Чамџићи из пљеваљског краја су прозвани по претку који је правио прозоре,окна и стакла који се на турском каже џам.Из занимања џамџија(човек који прави џамове)развија се временом презиме Чамџић.Нисам још увек успео да дођем до сазнања да ли је Трифун први кога су прозвали Чамџић.
Истражујући,презиме Чамџић сам пронашао на простору свих бивших југословенских република.Презимењаци Чамџићи у Србији:
• Čamdžići (Matići, Živanovići) su došli pre 120-130 godina iz užiičkog okruga i to najpre u Teočin (okrug rudnički) pa odatle u ovo selo, slave Aranđelovdan.
Poreklo stanovništva sela Trudelj, opština Gornji Milanovac. Prema knjizi Miloja T. Rakić „Kačer“, prvo izdanje 1905. godine, najnovije izdanje 2010. godine – edicija „Koreni“, JP Službeni glasnik i SANU. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
• Čamdžije (Čamdžići, Milanovići i Ivankovići) ne znaju odakle su. Njihov predak Milisav Čamdžija bio je Karađorđev topdžija i, po porodičnom predanju, poginuo je u dvoboju na brdu Dedinju kod Beograda, a sahranjen je na mestu gde mu je bila kuća kod današnjeg groblja kod Jedenka, Aranđelovdan.
Poreklo stanovništva sela Veliki Borak*, opština Barajevo. Prema knjizi „Šumadijska Kolubara“ Petra Ž. Petrovića, prvo izdanje 1939. godine, drugo izdanje 1949. godine – poslednje izdanje Službeni Glasnik i SANU – Edicija „Koreni“ 2011. godine u sklopu knjige „Šumadija i Šumadijska Kolubara“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
• СТАНКОВИЋИ 1 (Ђурђевдан, 9 к), и од њих ЧАМЏИЋИ (6 к), воде порекло од Станка и Насте, досељених из Срема.
Порекло становништва села Клење, општина Богатић. Стање од краја 17. века до прве половине 20. века ИЗВОР: macva.awardspace.com
• Јованчевићи (или Јовановићи). Предак Јованчевића Јованча Чамџић имао је синове Милоја и Миленка, славе Јовањдан.
Порекло становништва села Влашка, Градска општина Младеновац – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Космај
• У Шијачком Краху су: Милосављевићи, Швабићи-Јовановићи, Бељанчевићи, Бујагићи, Блажићи, Ивковићи, Стојковићи, Бугарчићи, Цветковићи, Чекићи, Чамџићи (Павловићи), Милоје Павловић-Џеврљић и други.
Порекло становништва села Рогача, Градска општина Сопот – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Чамџиће сам пронашао у Босни,то су Чамџићи исламске вероисповести.У Хрватској и Словенији такође су присутни Чамџићи.Узимајући у обзир Србију и Црну Гору Чамџићи су присутни у разним областима ове две државе.Ти православни Чамџићи углавном славе Аранђеловдан,Чамџићи у Клењу славе Ђурђевдан,док Чамџићи из села Влашка који се сада презивају Јованчевићи или Јовановићи славе Јовањдан.Међутим слава је могла и да се промени из неког разлога.Ако сам добро разумео уважени Станковић из села Клења код Шапца од којих потичу Чамџићи из тог села има исти модални хаплотип као и ја,што ме негде усмерава ка заједничком пореклу.Заиста је врло интересатно да презиме које није ретко у српском народу је присутно на различитим местима Србије и Црне Горе и да у највећој мери Чамџићи славе Аранђеловдан.
Повезаност мојих Чамџића и Радовића је део неколико веродостојних писаних извора које поседујем.По мени у питању су Радовићи Морачки који славе Аранђеловдан.У пљеваљском крају после миграције породице помињу се Чамџићи од Радовића и њихова повезаност са Јестровићима,Голубовићима,Чактарима и Радовићима са Крњаче.И Јестровићи и Голубовићи и Чактари(који се сад презивају Радовићи,разговарао сам са њима кажу да су се вратили свом старом презимену)славе Аранђеловдан.Код Радовића са Крњаче углавном је присутна слава Ђурђевдан мада један део Радовића који је живео у Крњачи селу између Пљеваља,Пријепоља и Прибоја и који се у прошлом веку одселио пут Србије је славио Аранђеловдан.Све ове крајеве сам обишао,разговарао са старинама.Сазнао сам јуче да Радовић из Пријепоља има идентичан модални хаплотип као и ја,свакао ћу контактирати уваженог Радовића.
Пошто ме чека пут у завичај,после Аранђеловдана враћам се форуму.
