Жртве комунистичког терора

Ратници и страдалници > Жртве рата

<< < (2/22) > >>

Amicus:

--- Цитат: alexsandar Октобар 07, 2017, 02:36:25 пре подне ---у смедеревском крају ,а богами и на просторима општине Раче и Тополе највише података је прикупио Немања Девић .Колико ѕнам да је ново издање у припреми са доста аутентичних података не само ликвидираних становника,него већ и погинулих припадника ЈВО од1943 до 1946 у Босни и на путу за емиграцију.
--- Крај цитата ---

Баш су данашње Вечерње новости писале на још једну овакву тему.

Предали се партизанима, па завршили на дну јаме!
Никола Јанковић | 06. октобар 2017. 22:02 | Коментара: 34
На златиборском брду Церова откривена масовна гробница ликвидираних повратника из рата. Сумња се да је овде погубљено између 200 и 300 младића

ТАЈНУ о страдању између 200 и 300 српских младића, старих од 16 до 20 година, на измаку Другог светског рата, крила је пећина у селу Мушвете на Златибору. На дну јаме Церова, фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић пронашао је скелете страдалника чије су руке биле везане жицом, а пре него што је изашао из масовне гробнице, успео је да преброји десетак костура, док су испод велике хрпе камења извиривале кости ко зна колико још несрећника. Тако се предање најстаријих живих Златибораца, немоћних да своје речи о свирепом убиству заробљених четника на крају рата поткрепе доказима, после седам деценија показало истинитим.

ТАЈНУ о страдању између 200 и 300 српских младића, старих од 16 до 20 година, на измаку Другог светског рата, крила је пећина у селу Мушвете на Златибору. На дну јаме Церова, фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић пронашао је скелете страдалника чије су руке биле везане жицом, а пре него што је изашао из масовне гробнице, успео је да преброји десетак костура, док су испод велике хрпе камења извиривале кости ко зна колико још несрећника. Тако се предање најстаријих живих Златибораца, немоћних да своје речи о свирепом убиству заробљених четника на крају рата поткрепе доказима, после седам деценија показало истинитим.

- Радећи иконостас у једној златиборској цркви, упознао сам радника овдашњег јавног предузећа који ми је испричао предање о две јаме, масовне гробнице у овом крају - објашњава Ћелић. - Пошто сам се раније активно бавио спелеологијом, одлучио сам да са колегама из београдског клуба "Асак" истражим оближњу пећину. После пешачења кроз шипражје, на брду Церова нашли смо улаз у пећину широк пола метра. Иза пролаза дугог два метра отвара се пространа дворана богата пећинским накитом, на дубини од око 15 метара.

У делу јаме најудаљенијем од отвора, Ћелић је угледао десетак људских костура. Испод самог отвора, неко је набацао камење. Одатле је вирило још костију, па се не зна колико је још људи овде скончало у мукама.

„Сваки скелет има жицу везану око ручних зглобова. Видео сам још и опанке, цокуле, појасеве, табакере, огледалца, личне ствари настрадалих… Војних обележја није било, јер су их четници највероватније поскидали страхујући од освете и надајући се да ће преживети рат. Видео сам тек на једном каишу значку Савеза скаута Краљевине Југославије“, говори Ћелић.

„Пећина има још два неистражена крака и засада није познато да ли и тамо има посмртних остатака. О овом открићу сам обавестио тужилаштво у Ужицу и председника Општине Чајетина Милана Стаматовића, који је обећао да ће жртвама бити подигнуто достојно обележје“.
Ћелић се по открићу јаме посветио истраживању усуда златиборских страдалника. Према подацима доступним из скромне историјске литературе и предањима мештана, јама на Церови у Мушветама је масовна гробница српских младића четника који су се, после пораза, из правца Босне, преко Дрине враћали својим кућама. Ишли су за Косјерић, Ваљево, у села западне и југозападне Србије… Ликвидирани су надомак својих домова.

„Ови подаци говоре да је реч о позадинцима, без значајног удела у сукобима. Када су распуштени, обећано им је да неће бити кажњени. Они су, међутим, хватани и сурово ликвидирани током 1944. и 1945. године. У литератури се спомиње да их је било између две и три стотине. Те бројке би требало узети с резервом, јер сада када имамо материјалне доказе, злочин је могуће даље истражити“, додаје Ћелић.

Према сећањима најстаријих Златибораца, повратницима из рата победници су обећавали слободу „ако нису окрвавили руке“. Истакнути комунисти су их убеђивали да се предају и говорили им да ће их вратити кућама. Одвођени су у кафану у центру Чајетине, где су славили крај рата и какав-такав срећан усуд, јер им је глава остала на раменима. Међутим, одатле су, уместо кућама, одвођени над јаме и ту без пресуде ликвидирани.

„Долазили су у Мушвете годинама људи из Косјерића, очајни, тражећи кости својих предака, да их достојно сахране. Нису нашли најмилије. Надам се да ће се даљим истраживањем доћи до тога да се сазнају имена страдалника, да ће се због њихових породица сазнати ко су“, завршава своју причу Ћелић, над црним безданом јаме на Церови.
Ту, на Златибору, кости безимених, дуже од седам деценија, чекају да се врате у памћење живих.

Наставак следи...

Amicus:
Наставак...

Посвећеност свом роду

Димитрије Мирко Ћелић (34), из Пригревице код Апатина, посвећен је проучавању историје Другог светског рата и злочина над српским народом. Дипломирао је на Ликовној академији Српске православне цркве, смер фрескопис, а спелеологијом се бавио активно током студија.

Аутор је споменика страдалим Крајишницима на Банстолу, као и споменика страдалим Апатинцима у ратовима деведесетих година. Писац је „Мигине књиге“ о Момчилу Кузминцу Миги, четнику који је убијен 1946. године, у двадесетој години. Пре ликвидације, Мига се две године скривао на Церу, где је писао песме и приповетке, а Ћелић је ове изгубљене, потресне рукописе пронашао и објавио.

Стаматовић: Меморијал жртвама

„План општине је да пећину у Мушветама уреди за туристичке посете. Претходно желимо да откријемо шта се тачно на овом месту догодило и да српским младићима трагично страдалим од братске руке подигнемо меморијални комплекс. Желимо да пронађемо потомке жртава и да сурово убијене младиће достојно сахранимо по православном обреду“, истиче Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина.

И да се вратим alekxandrovom коментару:

--- Цитат: alexsandar Октобар 07, 2017, 02:36:25 пре подне ---у смедеревском крају ,а богами и на просторима општине Раче и Тополе највише података је прикупио Немања Девић .Колико ѕнам да је ново издање у припреми са доста аутентичних података не само ликвидираних становника,него већ и погинулих припадника ЈВО од1943 до 1946 у Босни и на путу за емиграцију.
--- Крај цитата ---

За мој крај (СИ Босна) знам да је пре можда десетак година Миленко Максимовић објавио имена српских жртава Другог светског рата, обухватајући све страдале Србе, и цивиле и војнике/устанике, како у борбама или етничком истребиљвању од стране окупатора (Немаца и НДХ), тако и оне страдале у братоубилачком рату четника и партизана, наводећи табеларно за све од кога су страдали. Па имају жртве комуниста, имају жртве четника, имају жртве окупатора.

Да је богдом више таквих примера, било би ваљда и мало више памети од ове братоубилачке, која се већ скоро један век инсистира на физичком уништењу припадника друге оне класе/идеологије.

dko:
Amicuse, историчар Срђан Цветковић који је водио комисију рекао је прошле године да су пописали преко 60,000 имена жртава. Иначе, 1944 година је погрешна за почетак пописа жртава, зато што је КПЈ вршила терор над грађанима окупиране Југославије од 1941. Страдало је близу 10,000 Срба до 1944 године, што сматрам терором у име идеологије, као и етнички мотивисаним злочином, будући су политику КПЈ у ратним условима конципирали и диктирали Хрвати и Словенци.

alexsandar:
https://forum.krstarica.com/showthread.php/75123-Bosanska-golgota-Major-Aca-Milosevic?s=d40ee5d4149e6edd1d2c91e00313e6e4
што се тиче Босне и страдања ЈВуО и самих дешавања на крају 1944 и приликама у борби за све што је Српско говори покојни мајор Аца Милошевић

alexsandar:
Поред ликвидација својих неистомишљеника са доласком и успостављању првих после ратних власти у Србији ,злочин комунистичких керова се наставља у континуитету зависно од места до места.Самим успостављањем својих власти су само наставили оно што су започели 1941,са својом идеологијом коју су прокламовали и наступили пред обичним народом су кренули са масовним уништавањем свега што је српско.Врбовањем свештеника и подвођење истих у службу комуниста ,примера је различитих од парохије до парохије,пример попа Исаковића из Саранова је јединствен.Са доласком комуниста у село Сараново међу првим акцијама је била паљење и уништавање сеоске општине ,уништен иментар сеоски документи списи може се рећи нека сеоска архива.Интезивно врбована младеж из села и околине ,стваране које какве организације у циљу омасовљења комунистичког покрета.Да би кулминација била са уласком немаца у Рачу,где су се немцима супроставила готово ненаоружана формација мештана околних села али у организацији комуниста ,са очигледним циљем да се преброју што више српских мртвих глава.Са заслугама мештана тадашњег села Губеревци ,а највише страдалих у том самоубилачком чину данас се поменуто село назива БОРЦИ ,наравно тако су комунисти хтели.Пуно је прича испричано , само истине нигде .

Навигација