У Херцеговини је тиква и пипун. Ту из Египта колико знам немамо, барем ја нисамимао сустрет са њом. Питу од ње би вјероватно звали египтуша.
Фараонка🙂
Не знам како у Херцеговини говоре, нисам ја баш тамо одрастао. Знам овако понеку . Али могу за Војводину да ти кажем: бундева, тиква и лудаја су називи за разне врсте тикава, како где. У колонистичким местима говори се и мисирача.
Неколико крајишких локализама:Еда? (Петровац, Дрвар) - има ли га, иде ли, шта је с њим? Еда Сергиуса? Виђаш ли га, хоће ли доћи?Вини (Петровац, Дрвар, Крупа) - исти, у смислу сродника и у смислу изгледа лица. Вини ћаћа. Вини ћић (стриц).
На сљедећем снимку из 1970-тих, дјевојчица на 7:00 снимка изриче читав низ локалних личких израза.https://www.youtube.com/v/8KMhsmNOMtY
Чуо сам за ножице од људи из Дубрава у Херцеговини, није баш често али се говори.
Ножице за маказе се код нас у Крајини редовно користило,
Једино кајкавци и Словенци користе ријеч германског поријекла "шкаре".
И у Херцеговини се исто рече - Еда ли га ?
И у Херцеговини се исто рече - Еда ли га ?А за ово вини се каже чити (ђед) или пресликан или "окинута глава". Зна ли ко шта значи " Анате мате Ђаволе !"
Ово "ножице" за маказе је једна од ријечи које смо могли вратити у српски језик, а не користити арапско "маказе". Колико видим ножице су старословенска ријеч. Једино кајкавци и Словенци користе ријеч германског поријекла "шкаре".
Па, није баш. И у Славонији (и Срби и католици) користе реч шкаре.