Аутор Тема: Племена Бањани и Пива  (Прочитано 128473 пута)

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #240 послато: Јун 12, 2017, 03:36:47 поподне »
Још једно предање једног N2 рода из Пиве о пореклу са Косова и Метохије; мислим да се ово више не може сматрати случајношћу или везивањем за то подручје због јачине косовског мита. Којим су тачно путем дошли у Пиву, да ли преко Бањана или не, је друга ствар, мада због предања других N2 родова (и пивљанских и бањанских) и генетских резултата, а и самог карактера Бањана као једне сиромашне и транзитне области, којом су прошли разни исељеници са истока на запад или север током средњег века и турског периода, ми делује утемељеније наратив о Бањанима као матици (након Космета, наравно).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #241 послато: Јун 13, 2017, 03:35:30 поподне »
Ево iедно предање од Бакрача:
https://de.scribd.com/document/341834924/123Rodoslov-porodice-Bakrač-konačna-verzija-docx

У овом се Бранило презиваше Ивановић и беше пореклом из Браниловића тi. Бранилова села код Фазлагића куле.

Аутор помиње 48 породица које  Руђо и Бранило у Пиви затекоше. (& Плакаловиће и Костиће)

занимљиво да аутор монографие Гаговиће Руђићима несматра ??? (Гломазиће да)

међу тих 48. презимена и необично презиме Трумунтић, изгледа изведено од Trimonti (норманско?)

Занимљива књига...

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #242 послато: Јун 14, 2017, 11:19:28 пре подне »
Занимљива књига...

Да, има загонетних података, као нпр. постоiање топониима "Згуров крш". Очигледно се односи на особу са албанским именом Згур која беше сведок давању уздарiа потомцима старих Вуиновића од стране Пивског Манастира 1732. године. Одувек се питах одакле -и ко таi Згур беше. Албанци ми рекоше да iе значење имена  Згур истоветно са Гур-изи = црни камен (Гуризи iе иначе албанска варианта име Црноiевића). Iедина особа са личним именом Згур (осим овог пивског),која ми iе позната беше Згур Дукаiшаревић, он се заiедно са фамозним кефалиом Бранилом средином 14. столећа на двору авлонског господара Александра помиње.
и "Ансаилове долине"

ништа мање загонетни су и топоними "Арнаутове долине" и "Ансаилова долина"
« Последња измена: Јун 14, 2017, 11:21:50 пре подне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #243 послато: Јун 14, 2017, 01:50:02 поподне »
Да, има загонетних података, као нпр. постоiање топониима "Згуров крш". Очигледно се односи на особу са албанским именом Згур која беше сведок давању уздарiа потомцима старих Вуиновића од стране Пивског Манастира 1732. године. Одувек се питах одакле -и ко таi Згур беше. Албанци ми рекоше да iе значење имена  Згур истоветно са Гур-изи = црни камен (Гуризи iе иначе албанска варианта име Црноiевића). Iедина особа са личним именом Згур (осим овог пивског),која ми iе позната беше Згур Дукаiшаревић, он се заiедно са фамозним кефалиом Бранилом средином 14. столећа на двору авлонског господара Александра помиње.
и "Ансаилове долине"

ништа мање загонетни су и топоними "Арнаутове долине" и "Ансаилова долина"
Постојао је у српском језику назив ''гурав'' за оног ко је повијен у стасу. Моје братство има надимак од давнина ''Огурци'' управо зато што су наши стари били веома високи и у стасу повијени. Та физичка особина да смо мало повијени у раменима остала је и до данашњих генерација где се код појединих (не свих) то и данас може приметити.
За Трипка Гуриша се такође каже да је био црн, висок и повијен у раменима, што је иначе било приметно и код самог Карађорђа. Такође, у руском језику назив ''огурец'' се користи за мале краставчиће, оне који су такође повијени (закривљени).
Тако да, дискутабилно је да ли називи ''Згур'' и ''Гуриш'' имају везе са албанским језиком. То навлачење на тумачење речи кроз неко значење у албанском језику личи ми као оно са Букумирима (Бук=хлеб, мир=добар), што највероватније нема основе.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #244 послато: Јун 15, 2017, 01:09:59 поподне »
Постојао је у српском језику назив ''гурав'' за оног ко је повијен у стасу. Моје братство има надимак од давнина ''Огурци'' управо зато што су наши стари били веома високи и у стасу повијени. Та физичка особина да смо мало повијени у раменима остала је и до данашњих генерација где се код појединих (не свих) то и данас може приметити.
За Трипка Гуриша се такође каже да је био црн, висок и повијен у раменима, што је иначе било приметно и код самог Карађорђа. Такође, у руском језику назив ''огурец'' се користи за мале краставчиће, оне који су такође повијени (закривљени).
Тако да, дискутабилно је да ли називи ''Згур'' и ''Гуриш'' имају везе са албанским језиком. То навлачење на тумачење речи кроз неко значење у албанском језику личи ми као оно са Букумирима (Бук=хлеб, мир=добар), што највероватније нема основе.

Небих се сложио, да свуда где iе слог "гур" у речи стоiи, аутоматски (по народном домишљању) из именице "гурав" произилази. Можда у вашем примеру ''Огурци'' заиста има везе са погуреношћу. 

Презиме ''Згур(и)'' као такво скоро iе непостоiеће међу iужнословенским народима, али га подоста има међу Албанцима и Грцима (стим да на грчком Згурос "коврџав" значи).

Што се презимена Трипка Гуриша тиче, ниiе на одмет размотрити и могућност етимолошког потицања из турског. Гуреш/гурешџи (güreş/güreşçi) значи рвање/рвач.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #245 послато: Јун 15, 2017, 02:25:23 поподне »
Небих се сложио, да свуда где iе слог "гур" у речи стоiи, аутоматски (по народном домишљању) из именице "гурав" произилази. Можда у вашем примеру ''Огурци'' заиста има везе са погуреношћу. 

Презиме ''Згур(и)'' као такво скоро iе непостоiеће међу iужнословенским народима, али га подоста има међу Албанцима и Грцима (стим да на грчком Згурос "коврџав" значи).

Што се презимена Трипка Гуриша тиче, ниiе на одмет размотрити и могућност етимолошког потицања из турског. Гуреш/гурешџи (güreş/güreşçi) значи рвање/рвач.
Без обзира што се ради о грчком језику очигледно да се ради о коврџавим длакама које су савијене, исто као што је краставац на руском "огурец" заправо савијеног облика. Исто тако и рвачи имају тај основни савијени став приликом рвања, дакле и ту је очигледно у питању описно значење речи "гурешџи", без обзира што је у питању турска реч. Очигледно да све што има везе са тим неким повијеним или савијеним обликом, без обзира да ли је у питању српски, руски, грчки или турски језик, очигледно има сличан назив, да ли Огурак, или огурец, или Гуриш, гурешџи итд.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #246 послато: Јун 15, 2017, 02:50:30 поподне »
Постоји надимак Згуро, за неког ко је згурен, погрбљен.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #247 послато: Јун 17, 2017, 07:00:07 поподне »
Наишао сам на старију верзију предања о пореклу Петровића коју је Сава Пејовић Трећи из Бањана записао у краћем тексту под називом "Протокол". Текст је 1910. предао Андрији Лубурићу који није стигао да га објави пре своје смрти. Цитираћу кључни део:

Из села Петропоља наши стари прађедови су дошли 1502. године. Дошао је војвода Митар и синови му Ћетко и Томо. Они су се по братству презивали Цвјетковићи. Са Косова су са њима избјегле многе породице, које су се населиле у Бањанима. Тада се у Бањанима населио прађед Баћовића, у село Кленак, и од њега је братство Мулине. Од Мулина су настали и Баћовићи по ђеду Баћу. Тада се још бртстава доселило у Бањане. Пошто је војвода Митар Цвјетковић умро, војвода на Бањане је постао његов син Ћетко. Он је саградио Јовањску цркву у Петровићима, у којој су сарањени војвода Митар и син му. И сада су њиови гробови у Јовањској цркви и на надгробницама су уписана њиова имена.
Када су избјежали са Косова, из села Петропоља, десио им се овај случај: У њиово село дошао је с војском накав турски Ђинлија паша. Утаборио се у кућу војводе Митра. Турци су почели по селу чињети зулум, а паша у Митровој кући. Тада Ћетко, војводин син, убије Ђинлија пашу и његове кавазе. У тој борби Ћетко задобије седамнаест рана. Од њиг се извидао, али је остао грбав, па су га звали војвода Грбоје. Тада су сви из тога села, пошто су се исјекли с Турцима, побјегли и добјежали у Бањане. Било је то 1502. године. Синови војводе Митра, село, у које су дошли у Доње Бањане, назову Петровићи.


Цео текст: http://www.banjani-rudinjani.org/wp-content/uploads/2016/04/328.pdf
Нешто више о аутору: http://www.banjani-rudinjani.org/wp-content/uploads/2016/04/332.pdf

Предање које је Томић записао свега три деценије касније је нешто другачије, али суштински доста слично. Као место порекла спомиње се Бањска уместо Петропоља, док је најстарији познати предак Грбо, који се након борбе са Турцима у којој је осакаћен доселио у Бањане. Очигледно се ради о истом човеку, за кога Пејовић каже да се звао Ћетко Цвјетковић "Грбоје".

Да је Цвјетковића заиста било у Бањанима, потврђује и Ристо Ковијанић који помиње надгробни натпис у Петровићима на коме пише "Сдја лежи раб Божи кнез Грбан Цоткович Бананин". О надгробној плочи Грбана Цвјетковића у цркви Св. Јована у Петровићима је раније писао и Број 1:

Црква Св. Јована у Дријенку код Петровића:


Уклесани натпис на надгробној плочи Грбана Цвјетковића у цркви Св. Јована у Дријенку код Петровића


Уклесани натпис на надгробној плочи војводе Цвјетка Бањанина у поду цркве Св. Јована у Дријенку код Петровића


На основу свега наведеног, мислим да се може прихватити да су Петровићи заиста потекли од Цвјетковића. Међутим, с обзиром да је у цркви сахрањен и Цвјетко Бањанин, највероватније се ради о ктитору те цркве и родоначелнику Цвјетковића што значи да је презиме настало у Бањанима, а не на Косову. То је и логично, јер да је презиме настало на Косову, онда би се презивали Цветковић, а не Цвјетковић. Грбоје Цвјетковић Бањанин који је сахрањен у истој цркви би требало да је Цвјетков син или унук. Поставља се једино питање да ли је Ћетко звани Грбоје или Грбо из предања заправо Цвјетко или Грбан.

Власи Бањани спомињу још 1319. године, што је скоро два века пре него што су Цвјетковићи према предању дошли у Бањане. Мислим да је вероватније да су Цвјетковићи проистекли из старог рода Бањана који се на то подручје доселио пре Косовске битке, него да су се доселили 1502. године јер се Цвјетко не би презивао Бањанин у том случају.

Предање Пејовића је битно и због везе Петровића са Јоковићима у Пиви:
Војвода Јанко преселио се у Пиву, у Брезна, а Пејо је остао у Петровићима и од њега су Пејовићи. Од сина војводе Јанка-Јока постало је презиме Јоковићи.

Захваљујући овом делу предања, Петровићи се могу повезати и са Кецојевићима за које је такође утврђено да су N2a1. За њих је Светозар Томић записао следеће:
По предању Кецојевићи су са Косова од некога Трипка војводе, па се после Косовске битке кренули на запад са осталим народом да траже нову отаџбину. Тако лутајући на крају се настане у Бањанима. Од овога Трипка војводе, веле, да су и ови пивски родови: Јоковићи, Бановићи и Пејовићи.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #248 послато: Јун 17, 2017, 07:37:35 поподне »
Занимљиво би било видети које је то Петропоље одакле су по предању Петровићи дошли у Бањане. Бацио сам поглед, на Космету се не јавља тај топоним, али има сличних (Петровићи, Петрово Село, Петровац, Петрић, итд.):

http://www.fallingrain.com/world/KV/a/P/e/
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #249 послато: Јун 17, 2017, 08:01:04 поподне »
Занимљиво би било видети које је то Петропоље одакле су по предању Петровићи дошли у Бањане. Бацио сам поглед, на Космету се не јавља тај топоним, али има сличних (Петровићи, Петрово Село, Петровац, Петрић, итд.):

http://www.fallingrain.com/world/KV/a/P/e/

Ceлo Пeтpoвцe у Измopнику je дo кacниx '60. билo цeлo cpпcкo. Дo кpaja '80. ниje ocтaлa ниjeднa cpпcкa кућa. Кoлeктивнo ce oдceлили у oкoлину Кpушeвцa. У ceлу je билa нajвeћa пopoдицa Пeтpoвићa. Имaли cу пpeдaњe дa cу Пeтpoвићи-Њeгoши oд њиx (?)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #250 послато: Јун 17, 2017, 08:25:13 поподне »
Цвiетко Бањанин беше знан Дубровчанима и живеше концем 15., почетком 16. столећа.


http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=600.msg31346#msg31346

известние iе да топоними Петровићи и Петропоље из доба бањског воiводе и спахие Петра потичу (1533.)


http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=858.msg15879#msg15879

у херцеговачком дефтеру из 1477., се помињу два тимарника истог имена и имена очева - Вукић син Гр(у)бача (iедан би тимарник у Пиви, а други у Требињу). Под упитом стоiи, дали су кнез Гр(у)бач Цвiетковић Бањанин, па и сам Цвiетко Бањанин са наведеним тимарницима - Вукић (2x) у крвном сродству?
« Последња измена: Јун 17, 2017, 08:27:51 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

симо

  • Гост
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #251 послато: Јун 17, 2017, 09:31:22 поподне »
Грбача, Грбељца из пописа 1477. године помињао сам на почетку теме о Бањанима

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=600.msg10026#msg10026

"Други занимљиво име катунара јесте име Радашина, сина Грбача и Вукића, сина Грбача. Чак се и Вукићев син, Вукосав назива у попису по деди Грбељац. Ово је интересантно због чињенице да један велик род у Бањанима, коме припадају и Кецојевићи, па и Томашевићи , тестирани као N1 P189 своје поријекло изводе од Грбе који се доселио од Бањске од Косова. Има и више локалитета у Бањанима који су названи по Грби."

"Из пописа се такође види да су влашке страјешине, поред локација зимовања и љетовања њихових катуна, које су већ посједовали, добијали и дијелове појединих села и млинове. Тако Вукосав, син Вукића, сина Грбача, добија дијелове неких села и млинове у околини Никшића."

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #252 послато: Јул 27, 2017, 12:04:58 пре подне »
Леп текст Григорија Божовића о Баји Пивљанину:

http://www.politika.rs/scc/clanak/384189/Bajo-Pivljanin
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #253 послато: Јул 28, 2017, 10:03:20 пре подне »
Znaci sad znamo da su u Pivi dominantne dvije Hg,N i I2-CTS10228-Bratstvo Radovica(radovici,delici ,nedici) i slava Jovandan je najcesca ?

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #254 послато: Август 06, 2017, 05:57:42 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/wUaMRGPukck" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/wUaMRGPukck</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/XCpiUy-nniQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/XCpiUy-nniQ</a>

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #255 послато: Август 06, 2017, 09:03:39 поподне »
Изгледа, да Мратиње (у Пиви) има значење > mratinja,f.= stanište zloduha: ved.mrita / demonic

http://wwtrade.org/Hrvatski/index.php/Morlački_dialekt
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #256 послато: Август 17, 2017, 08:52:37 поподне »
Петар Шобајић је у свом раду о Бјелопавлићима и Пјешивцима написао да су Мирковићи и Перовићи из Мацавара у Бањанима пореклом од Пејовића Лужана из Пјешивачког Дола које су протерали досељени Павићевићи. Међутим, ова два братства имају предање да су управо од Павићевића. Мирковићи су ове године подигли споменик свом родоначелнику Мирку Павићевићу:



Подаци из доступне литературе су доста штури. Свезотар Томић у свом раду о Бањанима не каже од ког су тачно братства из Пјешивачког Дола. Такође, Шобајић нигде не наводи ко је извор податка да су Мирковићи и Перовићи од Пејовића (да ли сами Павићевићи или неко други), као ни какво предање та два братства имају. Има пар случајева да се протерани старинци у новом крају представљају као братство које их је протерало, тако да је тешко рећи са сигурношћу шта је истина у овом случају, али предање о пореклу ових братстава од Павићевића је очигледно неспорно.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #257 послато: Август 26, 2017, 02:07:23 пре подне »
Зна ли неко штогоћ о ГОЛИЋИМА из Г. Руденице у Пиви?

Светозар Томић у "Пива и Пивљани" каже: "Голићи (7 кућа, Ђурђевдан) дошли за одивом из Ибарског Колашина, пореком Дробњаци".
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #258 послато: Август 26, 2017, 02:15:00 пре подне »
Зна ли неко штогоћ о ГОЛИЋИМА из Г. Руденице у Пиви?

Светозар Томић у "Пива и Пивљани" каже: "Голићи (7 кућа, Ђурђевдан) дошли за одивом из Ибарског Колашина, пореком Дробњаци".

У истој књизи се помињу и ГОГИЋИ.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племена Бањани и Пива
« Одговор #259 послато: Август 26, 2017, 02:19:49 пре подне »
Зна ли неко штогоћ о ГОЛИЋИМА из Г. Руденице у Пиви?

Светозар Томић у "Пива и Пивљани" каже: "Голићи (7 кућа, Ђурђевдан) дошли за одивом из Ибарског Колашина, пореком Дробњаци".

Слава се уклапа. Али, нема тог презимена у Дробњаку. Што ће рећи да су га добили касније, или у Ибарском Колашину или у Пиви.
Мало је необичан правац миграције: Дробњак - Ибарски Колашин - Пива. Могли су да скрате, па право из Дробњака преко планине у Пиву  :)
Али, свашта је могуће. Одива повукла собом браћу, и тако... А у Пиви добри људи и добри пашњаци за бављење сточарством.
"Наша мука ваља за причешћа"