Уопштено о Славенима

ДНК порекло > Народи и њихова генетика

<< < (82/93) > >>

Jovo79:

--- Цитат: drajver Јануар 01, 2023, 12:12:42 поподне ---Јово, брате Србине, чему оволики труд око ћирилице и екавице, ако правиш баналне грешке.

Није потребно да се толико трудиш, можеш и откривене главе, не једу овдје на форуму Хрвате.

--- Крај цитата ---

Зашто вређате српски језик? Ијекавица је српска.

НиколаВук:
Занимљив чланак археолога Ивана Бугарског, "О словенским налазима на југу Аварског каганата":

https://www.academia.edu/93985342/On_Slavic_Finds_from_the_South_of_the_Avar_Khaganate?email_work_card=title

Једна од словенских групација видљивих у археолошком материјалу са југа Аварског каганата је тзв. група Покасепетк-Залакомар (Pókaszepetk-Zalakomár), лоцирана у југозападној Мађарској, као и у хрватском Загорју и у источном делу Славоније:

"Од оближњих налаза, са обода Карпатске котлине у данашњој Хрватској, можемо навести гроб спаљеног покојника из Лобора, датован у крај 8. или почетак 9. века (Filipec, 2009), некрополу сличног датовања од око 30 гробова у урнама израђеним слободном руком или на спором витлу из Белишћа (Filipec, 2015, s. 81–82), те налаз десет урни са спорог витла из Винковаца, које се на основу типолошке и С14 анализе датују од краја 7. до средине 8. века (Sekelj Ivančan, Tkalčec,2006). Најпознатија словенска некропола спаљених покојника на тлу Каганата је свакако Покасепетк у југозападној Мађарској где је, поред кремација у оквиру раноаварске некрополе, констатовано гробље од 172 гроба са спаљеним покојницима, чији су остаци били сахрањени у урнама или плитким јамама. Некропола је била активна од средине 8. и вероватно током 9. столећа (Sós,Salamon, 1995, p. 129–135). Налази из хрватског дела Панонске низије и нарочито из групе Покасепетк-Залакомар (Pókaszepetk-Zalakomár) су, барем за сада, знатно бројнији од војвођанских."

Ова група би се можда могла довести у везу са каснијим кајкавским становништвом?

Што се тиче налазишта из Војводине на којима се по мишљењу аутора јављају облици материјалне културе који би се могли везати за раносредњовековне Словене, ту су Вишњевача у Падеју (насеобински остаци и керамика), Дубовац (локалитет Кошића брег, налаз лучне фибуле, насеобински објекат, керамика), Чик код Бачког Петровог Села (лучна фибула), Пургер у Новим Бановцима (лучна фибула), некропола Полет у Врбасу (модел за израду фибуле тзв. дњепровског типа). Што се тиче овог модела, за њега Бугарски даје занимљиву хипотезу:

"Наш налаз би, тако, могао да упућује на долазак дела словенске популације из Подњепровља у првој половини 8. века, или пак неког од тамошњих мајстора (уп. Гргуровић, 2009, 287).У том смислу, може се напоменути и да је у гробу 118 на некрополи у Врбасу нађен златарски чекић (Nagy, 1971, с. 208, T. XXIII: 9; Bugarski, 2015, p. 136; уп. Bálint, 2010, p. 150, pl. 19; Rácz,2014, S. 114, Taf. 73: 3, 74: 2–4). Родинкова ипак мисли да је налаз из Врбаса настао локално, као „случајна мутација“, прожимањем подунавских декоративних традиција и удаљених образаца из дњепровске регије (Родинкова, 2006б, с. 52, рис. 3: 34). Сматрам да су сличности предметаиз Врбаса са сродним налазима из Подњепровља сувише велике да би се прихватило такво тумачење. Све и да је наш модел доспео у околину данашњег Врбаса путем поклона или трговине,као и остали налази тзв. словенских фибула он сведочи о живом кретању људи и идеја и контактима које су током 7. и 8. столећа остваривале различите заједнице на широком простору од Украјине до Медитерана. Словенско учешће у тим процесима, који падају у време слома византијске власти и депопулације на централнобалканском простору који се граничио са Каганатом(уп. Бугарски, Радишић, 2016, с. 91–95, 98–99), свакако је било значајно."

Закључак такође даје смернице и за будућа потенцијална археогенетска истраживања:

"С друге стране, малобројност урни није доказ о малом броју Словена на југу Каганата.Уз чињеницу да је гробове кремираних покојника знатно теже уочити на терену него скелетне сахране, и да су они лакше подложни уништењу током земљаних радова, јасно је и да су Словени на тлу аварске државе углавном прихватили скелетно сахрањивање (Бугарски,2009, с. 142; уп. Гарашанин, Ковачевић, 1950, с. 198; Филиповић, 1959, с. 121). Словенско присуство на југу Каганата је, поновимо, посведочено у историјским изворима, и засигурно је било значајно и у авародопским насељима и гробљима на том простору, али се у археолошком материјалу препознаје теже него германско или ромејско (уп. Vida, 2008; Vida, 2009;Bugarski, 2012; Bugarski, Ivanišević, 2016). Просторно гледајући, сем Падеја и Бачког Петровог Села у Потисју и Врбаса на ободу Телечке висоравни, остала места обрађених налаза се пружају низ обалу Дунава, што није у нескладус наведеним историјским податком (Сл. 7). Ти малобројни налази наговештавају модел саживота уз одређену аутономију групе – сахране у урнама – или пак појединачног или мањинског присуства на аварским некрополама, док по питању етничке слике насеља археолошки материјал није довољно речит, што је свакако и последица малог броја систематски истражених и публикованих локалитета из доба раног средњег века на разматраном простору."

drajver:
Њемачки документарац о Словенима између Лабе и Одре, о ком смо на форуму и раније говорили доступан је и са енглеским преводом. Колико видим веома је гледан на јутјубу и било је више захтјева да се преведе са њемачког, што су аутори на крају и учинили.

https://www.youtube.com/v/WeC8doU-zps

Има доста ствари, махом археолошких, које сам први пут сазнао управо из овог документарца. Мислим да су се углавном држали оног што је археологија у вези Словена могла да пружи, мада и сами констатују да тога нема пуно, тј. да су Словени археолошки прилично сакривени. Претпостављам да ће просјечном нашем гледаоцу засметати што се Германи приказују као технолошки и културно супериорнији, али има доста момената гдје се наглашава сналажљивост, издржљивост и иновативност Словена. Занимљив ми је рецимо детаљ да су Словени када су били суочени са немогућношћу да сами произведу одговарајуће оружје за одбрану од Франака, исто набављали преко црног тржишта у самој Франачкој.

За игране дијелове документарца могли су додуше ангажовати глумце словенског поријекла, као што су учинили са словенским вождом (рекао бих да је глумац Србин из Хрватске). И да говоре неким словенским дијалектом, а не њемачким, било би увјерљивије.

Али свеједно, документарац није лош.

drajver:
Прегледах мало коментаре испод документарца, већина их је додуше на њемачком. Аутори су се трудили да одговоре на исте. А има ту свега колико видим, од наших српских коментатора који оптужују ауторе да све лажу и да је то све њемачка пропаганда до германских супрематиста који исто тврде да аутори лажу јер тврде да у данашњим Нијемцима тече и словенска крв, преко пољских родовјераца, до Нијемаца који постављају питање: Sind wir Deutschen Slaven???!

Оно што се мени није свидјело у документарцу, јесте што су негдје на крају повезали кретање Словена из раног средњег вијека са савременим имигрантским кретањима и са савременим мијешањима становништва разног поријекла. Потпуно сувишна и непримјерена констатација, која вјероватно има политичку поруку.

Кековац:
Одлично штиво. Занимљиво је да су пронашли прилично добро очуван моноксил (чамац направљен од једног дебла). Он је био окосница словенке флоте и на Балкану према историјским изворима чак и на мору, приликом морске опсаде Византијских градова и инвазија на острва у Егејском мору. Још један доказ да Словенима природне водене препреке нису представљале проблем за насељавање на новим територијама. ;)

Навигација