Вјера и култура Срба > Крсне славе

Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)

(1/13) > >>

НиколаВук:
Култ Св. Мартина је код Срба, по мом мишљењу, свакако старији од доласка Саса. Пошто је он један од најомиљенијих, ако не и најомиљенији, светац у западном делу хришћанског света, што је још више долазило до изражаја током средњег века него данас, претпостављам да је његов култ један од првих који је продро међу Србе приликом њиховог покрштавања од стране свештеника послатих из Рима. О томе говори и словенска метатеза ликвида која је присутна у његовом називу (Мартин-Мрата), с обзиром да је она престала да се врши отприлике до 10. века, што би значило да је његов назив међу Србе дошао између 7. и 9. века. Његово повезивање са вуковима и стоком ("вучји пастир") је вероватно настало синкретизацијом светитељевог лика са неким старијим паганским божанством (можда Велесом?) који је имао наведене атрибуте. Накнадно су Св. Мартина, са тим новодобијеним атрибутима, кренули у већој мери да славе сточари којима је заштита стоке од вучјих напада била од суштинске важности.

Војислав Симоновић:
Ретко која фамилија или род имају предање о томе када су и где покрштени и усвојили одређеног светитеља као свог заштитника кога празнују као крсну славу. Такође, иако није чест случај, дешавало се да дође и до промена славе.
Али ми Мратинданци односно ми који славимо Стефана Дечанског или Светог Мину на крају крајева никада нећемо сазнати одговоре и на нека друга питања:
1. Да ли су наши преци по мушкој линији  икада славили и Мартина метатезираног у Мрата
2. и самим тим примили хришћанство у раном средњем веку односно били покрштени од стране Рима,
3. или су можда као католици покрштени у касном средњем веку када је србска црква већ постала аутокефална и јасно православно-византијски дефинисана?
4. Да ли су славили Св. Стефана Дечанског или Св. Мину на крају крајева, те да ли слика/икона на зиду треба бити Дајбог/Велес са хромим вуком, Свети Мартин са исцепаним плаштом, Свети Стефан Дечански са лоренским крстом или Свети Мина? На крају сам мало банализовао, није грех ни све свете држати у кућу осликане на иконама, али слава сама по себи је ТРАДИЦИЈА и СЕЋАЊЕ НА ПРЕТКЕ, па је врло незгодно ако су због збрке око светитеља та традиција и сећање на претке изневерени! Надам се да ме разумете.

НиколаВук:

--- Цитат: Војислав Симоновић  Септембар 19, 2020, 02:59:19 поподне ---Ретко која фамилија или род имају предање о томе када су и где покрштени и усвојили одређеног светитеља као свог заштитника кога празнују као крсну славу. Такође, иако није чест случај, дешавало се да дође и до промена славе.
Али ми Мратинданци односно ми који славимо Стефана Дечанског или Светог Мину на крају крајева никада нећемо сазнати одговоре и на нека друга питања:
1. Да ли су наши преци по мушкој линији  икада славили и Мартина метатезираног у Мрата
2. и самим тим примили хришћанство у раном средњем веку односно били покрштени од стране Рима,
3. или су можда као католици покрштени у касном средњем веку када је србска црква већ постала аутокефална и јасно православно-византијски дефинисана?
4. Да ли су славили Св. Стефана Дечанског или Св. Мину на крају крајева, те да ли слика/икона на зиду треба бити Дајбог/Велес са хромим вуком, Свети Мартин са исцепаним плаштом, Свети Стефан Дечански са лоренским крстом или Свети Мина? На крају сам мало банализовао, није грех ни све свете држати у кућу осликане на иконама, али слава сама по себи је ТРАДИЦИЈА и СЕЋАЊЕ НА ПРЕТКЕ, па је врло незгодно ако су због збрке око светитеља та традиција и сећање на претке изневерени! Надам се да ме разумете.

--- Крај цитата ---

Што се тиче прва 3 питања, могућа је и једна и друга опција (рано христијанизовани од стране Рима или католици који су прешли у православље). За дубље проницање би се морало истраживати од случаја до случаја.

ДушанВучко:

--- Цитат: Војислав Симоновић  Септембар 19, 2020, 02:59:19 поподне ---
1. Да ли су наши преци по мушкој линији  икада славили и Мартина метатезираног у Мрата
2. и самим тим примили хришћанство у раном средњем веку односно били покрштени од стране Рима,
3. или су можда као католици покрштени у касном средњем веку када је србска црква већ постала аутокефална и јасно православно-византијски дефинисана?
4. Да ли су славили Св. Стефана Дечанског или Св. Мину

--- Крај цитата ---
Одговор на та питања би дао временски период од када се славе Св.Мрата и Св.Мина...то је вероватно било пре него што је живео Стефан Дечански (kaд би се утврдило од када датира црква Св.Мине у Штави и када је Стефан Дечански проглашен за Свеца)

Мића:

--- Цитат: Војислав Симоновић  Септембар 19, 2020, 02:59:19 поподне ---
4. Да ли су славили Св. Стефана Дечанског или Св. Мину на крају крајева, те да ли сли
ка/икона на зиду треба бити Дајбог/Велес са хромим вуком, Свети Мартин са исцепаним плаштом, Свети Стефан Дечански са лоренским крстом или Свети Мина? На крају сам мало банализовао, није грех ни све свете држати у кућу осликане на иконама, али слава сама по себи је ТРАДИЦИЈА и СЕЋАЊЕ НА ПРЕТКЕ, па је врло незгодно ако су због збрке око светитеља та традиција и сећање на претке изневерени! Надам се да ме разумете.

--- Крај цитата ---

Моје мишљење је да је беспотребна тежња за "изворном", "исконском", "суштинском" традицијом и одбацивањем некакаве касније "искварене" традиције. Тако нешто не постоји, то јест чак и да постоји, наша уобразиља је та која је проглашава изворном, а ову другу, каснију "исквареном".

Немој скидати са зида своју икону Светог Стефана Дечанског, и тражити неку старију, исконскију. Нема ништа лоше у најдуговечнијим традицијама, али не треба се одрицати ни шљивовице, шајкаче и ајвара :) Не ваља то

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна