Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Nebo]

Зар не би требало да славе св. Јована Пјешивачког (који је данас, и честитам свима који славе)?

И ја бих рекао да славе данашњи празник - Зачеће Светога Јована.

[Clavdivs]

Да, Зачеће св. Јована Крститеља у народу познато као св. Јован Пјешивачки. 

[Nebo]

И ја бих рекао да славе данашњи празник - Зачеће Светога Јована.

А поготову што Усековање главе Светога Јована није баш дан за славља.

[Синиша Јерковић]

Да, Зачеће св. Јована Крститеља у народу познато као св. Јован Пјешивачки. 

Исправићу, онда. Хвала на напомени.

[I-P109]

Мораш бити прецизнији, или се јавља или не јавља. Ако је нема онда не треба уопште да се појављује. Или ти одређујеш колико пута треба да се јави да би се сматрала прихватљивом?

Javlja se zajedno sa desetinama drugih identifikacija uporedo. To sam već rekao, dakle bio sam precizan.

То само показује колико је српска култура средњег вијека била зрела и развијена, таква да је утицала на све околне народе. У касном средњем вијеку, на Балкану, без претјеривања можемо рећи да постоји српски цивилизацијски круг.

Možemo reći svašta, ali to ne znači da ima smisla. Dokazuješ srpsku identifikaciju kulturom koju imaju i ne-Srbi. Onda kažeš da je to zato što su je preuzeli, iako je imaju svi od istog momenta kada je nastala. To je logical fallacy. Dakle, postupak zaključivanja je metodološki neispravan, pa su i zaključci takvi.

Ово је углавном тачно,и у томе су Срби својеврстан изузетак, јер се код њих елементи нације појављују прилично рано, захваљујући прије свега националној Цркви и јакој народној традицији која се ослањала на Немањићку државу. У осталим европским, католичким државама такви предуслови нису постојали. Занимљиво је да су народи који су изгубили независност, брже прелазили пут од народа до нације: Срби, Мађари, Грци.

Zanimljivo je da su prve nacije bile baš katoličke (Francuska) i protestantske (SAD). Ne znam o kakvoj srpskoj naciji tačno pričaš, kada je jedan od osnovnih i nezaobilaznih preduslova za postojanje nacije država i to ne feudalna, već država sa vladavinom prava. A Srbija ni kao država nije postojala dugi niz vekova sve do 19. veka. O naciji ne može biti govora.

[Синиша Јерковић]

Javlja se zajedno sa desetinama drugih identifikacija uporedo. To sam već rekao, dakle bio sam precizan.

Па ако неко пјева о косовском боју, кнезу Лазару, Светом Сави и Немањи, онда ваљда има једну идентификацију, а не "десетину". Не пјева ни о краљу Томиславу, ни о цару Шишману ни о Арпаду.

Možemo reći svašta, ali to ne znači da ima smisla. Dokazuješ srpsku identifikaciju kulturom koju imaju i ne-Srbi. Onda kažeš da je to zato što su je preuzeli, iako je imaju svi od istog momenta kada je nastala. To je logical fallacy. Dakle, postupak zaključivanja je metodološki neispravan, pa su i zaključci takvi.

Овдје ни сам не знаш шта си хтио да кажеш. Ако Бугари славе краља Милутина још од средњег вијека наравно да ће преузимати српске културне утицаје кад је српска култура била најјача, а не у периоду кад су Срби пали у турско ропство. Феномен сљављења Краљевића Марка међу "Хрватима" је опет посљедица других догађања, превјеравања и под утицјем католичке Цркве мјењања националне свијести у потоњем периоду. Познато је да католици у Херцеговини гуслају пјевајући о "Стипану Немањићу, словинскоме краљу". Што не пјевају о Томиславу, Крешимиру, Трпимиру?

Zanimljivo je da su prve nacije bile baš katoličke (Francuska) i protestantske (SAD). Ne znam o kakvoj srpskoj naciji tačno pričaš, kada je jedan od osnovnih i nezaobilaznih preduslova za postojanje nacije država i to ne feudalna, već država sa vladavinom prava. A Srbija ni kao država nije postojala dugi niz vekova sve do 19. veka. O naciji ne može biti govora.

Кад су се формирале француска и америчка нације те земље нису биле више ни католичке ни протестантске, већ секуларне државе. Српски концепт нације се не заснива на припадности држави, већ на оданости идеји светосавља, специфичне националне идеологије за коју нужно није потребна држава да би се развијала и опстала. То су два сасвим различита концепта.

[I-P109]

Па ако неко пјева о косовском боју, кнезу Лазару, Светом Сави и Немањи, онда ваљда има једну идентификацију, а не "десетину". Не пјева ни о краљу Томиславу, ни о цару Шишману ни о Арпаду.

Nema jednu identifikaciju, zato što ni u srednjem veku ljudi nisu imali jednu jedinstvenu identifikaciju. Srednjovekovne države su bile države vladara i nisu poznavale jedinstveno klasifikovanje svojih podanika. Car Dušan je bio car Srba, Grka, Bugara, Albanaca. Kralj Milutin je bio kralj Srba, Bugara, itd. Srednji vek je funkcionisao po sasvim drugačijim konceptima i baš iz tog razloga su u srednjovekovnim državama postojale desetine identifikacija, a ne jedna jedinstvena. Svi ti ljudi sa tim desetinama identifikacija su bili učesnici i baštinici jedne iste kulture. To što je tek u 19. veku u vremenu nastajanja nacija ta kultura objedinjena pod imenom srpska, ne može da služi kao retroaktivna potvrda postojanja iste takve jedinstvene identifikacije 500 godina ranije. Dokumenti iz srednjeg veka i celog razdoblja do 19. i 20. veka jasno potvrđuju postojanje desetina različitih identifikacija.

Овдје ни сам не знаш шта си хтио да кажеш. Ако Бугари славе краља Милутина још од средњег вијека наравно да ће преузимати српске културне утицаје кад је српска култура била најјача, а не у периоду кад су Срби пали у турско ропство. Феномен сљављења Краљевића Марка међу "Хрватима" је опет посљедица других догађања, превјеравања и под утицјем католичке Цркве мјењања националне свијести у потоњем периоду. Познато је да католици у Херцеговини гуслају пјевајући о "Стипану Немањићу, словинскоме краљу". Што не пјевају о Томиславу, Крешимиру, Трпимиру?

Gore sam upravo objasnio. Mešate versko i nacionalno i uz to projektujete nacionalno na period kada nije postojala ni pravna država kao elementarni preduslov nacije.

Кад су се формирале француска и америчка нације те земље нису биле више ни католичке ни протестантске, већ секуларне државе. Српски концепт нације се не заснива на припадности држави, већ на оданости идеји светосавља, специфичне националне идеологије за коју нужно није потребна држава да би се развијала и опстала. То су два сасвим различита концепта.

Ako je po tebi vera nacija, onda ne govorimo istim jezikom. Na istom osnovu možemo da pričamo i o velikoj mormonskoj naciji ili velikoj naciji Jehovinih svedoka.

[...]

Нације у смислу какав данас познајемо и видимо јављају се у 19 веку на простору Балкана као тежња Грка, Срба и Бугара за ослобођењем од Турске империје. Након формирања националних држава на Балкану тај модел се шири и на друге делове Европе и света (израелски професор  Asher Susser).

Средњовековна српска држава је у исто време православна монархија и национална држава. Св. владика Николај је доста писао о томе да српска национална свест видљива још у средњем веку, много раније него код других народа.
Можда најбољи пример за то је Душанов законик, где се могу видети верски, национални, а и други елементи уређења.

Свака држава чије се деловање државне власти темељи на прописима, односно законима или уставу, сматра се правном државом. Према томе Душаново царство је било правна држава.

Француска је  револуцијом постала република и секуларна држава. Настанак нација се не везује за Французе и Енглезе, већ балканске народе.

[Синиша Јерковић]

Дамјановић из Срба у Лици, слави Јовањдан. Припада И2а Динарик Сјевер хаплогрупи. Породица Дамјановић у лици је по свој прилици поријеклом од истоимене породице у Даламацији, који такође славе Јовањдан. Дамјановићи су се у Далмацију(Голубић код Книна) по предању доселили са Змијања крајем 17. вијека.

Тестирани Дамјановићи би могли бити сродни већем броју далматинских породица које су И2а Динарик Сјевер: Баришићи, Бербери, Вујасиновићи, Вучковићи, Гагићи..

[Небојша]

Убачени су нови тестирани пронађени на y search. И један и други припадају хаплогрупи R1a M458, род А

Плећаш, Госпић, Лика, ако нека зна славу ових Плећаша нека напише да унесемо

Плећаши највероватније славе Јовањдан. Има их и у Босанској Крајини, око Бихаћа и Петровца. Славе Св. Јована, а доселили су из Брувна (19. век), где је иначе било пуно Плећаша.

С обзиром да је у питању ретко презиме, ови Плећаши су сасвим сигурно повезани са онима из Госпића.

Од Плећаша из Брувна је и некадашњи кошаркашки репрезентативац Југославије, Никола Плећаш.

[Korisnik77]

Vidim da je pod J1 rod A ubačen Kočić, ali bez bližih podataka (slava i mjesto porijekla). O čemu se radi?

[I-P109]

Нације у смислу какав данас познајемо и видимо јављају се у 19 веку на простору Балкана као тежња Грка, Срба и Бугара за ослобођењем од Турске империје. Након формирања националних држава на Балкану тај модел се шири и на друге делове Европе и света (израелски професор  Asher Susser).

Средњовековна српска држава је у исто време православна монархија и национална држава. Св. владика Николај је доста писао о томе да српска национална свест видљива још у средњем веку, много раније него код других народа.
Можда најбољи пример за то је Душанов законик, где се могу видети верски, национални, а и други елементи уређења.

Свака држава чије се деловање државне власти темељи на прописима, односно законима или уставу, сматра се правном државом. Према томе Душаново царство је било правна држава.

Француска је  револуцијом постала република и секуларна држава. Настанак нација се не везује за Французе и Енглезе, већ балканске народе.

Tako široko gledano, sve su svuda i uvek nacije. I stari Egipat je nacija, iako u njemu nisu živeli jedinstveni Egipćani, nego robovi i robovlasnici koji su se identifikovali po toj činjenici, a ne po zajedničkoj pripadnosti egipatskoj kulturi. I Dušanovo carstvo od deset godina sa 4 naroda i gomilom regionalnih identifikacija, čije je zakonodavstvo pravilo krupne razlike između sebara, vlaha, meropaha, itd. i sl. dakle, svi su oni, i Bugari i Grci i Srbi i Albanci i ostali, tako razdeljeni na grupe drastično različitih prava, po vama imali osećaj pripadnosti i identifikacije sa istim apstraktnim entitetom? Iako u uslovima mnogo ujednačenijih prava, taj proces homogenizacije i usvajanja zajedničke identifikacije traje po nekoliko generacija, vi ste uvereni da su obespravljeni sebri i ostali iz 4 različita naroda razvili istu identifikaciju za samo deset godina. Osim što za to nema nikakvih dokaza, i kada bismo se razgovora radi, složili da je tako, onda biti nacijom u srednjem veku nije ništa ekskluzivno kao što Siniša ističe, već su nacije svuda i na svakom koraku. Nastaju preko noći, nestaju još brže. Sve u svemu, ništa posebno.

[Небојша]

Вујатовић, познато само да је из Босне и Херцеговине

Ђорђе Јањатовић Вујатовиће (Вујате) проналази у околини Ливна, затим око Градишке, али и у дубичком округу. Ови из Ливна славе Ђурђевдан, као и ови из околине Градишке, који славе и Св. Стевана (Вујат). Вујатовићи из дубичког округа славе Св. Николу.

Карановић крајишке Вујатовиће ставља у род Богдановића Никољштака.

Богдановићи су према предању пореклом из Херцеговине. Два брата, Вучић и Богдан, из Херцеговине најпре долазе на Змијање, одакле се расељавају по Лици и осталој Крајини.

Њима су сродни Вујатовићи, Јањетовићи, Ђурђекановићи и Радивојевићи. Неки славе Никољдан, а неки Св. Стевана.

Од овог рода је војвода Остоја Јањетовић-Корманош, који је уз Буну 1875. погинуо са хајдуком Пецијом на Сави.

http://pressrs.ba/info/banja-luka/zaboravljeni-banjalucki-ustanik-24-05-2013

[mladjo]

Павловић, Читлук, Љубовија (СРБ) - слава: Аврамијевдан, хаплогрупа R1a.

[Небојша]

Нови тестирани у београдској лабораторији је

Поповић из Томингаја код Грачаца у Лици.Слави Јовањдан Припада хаплогрупи J2a, по свој прилици М92. Најближи му је Перуновић из главног пјешивачког братства, који слави Усековање св. Јована. Овом роду припада још само тестирани Јаблић из Александровца, о коме немам подробнијих података.

Чини се да у Лици постоји висок проценат J групе (Ј2b1 + J1c + J2a).

[Синиша Јерковић]

Vidim da je pod J1 rod A ubačen Kočić, ali bez bližih podataka (slava i mjesto porijekla). O čemu se radi?

Нажалост, имамо само презиме, али не и остале податке о овом тестираном.

[Небојша]

Vidim da je pod J1 rod A ubačen Kočić, ali bez bližih podataka (slava i mjesto porijekla). O čemu se radi?

Биће занимљиво ако се испостави да је од крајишких Кочића. Већ вас има неколико у том крају.

[Radonić II]

Нажалост, имамо само презиме, али не и остале податке о овом тестираном.

Zanimljivo prezime a zanimljiv i haplotip
Ima donekle sličnosti sa testiranim u Novom Sadu (oba imaju 389II-28 dok je kod nas uglavnom 29) no 385a, 458 i 635 imaju modalne vrednosti (13;17; 22) u odnosu na novosadski koji ima 14; 18; 21. Zanimljivo je da Janjetović na 635 ima vrednost 23.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=833.msg10906#msg10906
http://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J1

Izgleda da je raznolikost ove naše haplogrupe veća nego što sam pretpostavljao i izgleda da je ta raznolikost  skoncentrisana kod nas od Hercegovine do Slovenije dok je kod grka prisutna samo jedna varijanta. (385b-18)

[Radonić II]

Биће занимљиво ако се испостави да је од крајишких Кочића. Већ вас има неколико у том крају.

Mogao bi biti. Mada oni izvode poreklo sa Zmijanja koliko sam primetio, no po onom što piše na našoj strani izgleda da i njih povezuju sa vlaškim migracijama

http://www.poreklo.rs/2012/02/19/poreklo-prezimena-kocic/

[Небојша]

Видим у днк пројекту Радаковића J2b M205

Радаковић (Св. Никола), Брувно, Лика

Радаковића је било заиста пуно у Лици.

Једни Радаковићи се помињу близу Усораца, па стога њихова хаплогрупа не чуди превише.

"Између тих насељеника пореклом су били од Вилића Арамбашићи, Бањани, Цвијановићи, Диклићи, Дуганџићи, Граховци, Каменко, Мандићи, Машићи, Наранчићи и Вукмановићи, а Пањковићи од Брлога. Остали су дошли струјом од Книна. Већи број породица доселио је с већим бројем својих чланова, а неке и у великим задругама. Касније су се врло добро развијали Мандићи, а особито Радаковићи, који су око 1810. имали стотину кућа"

(Стјепан Павичић)

Радаковића Никољштака је било и у околини Бенковца (Далмација). Досељени су највероватније из Лике.

Милан Карановић за Радаковиће (неки и као Радак) из Босанске Крајине каже да су веома разгранати и да су дошли из Лике. Даља старина - "Стара Србија". Једно су са Дивјацима, а од њих воде порекло и Пргомеље. Ови Радаковићи такође славе Никољдан.

Радаковића са истом славом има и на Кордуну, али вероватно нису крвно повезани са личко-крајишким Радаковићима, с обзиром да припадају хаплогрупи R1a-M458.


Што се генетике тиче, Радаковић има занимљиву вредност на маркеру 385ab (15-21). Иако сам наилазио на овакве хаплотипове по анонимним базама, они свакако спадају у ређе.

Питање за шефа днк пројекта: Да ли нешто говори то што се припадници хплогрупе J2b1 разликују на 385ab? Знам да је у питању "брзи" маркер, али ипак се превише разликују. Постоје разне комбинације на 385ab, од 14-19 до 16-19, тј. 15-21. Остали родови из днк пројекта су понекад разврстани, тј. издељени управо због разлике на 385.

Наравно, на већем броју битних, споромутирајућих маркера, припадници овог рода показују потпуно поклапање. Ако узмемо у обзир та поклапања и чињеницу да је ово издвојен огранак J2b1 групе, не чуди што су сви смештени у један род.