Доколица > Забава

Однос према селу

(1/3) > >>

Александар Невски:
Хоћу се надовезати на расправу о наших пустих селах и животу на њих, а да не злоупотрѣбљавам прѣдмет разговора о Срѣдњем Поуњу у Босанской Крайини.
У нас су становници села на папиру изйедначени са становницима осталих мѣста, док су у стварности грађани трећега реда.
Погледайте само аутопутеве кроз Србийу, и њихове приступне тачке. Брой села коя у Србийи имайу улаз/излаз на њих йе занемарљив.
Погледаймо само дѣоницу од Велике Плане до излаза за Пожаревац, 28.5 км дужине, без ийеднога излаза. Источно од аутопута се у низу налази чак осам већих села, док их йе са западне стране четири.
Аутопут им пролази испред носа, на кога они немайу приступа. Йер се они праве само за градску господу, односно ранийе за "другове из градова". Тако за село Лозовик излаз не постойи, али зато постойи за кафану "Лозовичка чесма".

Погледаймо затим нов аутопут "Милош Велики", на урађена 133 км има два крайња улаза/излаза и шест унутрашњих. Што чини просѣчно одстояње између излаза од 19 км. Као да аутопут пролази кроз пустињу.
Због такве политике нам се унутрашњост Србийе и прѣтвара у пустињу. Приметимо да у селу Такову постойи излаз, али он нѣйе направљен ради села Такова, него ради Горњега Милановца.
Иде се дотле да чак и мѣста попут Врањске Бање немай излаз на аутопут. Или Смедеревска Паланка.

Док, на примѣр, у Аустрийи скоро свако село поред койега пролази аутопут има излаз на њега. Погледаймо само примѣр аутопута А2 од Клагенфурта до италиянске границе, дужине 58 км. Изброях чак 18 излаза, а то йе пут койи иде кроз Алпе! Значи, излаз у просѣку на сваких 3 и нешто километра. Слично йе и у Нѣмачкой, Ирской, чак и у Бразилу. Мађарска и Бугарска, од сусѣдних земаља такође имайу далеко више обзира према селима него наша земља.

На мрежи нађох новинске чланке гдѣ у "Путевах Србийе" овакву политику обяшњавайу наводном бригом за безбѣдност (излази за кафане су безбѣдни?). Као, небезбѣдно йе да излази буду на мање од 10 км. А у Србийи има више баш таквих примѣра.

Када у Србийи аутопут прође поред села, то нѣйе никаква прѣдност за његове становнике, од њега имайу само штету. Узима им се найбоља земља, отежава им се приступ до имања с друге стране пута, добия се загађење ваздуха (и околнога земљишта), загађење буком, па и загађење видика. И йош таква села постайу неприкладна за развой сеоскога одморства. А излаза на њега нема.

Многи овакву политику тумаче жељом да се избѣгне плаћање људи койи сѣде на излазах и наплаћуйу путарину. што йе само површно размишљање. Мислим да то нѣйе разлог, йер йе то успѣшно рѣшено у других земљах и без њих, па би се могло рѣшити и у нас, ако би постояла воља за тим. Могло би се рецимо на сеоских излазах то извести само путем електронске наплате, и без увођења прѣдплата на аутопутеве.

Не заборавимо да йе Кнежевина/Краљевина Србия правећи пруге, правила станице у скоро сваком селу кроз койе би оне прошле. Неке од тих пруга комунисти послѣ порушише, рецимо ону што иђаше прѣко Г. Милановца.

Наравно, многи становници градова се противе изградњи излаза за села. Невѣроватно колико у нашой земљи има злобних људи, койи другим људим желе наудити.
Погледайте само поговоре на мрежи попут "Зар ћемо за свако село правити излаз?". И послѣ се чудимо што су ни села на прагу изумирања.

drajver:
Слажем се, Невски. И мени се чини да аутопутеви имају погубан утицај на село. Можда је будући просторни план читаве земаљске кугле такав да постоје мегалополиси повезани аутопутевима, да класична села уопште више и не постоје, а да обрадива земља у њима припадне корпорацијама, које ће храном снабдјевати тржне центре у градовима.

Са друге стране, чињеница је да обрадиве земље у једном тренутку, чак и за наше становништво, није било довољно и да је исељавања у градове добрим дијелом било и због тога. У међувремену се дошло до обрнуте ситуације да хектари плодне земље стоје необрађени. Сад је кључно питање да ли ће ту напуштену необрађену земљу поново обрађивати појединачна домаћинства која ће од тога моћи пристојно да живе, или ће велике комплексе земљишта у комаду куповати инвеститори. При чему мислим да код нас не постоје никакава ограничења да стране корпорације купују земљу.

Не би сво наше становништво могло да се врати на село, јер за све вјероватно и не би било довољно земље, али они који то желе (а таквих свеједно није велик број) би могли бити дио неког осмишљеног одрживог плана. Али тиме би требао неко да се бави и да о томе мисли.

Александар Невски:

--- Цитат: drajver  Јануар 10, 2023, 09:08:41 пре подне ---Слажем се, Невски. И мени се чини да аутопутеви имају погубан утицај на село. Можда је будући просторни план читаве земаљске кугле такав да постоје мегалополиси повезани аутопутевима, да класична села уопште више и не постоје, а да обрадива земља у њима припадне корпорацијама, које ће храном снабдјевати тржне центре у градовима.

Са друге стране, чињеница је да обрадиве земље у једном тренутку, чак и за наше становништво, није било довољно и да је исељавања у градове добрим дијелом било и због тога. У међувремену се дошло до обрнуте ситуације да хектари плодне земље стоје необрађени. Сад је кључно питање да ли ће ту напуштену необрађену земљу поново обрађивати појединачна домаћинства која ће од тога моћи пристојно да живе, или ће велике комплексе земљишта у комаду куповати инвеститори. При чему мислим да код нас не постоје никакава ограничења да стране корпорације купују земљу.

Не би сво наше становништво могло да се врати на село, јер за све вјероватно и не би било довољно земље, али они који то желе (а таквих свеједно није велик број) би могли бити дио неког осмишљеног одрживог плана. Али тиме би требао неко да се бави и да о томе мисли.

--- Крај цитата ---


У данашњих србских селах многи прѣостали становници се пољопривредом и сточарством баве мало или нимало, иако имайу земљу. Они ту само живе, бавећи се нечим другим, а не пољопривредом. Живе ту йер помоћу свойих ограничених прихода не могу обезбѣдити себи смѣштай у граду. При том не мислим само на старачка домаћинства, него и на прѣостала домаћинства с радно способним укућанима.

Мислим да би циљ државе трѣбао бити да села постану градови у малом, као што йе у развийених земљах запада, гдѣ йе сасвим обично да врхунски лѣкари, прѣдавачи на свеучилиштих, пословни људи, и остали добростойећи и високообразовани грађани не живе у градовах у койих раде, него у селах (од йедне до пет тисушт становника) коя се налазе и по 30-40 км од њих, па и више. Код нас, на жалост, такви људи не живе по селах. У найбољем случайу у селу имайу кућу за одмор, у койу свраћайу поврѣмено, али тамо не бораве стално.

Главни разлог прѣнатрпаности градова и притиску на њих су заостале и лоше саобраћайнице. У нас се много говори о изграђених километрах аутопутева, али нико не говори о израђених приступних тачках им.
Ту се трудимо бити што йе могуће шкртийи, попут Броза. Не ради се ту само о приступу селом, него и градовом. Погледайте само примѣр града Ђера у сѣверозападной Мађарской. Он има чак ШЕСТ приступних тачака на аутопут М1 койи води од Будимпеште према Бечу. Док код нас Ниш, койи има двоструко више становника од Ђера, има само два прикључења на два аутопута коя пролазе поред њега.
Тако привредник или обичан становник Ђера, у зависности од дѣла града у койем се налази, уколико трѣба изићи на М1, од шест приступних тачака бира ону коя му йе найближа и найпогодния, односно ону коя му обезбѣђуйе найниже трошкове. У србских градовах и мѣстах койи имайу среће имати излаз на аутопут, људи обично немайу велик избор.

Код нас се на излазах веома шкртари, што значайно повећава трошкове прѣвоза људи и роба, и самим тим безпотрѣбно повећава трошкове живота.
У Аустрийи на примѣр, градови величине Ягодине редовно имайу по три излаза на оближњи аутопут. Ягодина има само йедан, и то сѣверно од града, што значайно повећава трошкове прѣвоза у правцу йуга. Неко ко живи у йужном дѣлу Ягодине а жели ићи према Нишу мора или ићи прво у правцу сѣвера, кроз срѣдиште града, па се онда враћати на йуг. Или ићи по лоших мѣстних путевах до Ћуприйе, да би се кроз срѣдиште града прикључио на аутопут. И то йе тако већ неколико десетлѣћа. Замислите само шта йе се све могло постићи с десетинама милиярди (койе било новчане йединице) койе бише се уштеделе да йе путна мрежа осмишљавана мало разумнийе, с циљем смањења трошкова прѣвоза, а не с циљем смањења трошкова израде самога пута.

ДушанВучко:
Аутопут Београд-Ниш сам увек доживљавао као неку вештачку баријеру између две стране аутопута (раније је то била природна баријера, Велика Морава (између централне и источне Србије) али је аутопут постао већа баријера од саме реке за мештане обе стране. Мени је драго што кроз Крагујевац не иду аутопутеви, а нема тога ни у плану, само ће бити брзих саобраћајница (које су боље регулисане са укључивањима и излазима са њих) , па је општина Крагујевац као неко "острво" које ће бити окружено аутопутевима на 30, 40 км од града (источно аутопут БГ-Ниш, јужно ће бити Појате-Прељина, западно "Милош Велики" ,а северно аутопут Карађорђе који је у плану, Љиг-Аранђеловац-Топола, Рача ка источној Србији). Тај аутопут "Карађорђе" мораће бити боље регулисан са излазима

Exiled:

--- Цитат: Александар Невски  Јануар 10, 2023, 12:22:29 поподне ---
У данашњих србских селах многи прѣостали становници се пољопривредом и сточарством баве мало или нимало, иако имайу земљу. Они ту само живе, бавећи се нечим другим, а не пољопривредом. Живе ту йер помоћу свойих ограничених прихода не могу обезбѣдити себи смѣштай у граду. При том не мислим само на старачка домаћинства, него и на прѣостала домаћинства с радно способним укућанима.

Мислим да би циљ државе трѣбао бити да села постану градови у малом, као што йе у развийених земљах запада, гдѣ йе сасвим обично да врхунски лѣкари, прѣдавачи на свеучилиштих, пословни људи, и остали добростойећи и високообразовани грађани не живе у градовах у койих раде, него у селах (од йедне до пет тисушт становника) коя се налазе и по 30-40 км од њих, па и више. Код нас, на жалост, такви људи не живе по селах. У найбољем случайу у селу имайу кућу за одмор, у койу свраћайу поврѣмено, али тамо не бораве стално.

Главни разлог прѣнатрпаности градова и притиску на њих су заостале и лоше саобраћайнице. У нас се много говори о изграђених километрах аутопутева, али нико не говори о израђених приступних тачках им.
Ту се трудимо бити што йе могуће шкртийи, попут Броза. Не ради се ту само о приступу селом, него и градовом. Погледайте само примѣр града Ђера у сѣверозападной Мађарской. Он има чак ШЕСТ приступних тачака на аутопут М1 койи води од Будимпеште према Бечу. Док код нас Ниш, койи има двоструко више становника од Ђера, има само два прикључења на два аутопута коя пролазе поред њега.
Тако привредник или обичан становник Ђера, у зависности од дѣла града у койем се налази, уколико трѣба изићи на М1, од шест приступних тачака бира ону коя му йе найближа и найпогодния, односно ону коя му обезбѣђуйе найниже трошкове. У србских градовах и мѣстах койи имайу среће имати излаз на аутопут, људи обично немайу велик избор.

Код нас се на излазах веома шкртари, што значайно повећава трошкове прѣвоза људи и роба, и самим тим безпотрѣбно повећава трошкове живота.
У Аустрийи на примѣр, градови величине Ягодине редовно имайу по три излаза на оближњи аутопут. Ягодина има само йедан, и то сѣверно од града, што значайно повећава трошкове прѣвоза у правцу йуга. Неко ко живи у йужном дѣлу Ягодине а жели ићи према Нишу мора или ићи прво у правцу сѣвера, кроз срѣдиште града, па се онда враћати на йуг. Или ићи по лоших мѣстних путевах до Ћуприйе, да би се кроз срѣдиште града прикључио на аутопут. И то йе тако већ неколико десетлѣћа. Замислите само шта йе се све могло постићи с десетинама милиярди (койе било новчане йединице) койе бише се уштеделе да йе путна мрежа осмишљавана мало разумнийе, с циљем смањења трошкова прѣвоза, а не с циљем смањења трошкова израде самога пута.

--- Крај цитата ---
Ја бих реко да је то више недостатак слуха и осјећаја струке за потребе становништва него шкртарење али има ту још једна ствар а то је ,бар тако ја мислим незнам шта каже закон, да приступне саобраћајнице спадају у надлежност локала е ту долази вероватно до проблема финансирања. Рецимо ако се икад уради ово што најављују према Сјеници имаћемо ситуацију да уместо с аутопута до Пријепоља возите 12 км возићемо 50 и више јер ПП нема средстава да пробије тунел или два и да се споји.https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/5080666/milesevka-kanjon-tuneli-.html

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна