте написао Пекић, али то не значи да је то и његов став. Јер, Пекић је био велики патриота. Ове речи у његовом роману "Како упокојити вампира" изговара некадашњи нацистички официр који се много година након рата враћа на место злочина (а који је, иначе, "продао душу ђаволу").

Реклама је не само блаћење самог Пекића, него и целог нашег народа.

Да не би ово било означено као бављење дневном политиком, нећу даље о томе, нека свако кога занима истражи. Има довољно материјала по мрежи.
« Последња измена: Децембар 25, 2020, 10:03:09 поподне НиколаВук »
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4180
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #64 послато: Децембар 25, 2020, 11:06:41 поподне »
Одличан прилог у вечерашњем ОКО Магазину (РТС1) поводом 90-годишњице рођења Борислава Пекића. Један од најзначајнијих наших писаца 20. века. За мене - највећи.

<a href="https://www.youtube.com/v/jz2_872G9ns" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/jz2_872G9ns</a>

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%9F%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D1%9B

Ових дана, можемо видети једну рекламу на телевизији где се Пекићу приписују космополитске речи - "Треба гледати право. Јер да се хтело гледати иза себе, добили бисмо очи на потиљку. Треба љубити земљу деце своје, а не дедова својих. Јер част неће зависити од тога одакле долазимо него куда идемо."

Те реченице јесте написао Пекић, али то не значи да је то и његов став. Јер, Пекић је био велики патриота. Ове речи у његовом роману "Како упокојити вампира" изговара некадашњи нацистички официр који се много година након рата враћа на место злочина (а који је, иначе, "продао душу ђаволу").

Реклама је не само блаћење самог Пекића, него и целог нашег народа.

Да не би ово било означено као бављење дневном политиком, нећу даље о томе, нека свако кога занима истражи. Има довољно материјала по мрежи.
Препоручујем да на ову тему прочитате лични став једне сјајне девојке Исидоре Смоловић: https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/odbrana-srba-u-poslednje-dane/?fbclid=IwAR1bxbUbG8qZ1LeAKwePXjyPnwuiuRiTOZbdZBgH-nrxrZ-dW0nVpLDYSNY

На мрежи Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #65 послато: Децембар 26, 2020, 12:10:49 пре подне »
Препоручујем да на ову тему прочитате лични став једне сјајне девојке Исидоре Смоловић: https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/odbrana-srba-u-poslednje-dane/?fbclid=IwAR1bxbUbG8qZ1LeAKwePXjyPnwuiuRiTOZbdZBgH-nrxrZ-dW0nVpLDYSNY
Ово сам прочито пре пар дана а ево вам још један:https://www.standard.rs/2020/12/24/zasto-krivotvore-pekica/

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #66 послато: Децембар 26, 2020, 05:45:47 поподне »
једне сјајне девојке Исидоре Смоловић

Мора бити сјајна кад је од Смоловића  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #67 послато: Децембар 26, 2020, 05:49:34 поподне »
Препоручујем свима (ко већ није) да прочитају "Како упокојити вампира", одлична књига.
А и друге Пекићеве - "Атлантида", "Беснило", "Време чуда", "Ходочашће Арсенија Његована", итд.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #68 послато: Март 19, 2021, 09:32:25 поподне »
Добар чланак о Бори Станковићу:

https://www.rts.rs/page/oko/sr/story/3223/kultura/4293905/ratni-dani-bore-stankovica.html

А у вечерашњем "ОКО Магазину" била је и документарна емисија на исту тему.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #69 послато: Март 02, 2024, 01:34:10 поподне »
Управо на РТС 1 емисија "Родославци" о Јовану Дучићу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1*
Одг: Порекло србских књижевника
« Одговор #70 послато: Март 04, 2024, 09:51:21 поподне »
Не знам где да ставим ову поруку па ми се учинило да је ова тема најмање неприкладна.
Наиме,читао сам ћеркици причу о Агати Кристи и сазнам да је ово њен други муж. Баш бих волео да чујем резултате генетског тестирања његове У гране:
https://en.wikipedia.org/wiki/Max_Mallowan