Спис о народима је писан на старогрчком, где се бета и даље изговарала као наше "Б".
Нетачно.
Until the 15th century (during the time of the Byzantine Greek Empire) ancient Greek texts were pronounced exactly like contemporary Greek when they were read aloud. From about 1486, various scholars (notably Antonio of Lebrixa, Girolamo Aleandro, and Aldus Manutius) judged that this pronunciation appeared to be inconsistent with the descriptions handed down by ancient grammarians, and suggested alternative pronunciations.
Since the 1970s and 1980s, several scholars have attempted a systematic reevaluation of the inscriptional and papyrological evidence (Smith 1972, Teodorsson 1974, 1977, 1978; Gignac 1976; Threatte 1980, summary in Horrocks 1999). According to their results, many of the relevant phonological changes can be dated fairly early, reaching well into the classical period, and the period of the Koiné can be characterised as one of very rapid phonological change. Many of the changes in vowel quality are now dated to some time between the 5th and the 1st centuries BC, while those in the consonants are assumed to have been completed by the 4th century AD.
The resulting majority view today is that a phonological system roughly along Erasmian lines can still be assumed to have been valid for the period of classical Attic literature, but biblical and other post-classical Koine Greek is likely to have been spoken with a pronunciation that already approached that of Modern Greek in many crucial respects.
https://en.wikipedia.org/wiki/Ancient_Greek_phonology
Σφενδοσλα
βος
Свентосла
въ
Βουσεγράδ
Вышеградъ
Κιοά
βα
Кие
во
Χρω
βατία
Хр
вати
Када би се Ромејски писаци сусрели с ријечима које садрже Б они би га свеједно преставили у В.
Βουλγάρια -
Вулгариа
Καὶ ἐπειδὴ ἡ νῦν Σερ
βλία ( Сьбли > сервлиа ) καὶ Παγανία καὶ ἣ ὀνομασϑεῖσα Ζαχλούμων χώρα καὶ Τερ
βουνία ( Требыние > тервуниа ) καὶ ἣ τῶν Καναλιτῶν ὑπὸ
Италијани би онда те грчке ријечи преписали на свој начин Servi, Tervunia иако у свом језику имају могућности записати глас б.
Истом закономјерношћу нијесу ни преводиоци грчке вивлије у словијенски марили написати Шимун и Јешуа, иако је словијенски језик имао савршене могућности за то (него су писали Симон и Иисус по грчкому узору).
Ријеч Σερ
βλία је пренесена у грчки изравно из србских или бугарских уста, јер се разазнаје домаћи облик "ср
бљи". То увелико говори у прилог тому, да је наведена притча о извору Срба заправо домаћи расказ србске или хрватске властеле - посланика.
Спорна ријеч - Војки, Бојки, Вики, Бики
Ιστέον, ὅτι οἱ Σέρβλοι ἀπὸ τῶν ἀβαπτίστων Σέρβλων, τῶν καὶ ἄσπρων ἐπονομαζομένων, κατάγονται, τῶν τῆς Τουρκίας ἐκεῖϑεν κατοι κούντων εἰς τὸν παρ᾽ |
αὐτοῖς
Βοΐκι τόπον ἐπονομαζόμενον, ἐν οἷς πλη- σιάζει καὶ ἡ Φραγγία, ὁμοίως καὶ ἣ μεγάλη Χρωβατία, ἣ ἀβάπτιστος, 5 ἣ καὶ ἄσπρη προσαγορευομένη"
ἐκεῖσε τοίνυν καὶ οὗτοι οἱ Σέρβλοι τὸ an ἀρχῆς κατῴκουν.
Пошто јота има двотачку више себе, значи да се она не изговара одвојено од "о" и да је "наглашено". Грк би је у сваком случају изговарао "војики".
Коју ријеч је изустио сам посланик, да би она у грчком била записана тако?
Први сугласни је б или в. Осим њих не може бити ниједан. Други сугласни је к и другога гласа осим овога грчко к није предавало.
Проблематични су:
- "оји" дио; грчко о и ио су нериједко предавали словијенско у , ју;
- посљедњи самогласни "и" не би дошао послије к у словијенском језику.
- факт, да су Грци упрошћавали сугласничке словијенске сугласничке скупине изостављајући један глас Нпр. СМ > М (умјесто смоленскъ - Μιλινίσκα) или умећући самогласник нпр. Днепрь - Δ
άναπρι".
Најближа ријеч која иоле има значење у србском била би "бајка".