Траг - корисне књиге, сајтови > Старе фотографије

Познати Срби 19. вијека

<< < (8/8)

Аксић:
Сава Поповић Текелија (Арад, 28. август 1761 - Пешта, 21. септембар 1842) је био први Србин доктор права, оснивач "Текелијанума", председник Матице српске, добротвор, племић, трговац, правник, филантроп и ктитор.

Потиче из српске банатске војничке и племићке породице Поповић, која је изданак старе властелинске српске лозе. После пада српске деспотовине (1459), породица се нашла у Угарској, али без племићке титуле. Међу водеће у српском народу, породица је ушла захваљујући Јовану Текелији, Савином прадеди.

Јован Поповић Текелија, оберкапетан и заповедник Поморишке војне крајине, истакао се у бици код Сенте 1697. године, у којој је аустријска војска под командом Еугена Савојског, победила Турке. За заслуге и ратнички подвиг у овој борби, Еуген Савојски га је поставио за заповедника Српске милиције у Араду. Цар Јосиф први је, тада већ пуковнику Поморишке милиције, Јовану Поповићу Текелији, његовој најужој родбини и потомству даровао племићку титулу 1706. године.

Александар Невски:

На данашњи дан 1841-е године йе у Ковиљу рођен Лаза Костић, велики србски пѣсник и родољуб. Послѣдњи велики србски писац користивши свих седам падежъ. Важно йе напоменути да йе он био прогањан и више пута хапшен аустрийскими властими, док су неки други живевши од крађе, прѣваре, издайе и служења туђиномъ примани царем те исте Аустрийе.

Данас йе у Србийи веома слабо цѣњен, прѣ свега зато што йе био Србин из Войводине, а не из Тршића.

На данашњи дан 1841. рођен йе србски књижевник, пѣсник, драмски писац и естетичар Лаза Костић, изузетно снажна и изворна песничка природа. У пѣсништво йе унѣо нове и смѣле облике и обогатио йе србски књижевни језик новими изрази. Огледник и творац нових путева, био йе зачетник србскога напрѣднога пѣсништва и написао йе неколико пѣсама койе су найвиша остварења србскога романтизма.



Истакао йе се и прѣвођењем Вилияма Шекспира - био йе вишейезичник и човѣк великога образовања. Срѣдњу школу је учио у Панчеву, Новом Саду и Будиму, а права йе завршио у Пешти, гдѣ йе и докторирао. Као народни радник, издавач и саборац Светозара Милетића, вође войвођанских Срба, хапшен йе од стране Аустроугарских власти. Костић је био и први прѣдсѣдник 1882/83. Србскога новинарскога друштва (данас Удружење новинарев Србије). Найпознатия дѣла: "Међу явом и међ сном", "Santa Maria della Salute", писао лирске пѣсме и баладе, пѣсничке трагедије "Максим Црнойевић", "Пера Сегединац", расправе "Критички увод у општу филозофију", "О Йовану Йовановићу Змайу, његову пѣвању, мишљењу и писању", "Основа лѣпоте у свѣту".

Sergio:

Скоро сви великани који су последњих деценија својим ликом красили домаће новчанице доживели су мање-више исту судбину. Текст на линку: Srpski velikani koje je progutala inflacija
извор: Блиц

Nebo:
"У Великој галерији Дома војске отворена је изложба "Слика грађанског друштва" коју чине портрети Анастаса Јовановића из колекције Народног музеја у Београду."

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/kultura/2863179/izlozba-slika-gradjanskog-drustva-anastasa-jovanovica.html

Ко је у Београду или свраћа овде, треба да сврати и погледа!

Nebo:
Кнез Михаило Обреновић и србска делегација у Цариграду 1867. године.
Фотографија Анастаса Јовановића.

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна