Наишао сам на један за мене веома занимљив податак у Годишњаку за 1906. годину Српске краљевске академије. Ту је штампан Цвијићев списак испитаних и неиспитаних насеља за његова истраживања „
Насеља српских земаља“ (Књига 1 у едицији Корени,
Насеља српских земаља, страна 677).
За срез Поречки, округа Крајинског, пише да је
само 3 села неиспитано: Танда, Голубиње и Мирочево, а да има 9 испитаних. Иако се не наводе имена насеља поименце, а негде су, у поменутом Годишњаку за 1906. годину, уписивани и засеоци, међу тих 9 испитаних насеља Поречког среза морају бити следећа: Доњи Милановац, Мосна, Тополница (раније негде и под именом Топоница), Клокочевац, Рудна Глава, Црнајка, Бољетин и Горњане. Девето насеље може бити или Мајданпек (за кога знам да је издвојен из Поречког среза у некој години између 1863. и 1923. године), можда Штрбац (данас заселак Голубиња) или евентуално Крш или Близна (данас засеоци Рудне Главе). Него, оставимо ово девето насеље по страни.
Доказ више да није у питању грешка је карта, из исте књиге, где је Поречки срез означен као добро испитан 61%-80%.
Међутим, ово је у супротности са мојим досадашњим сазнањима, јер у књизи „П
ореч, Крајина и Кључ“ (такође у едицији Корени) је Пореч врло слабо обрађен, а и она села која су обрађена су након 1906. године. Такође, нема помена о овим истраживањима у поговору Борисава Челиковића на крају поменуте књиге, где је педантно наведена сва литература за обрађену област.
Да ли то онда значи да су испитивања за 9 поречких насеља извршена, али да нису публикована? Ако постоје рукописи, где би могли да се чувају?