Ратници и страдалници > Жртве рата

Покољ Срба у глинској цркви (1941)

(1/3) > >>

Банија:
Не знам колико су људи са нашег форума упознати са дешавањима у Глини 1941. године.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Масакр_у_глинској_цркви
https://ru.wikipedia.org/wiki/Резня_в_Глине
https://en.wikipedia.org/wiki/Glina_massacres

http://jadovno.com/arhiva/glina.html
http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/Stradanje_Srba_u_Glini-c.htm

https://www.youtube.com/v/KOfDJACFA2k
https://www.youtube.com/v/P17d3P0RwX0

Зрно:
Има једна занимљивост.

На месту цркве су комунистичке власти подигле Дом културе, у којем је током представе 1989. године умро глумац Миодраг Андрић, познатији као Љуба Мољац.

Amicus:
А зна ли се нешто о убицама?

Ко су били ти што су људе утерали у цркву, наредили им да се свуку и полежу, па онда зашли међу њих и клали и силовали?

Видех само да је фотографију Срба у цркви пре масакра снимио шеф загребачке полиције Божидар Церовски.

Банија:

--- Цитат: Amicus  Октобар 06, 2017, 02:11:07 поподне ---А зна ли се нешто о убицама?

Ко су били ти што су људе утерали у цркву, наредили им да се свуку и полежу, па онда зашли међу њих и клали и силовали?

--- Крај цитата ---

Главни организатори били су др Андрија Артуковић (министар унутрашњих послова), др Јурај Девчић (глински адвокат), др Мирко Јерец (глински адвокат и судија), Еуген Кватерник (шеф за јавни ред и сигурност НДХ, државни секретар МУП-а и шеф УНС-а), др Мирко Пук (глински адвокат) и др Јурај Ребок (управник глинске болнице).

Постоји списак од 139 особа које су учествовале у глинским покољима, махом су то локални Хрвати, углавном из саме Глине и Новог Села Глинског.

Amicus:

--- Цитат: Брубноград  Октобар 06, 2017, 02:45:32 поподне ---Постоји списак од 139 особа које су учествовале у глинским покољима, махом су то локални Хрвати, углавном из саме Глине и Новог Села Глинског.
--- Крај цитата ---

Знаш ли где је објављен тај списак?

Мислим, ако је тема "Покољ Срба у глинској цркви", и ако смо озбиљни, било би логично да видимо имена злочинаца.

Док не буде објављен списак, ево Записника са саслушања Хилмије Берберовића, учесника у покољу у Глинској цркви септембра 1941, у полицији града Београда, из књиге Zločini na jugoslovenskim prostorima u Prvom i Drugom svetskom ratu (Београд, 1993, стр. 763-766):

ZAPISNIK
Ovo saslušanje Berberovića Hilmije, kancelarijskog podvornika iz Beograda, Kolarčeva ul. br. 1, rodenog 15. aprila 1915. g. u Bosanskom Novom od oca Hasana i majke Halime rod. Hajtović, neoženjen, nekažnjavan, neosudivan, vere muhamedanske, podanik Hrvatske države, koji na postavljena pitanja izjavi:

Još 1938. g. došao sam u Beograd gde sam stalno živeo sve do ovog rata. U prvo vreme bavio sam se prodajom raznih artikala po ulicama a docnije sam dobio nameštenje kao kancelariski podvornik kod Centralnog transportnog društva u Beogradu, Kolarčeva ulica br. 1.

Na dan bombardovanja bio sam u Beogradu pa sam istoga dana otišao u moju komandu po ratnom rasporedu Sisak. Tamo
sam se javio komandantu 44 р. puka dopunskog. Puk je dobio naređenje da ide u SL Požegu, a odatle smo krenuh na položaj u jedno selo kraj Požege. Ne sećam se tačno datuma ali mislim da je to bilo 17-18 aprila, pozvao je komandir čete sve vojnike rekao nam daje rat prestao, te da svako ide svojoj kući. Sa nekim mojim drugovima krenuo sam peške od Požege do moje kuće u Bos. Novom. Kući sam stigao oko 24. aprila. Kod kuće sam ostao svega 8 dana, a tada sam dobio poziv od vojne komande u Petrinji, da se odmah javim Vojnom okrugu u Petrinji. Pojavljanju odmah sam uniformisan i tu ostao u kasarni jedan mesec dana, gde smo vršili vojne vežbe po novim pravilima.

Početkom meseca juna moja satnija dobilaje naređenje da ide u Glinu, te da u srezu glinskom uspostavi red i miri da pokupi svo oružje i municiju od naroda. Pred odlazak celu satniju iskupio je komandir Josip Dobrić, satnik, rođen u Splitu, po zanimanju je bio učitelj u građanstvu i naredio nam da imamo izvršiti pretrese kod svih kuća i prostorija, po slihma kuda budemo išli, bez obzira da li su kuće pravoslavnih ili katolika. Isto nam je naredio da možemo ubiti svakoga ko nam se bude protivio.

Po dolasku u Glinu prvo smo izvršili pretres zgrada, pa smo zatim išli po okolnim selima. Ovo pretresanje trajalo je oko 15
dana.

Kad je sa pretresom bilo završeno, došli su ustaše iz Zagreba i iz Petrinje i tada smo dobili naređenje da po selima skupimo
sve pravoslavne muškarce od 20 do 45 godina starosti. Prilikom ovog kupljenja u selu Čemernici jedan se pravoslavac protivio i pucao na nas. Tom prilikom ranio je iz puške jednog mog druga, te sam ja tada upotrebio oružje i ubio ga. Ne sećam se kako se ovaj ubijeni zvao. Prema tome vrših smo samo hapšenje muškaraca. Iste smo kupili po selima i dovodili u Glinu i tamo smo ih ostavljali u sudskom zatvoru. Svi su u zatvoru ostajali nekoliko dana dok se zatvor ne napuni i tada su ubijani. Ubijanje je vršeno na više načina. Nekoje su zatvarali u pravoslavnu crkvu u Glini.

U crkvuje moglo stati oko 1.000 ljudi. Tadje komandir satnije određivao 15 ljudi koji imaju da izvrše klanje. Pre nego što pođu na ovaj posao, njima je davano alkoholno piće i to: nekome rum, nekome ljuta rakija, pa kada se napiju, onda su ih sa noževima slali unutra. Za vreme klanja pred crkvom je bila postavljena straža. Ovo je bilo potrebno stoga, što su se neki pravoslavci penjali u Zvonaru, pa su zatim skakali sa zvonare u portu. Sve ove ubijali su stražari u porti.

Ja sam bio određen u tri maha da vršim klanje u crkvi. Svakom prilikom sa nama su išli i neki oficiri Dobrić Josip i Cvijetković Mihajlo, a pored njih bilo je i ustaških oficira.

Po ulasku u crkvu oficiri su ostajali kod vrata i posmatrali naš rad, a mi smo vršili klanje. Ubijanje je vršeno na taj način, što smo nekoje udarali nožem u srce, nekoje klali preko vrata, a nekoje udarali nožem gde stignemo. Ako neki Srbin ne bi bio od prvog udara smrtno pogođen, toga su ustaše priklali nožem. Za vreme ovog klanja nije gorela svetlost u crkvi, već su bili određeni specijalni vojnici koji su u rukama držali baterijske električne lampe i time nam osvetljavali prostor. U više mahova desilo se daje neki Srbin naleteo pesnicama na nas, ili pak udario u stomak nogom, ali je taj odmah bio iskasapljen.

Za vreme ovoga klanja bila je velika galama u crkvi. Prisutni Srbi su vikali: Ziveo Kralj Petar, živela Jugoslavija, živela Kraljica Marija, živela Srbija, živeli Srbi, dole Pavelić, dole ustaše, dole hrvatska država. Svo klanje počimalo je uveče od 22 časa, paje trajalo ujutro do 2 časa. Za vreme dokje poslednji bio živ, ove su manifestacije trajale.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна