Аутор Тема: Занимљива историја  (Прочитано 9071 пута)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Занимљива историја
« послато: Април 13, 2020, 09:54:55 поподне »
Битка код Карансебеша (1788.) између Хабзбурга и Османлија се завршила османском победом а да нису ни водили битку. Аустријанци су се потукли између себе пошто су раније дошли на поприште. Једна група се докопала ракије од локалних Рома и шенлучила, а када је дошла друга група , дошло је до кавге која се распламсала и претворила у битку међу пијаном војском. Ово се дешавало са источне стране Тамиша, а главнина војске која је била са друге стране реке, чула је пуцњаву и кренула тамо мислећи да се већ води битка са Турцима. Хусари који су били са друге стране реке (у том метежу), видевши долазак главнине војске, почели су да вичу "Халт, Халт", али пошто је  главнина војске која је већ кренула у напад, била састављена од разних нација, тај узвик им је заличио на "Алах, Алах" и кренуо је хаос...Трци су тек после два дана пристигли и били су затечени призором и прогласили победу без борбе...
https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/najcudnija-bitka-u-istoriji
« Последња измена: Април 13, 2020, 09:59:18 поподне ДушанВучко »

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Занимљива историја
« Одговор #1 послато: Април 13, 2020, 09:58:42 поподне »
Битка код Карансебеша (1788.) између Хабзбурга и Османлија се завршила османском победом а да нису ни водили битку. Аустријанци су се потукли између себе пошто су раније дошли на поприште. Једна група се докопала ракије од локалних Рома и шенлучила, а када је дошла друга група , дошло је до кавге која се распламсала и претворила у битку међу пијаном војском. Ово се дешавало са источне стране Тамиша, а главнина војске која је била са друге стране реке, чула је пуцњаву и кренула тамо мислећи да се већ води битка са Турцима. Хусари који су били са друге стране реке, видевши долазак главнине војске, почели су да вичу "Халт, Халт", али пошто је  главнина војске која је већ кренула у напад, била састављена од разних нација, тај узвик им је заличио на "Алах, Алах" и кренуо је хаос...Трци су тек после два дана пристигли и били су затечени призором и прогласили победу без борбе...
https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/najcudnija-bitka-u-istoriji

 ;D

<a href="https://www.youtube.com/v/gasq2Q7O47Q" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/gasq2Q7O47Q</a>



На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљива историја
« Одговор #2 послато: Април 13, 2020, 10:01:08 поподне »
;D

<a href="https://www.youtube.com/v/gasq2Q7O47Q" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/gasq2Q7O47Q</a>
;D

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Занимљива историја
« Одговор #3 послато: Мај 02, 2020, 11:01:34 пре подне »
Битка код Карансебеша (1788.) између Хабзбурга и Османлија се завршила османском победом а да нису ни водили битку. Аустријанци су се потукли између себе пошто су раније дошли на поприште. Једна група се докопала ракије од локалних Рома и шенлучила, а када је дошла друга група , дошло је до кавге која се распламсала и претворила у битку међу пијаном војском. Ово се дешавало са источне стране Тамиша, а главнина војске која је била са друге стране реке, чула је пуцњаву и кренула тамо мислећи да се већ води битка са Турцима. Хусари који су били са друге стране реке (у том метежу), видевши долазак главнине војске, почели су да вичу "Халт, Халт", али пошто је  главнина војске која је већ кренула у напад, била састављена од разних нација, тај узвик им је заличио на "Алах, Алах" и кренуо је хаос...Трци су тек после два дана пристигли и били су затечени призором и прогласили победу без борбе...
https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/najcudnija-bitka-u-istoriji
Мора да је било доста наших на све три стране😅

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #4 послато: Мај 16, 2020, 09:17:27 поподне »
Један занимљив краткотрајни рат водиле су САД и Уједињено Краљевство 1859. године на острву Сан Хуан, на северној пацифичкој обали. Рат је назван - Свињски (Pig war).



Ево шта се током тог "рата" догађало:

https://en.wikipedia.org/wiki/Pig_War_(1859)



И поред ангажовања значајних војних снага са обе стране, укључујући и ратне бродове, једина жртва овог рата била је - свиња.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • mtDNA: H1-f2d1*
Одг: Занимљива историја
« Одговор #5 послато: Мај 27, 2020, 12:34:46 пре подне »


Са сајта: https://hercegovac.net/2020/05/26/bio-je-srbin-pravoslavac-i-bio-je-ustasa/?fbclid=IwAR3aqdKgmPPa5sHpovZKuig0eDH-ZMJJgL6vNG_jTBiz1J9Rxghx25MoilY

"Историја је невероватан след још невероватнијих догађаја. Сведоци смо односа на Балкану. Шта бисте рекли када би вам неко рекао да је некад постојао Србин који је себе називао усташом и тиме се поносио? Не бисте поверовали – највероватније.

Али, његов надгробни споменик је сведок свега тога. Име му је било Којо Оборина. Био је Србин. Поносни Србин и поносни усташа. Свако ко је некада отишао на старо херцеговачко гробље у место Поплат код градица Стоца на Брегави могао се својим очима уверити да на том гробу пише ћирилицом: Овђе почива Којо Оборина – УСТАША, затим је наведена година његовог рођења 1852.година и прва два броја године смрти 19 која касније није дописана.

Испод стоји „1875-1878“ и податак да Којо Оборина сам себи диже споменик. А управо година 1875. је важна за нас. Шта се тада десило? И можда су они који добро познају историју и српски језик већ са лакоћом могли да схвате о чему се заправо овде ради, управо у 19.веку лежи одговор ове тајне.
Године 1875. десио се српски устанак у Херцеговини познатији под називом „Невесињска пушка“ који је убрзо дигао целу Босну и околину на ноге и подигао народ на устанак против Турака и њихове владавине. Устанике су подржале добровољцима и оружјем Кнежевина Србија и Књажевина Црна Гора, а све то је довело до почетка Српско- турског рата и настанка такозване Велике источне кризе.

Тако су храбри српски јунаци и сви остали који су пре свега желели слободу себе називали УСТАШАМА, јер су дигли устанак против Турака и њиховог тлачења и зулума који је био усмерен на домаћи живаљ.

Отуда је поносни Србин православац себе називао усташом, а то написао и на свом гробу. Овај назив устаника како их данас зовемо у то време није било ништа необично. Данас, после свега јесте."

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљива историја
« Одговор #6 послато: Мај 27, 2020, 01:06:28 пре подне »
Разобличавање изворног, то је изворна традиција у последњем веку неких..."Патриотизам" заснован на формулацији "ја сам то што нисам" (то што нисам , чини ме то што јесам...Формулација плагијата је сама по себи бламажа у односу на ово, јер плагијат не негира оно што је плагирано)
« Последња измена: Мај 27, 2020, 01:15:05 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљива историја
« Одговор #7 послато: Мај 27, 2020, 01:26:36 пре подне »
Формулација плагијата је сама по себи бламажа у односу на ово, јер плагијат не негира оно што је плагирано)
"Испричавам" се комшијама, ипак је то плагијат у изворном смислу (мада је на више нивоа вршен и свакако подигнут на "виши ниво", користећи сам плагијат (назив или песму) као средство против онога од кога је то присвојио):
Plagijat (lat. plagere = oteti), označava čin prisvajanja ili kopiranja tuđeg pisanog, umjetničkog ili drugog kreativnog rada u svoj vlastiti, bilo djelomice ili u cijelosti, bez navođenja izvornog autorstva ili izvornika. ("Зови само зови") Za razliku od krivotvorenja u kojemu je upitna autentičnost djela, kod plagijata je riječ o nezakonitom i neetičnom prisivanju tuđeg djela, koje se prikazuje kao vlastito.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Plagijat
Значи, то није само неетичко присвајање, него и коришћење појмова против оних од којих су то неетички присвојили...неетичност подигнута на виши ниво
« Последња измена: Мај 27, 2020, 01:35:16 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Занимљива историја
« Одговор #8 послато: Мај 27, 2020, 10:17:28 пре подне »
Раније се уместо "устаник" употребљавао термин "усташа". То се може наћи у разним старим књигама, било који устанак да је у питању. Из познатих разлога је након Другог светског рата тај термин напуштен.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 523
Одг: Занимљива историја
« Одговор #9 послато: Мај 27, 2020, 10:49:58 пре подне »
У литератури о добровољцима се такође може наћи термин - усташ.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #10 послато: Мај 27, 2020, 12:36:36 поподне »
У литератури о добровољцима се такође може наћи термин - усташ.

Колико сам приметио читајући о Херцеговачком, али и бокешким устанцима, термин "усташ" (у множини "усташи") се много чешће користи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Занимљива историја
« Одговор #11 послато: Мај 27, 2020, 02:18:07 поподне »
Али, његов надгробни споменик је сведок свега тога. Име му је било Којо Оборина. Био је Србин. Поносни Србин и поносни усташа. Свако ко је некада отишао на старо херцеговачко гробље у место Поплат код градица Стоца на Брегави могао се својим очима уверити да на том гробу пише ћирилицом: Овђе почива Којо Оборина – УСТАША, затим је наведена година његовог рођења 1852.година и прва два броја године смрти 19 која касније није дописана.

У аустроугарском попису из 1879. године, Којо Оборина је пописан у кући под редним бројем 42. Види се да је то једина кућа Оборина у Доњем Поплату, па можда и не чуди да је могуће неожењен и без насљедника, сам себи за живота подигао споменик.

Неко ко позаје то село, на примјер Кор, би могао дати још података о овој кући Оборина.



Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Занимљива историја
« Одговор #12 послато: Мај 27, 2020, 02:19:51 поподне »
Колико сам приметио читајући о Херцеговачком, али и бокешким устанцима, термин "усташ" (у множини "усташи") се много чешће користи.

тако је писало, 'усташ', на фотки мог чукундеде из времена херцеговачког устанка. плус, ако сам добро разумео, фудбалски клуб у невесињу се пре рата звао 'усташ'.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #13 послато: Мај 27, 2020, 02:46:28 поподне »
фудбалски клуб у невесињу се пре рата звао 'усташ'.

Да, основан 1932. године као ФК "Усташ".

Касније су, пре Другог светског рата, постојала два клуба у Невесињу - "Невесињац" и "Обилић", а после рата ФК "Слога" и коначно ФК "Вележ".

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A4%D0%9A_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6_%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%9A%D0%B5
« Последња измена: Мај 27, 2020, 02:49:47 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Blazhinho

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Занимљива историја
« Одговор #14 послато: Мај 31, 2020, 08:59:02 поподне »
Цитат
У аустроугарском попису из 1879. године, Којо Оборина је пописан у кући под редним бројем 42. Види се да је то једина кућа Оборина у Доњем Поплату, па можда и не чуди да је могуће неожењен и без насљедника, сам себи за живота подигао споменик.

Неко ко позаје то село, на примјер Кор, би могао дати још података о овој кући Оборина.

Gde ste nasli ovaj popis, i ima li i ostalih austrougarskih popisa?

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљива историја
« Одговор #15 послато: Новембар 11, 2020, 11:55:04 поподне »
Покрштавање Русије
Током 987, Владимир се консултовао са својим бољарима, па је на све стране послао представнике да изуче различите религије. Несторова хроника описује та запажања. За муслиманске Бугаре са Волге изасланици су јавили да та религија није прихватљива, јер забрањује алкохол и свиње.

Руски извори описују Владимиров састанак са јеврејским изасланицима (могуће да су били Хазари). Владимир је сматрао да је јеврејски губитак Јерусалима доказ да их је Бог напустио. Владимир се окренуо хришћанима. У немачким црквама није видео никакве лепоте, али у Константинопољу је био одушевљен церемонијалом. Рекао је „Ми више нисмо знали да ли смо на небу или земљи“.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_I_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8#Покрштавање_Русије

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #16 послато: Јануар 23, 2021, 10:38:50 пре подне »
О разним историјским догађајима, од средњег века до Другог светског рата, Владимир Димитријевић:

<a href="https://www.youtube.com/v/OFkwKrGEEuI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/OFkwKrGEEuI</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Занимљива историја
« Одговор #17 послато: Јануар 23, 2021, 10:45:06 пре подне »
О разним историјским догађајима, од средњег века до Другог светског рата, Владимир Димитријевић:

<a href="https://www.youtube.com/v/OFkwKrGEEuI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/OFkwKrGEEuI</a>

Свака част г. Димитријевићу, али ја ипак покривам много већи распон, од палеолита до ратова 90-тих.  ::)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #18 послато: Јануар 23, 2021, 02:28:23 поподне »
Свака част г. Димитријевићу, али ја ипак покривам много већи распон, од палеолита до ратова 90-тих.  ::)

Само навали, г. Јерковићу, покривај и даље  8)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #19 послато: Април 27, 2021, 09:07:56 пре подне »
https://www.politika.rs/articles/details/477590

Цитат
Пропада задужбина Деспота Стефана

Писмо читаоца из Политике.

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Занимљива историја
« Одговор #20 послато: Јул 19, 2021, 12:58:41 пре подне »
Zanimljivo je, to da se slabo pominje i priča o izvesnim Miloju Petroviću Trnavcu, koji beše srpski vojvoda iz vremena ustaničke Srbije, iz Trnave kod Topole, koji je oslobodio Beograd 1806. i zbog kog je izgubljena bitka na Čegru 1809. god.

Ko ne zna o kome pričam, može pogledati link:

https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278137-osveta-glavom-placena
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #21 послато: Јул 26, 2021, 03:44:38 поподне »
Zanimljivo je, to da se slabo pominje i priča o izvesnim Miloju Petroviću Trnavcu, koji beše srpski vojvoda iz vremena ustaničke Srbije, iz Trnave kod Topole, koji je oslobodio Beograd 1806. i zbog kog je izgubljena bitka na Čegru 1809. god.

Ko ne zna o kome pričam, može pogledati link:

https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278137-osveta-glavom-placena

Иначе је био кум Младена Миловановића и обојица су били једни од најбогатијих Срба свог времена. Богаство су стекли углавном током саме револуције, а прича око ослобођења Београда је наводно била та да је војвода Милоје Петровић по наређењу Младена Миловановића морао први да уђе са својим момцима у Београд, те да су том приликом они дограбили углавном добар део ратног плена и турског блага.

Младен Миловановић је иначе био један од најутицајнијих људи у доба устаничке Србије и први министар војни. Такође, одлучно се супроставио Карађорђевом плану одбране од Турака 1813. сматрајући да утврђења не смеју да се руше и напуштају (Карађорђе је предлагао рушење утврђења, шанчева и повлачење у шуме и планине). Неки сумњању да је на тај начин покушавао да заштити своју имовину која је за српске услове у том тренутку била огромна. Како год било, његов план је на крају превладао, а исход је познат.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #22 послато: Август 31, 2021, 09:44:53 пре подне »
Посмртни остаци генерала Ђорђа Стратимировића пренету су прошле недеље из Беча у Србију.

https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/1031337/vozd-djordje-stratimirovic-vratio-kuci-posmrtni-ostaci-predvodnika-srba-austrougarskoj-danas-beca-preneti-srbiju


https://sr.wikipedia.org/wiki/Ђорђе_Стратимировић_(генерал)

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Занимљива историја
« Одговор #23 послато: Октобар 21, 2021, 09:52:59 пре подне »
Објављен је рад у ком доказују да су Викинзи морали доћи у Северну Америку најкасније 1021. године:

https://www.nature.com/articles/s41586-021-03972-8

https://arstechnica.com/science/2021/10/vikings-were-in-north-america-by-1021-ce/

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Занимљива историја
« Одговор #24 послато: Октобар 21, 2021, 11:35:18 пре подне »
Објављен је рад у ком доказују да су Викинзи морали доћи у Северну Америку најкасније 1021. године:

https://www.nature.com/articles/s41586-021-03972-8

https://arstechnica.com/science/2021/10/vikings-were-in-north-america-by-1021-ce/

Врло занимљиво откриће, а нарочито ова револуционарна метода коју су користили како би дошли до тачне године када су Викинзи секли дрва на овом њуфаундлендском локалитету. Надам се да ће у будућности бити смишљена тако прецизна метода и за керамику (тачна година када је неки керамички производ "изашао из пећнице"), која је далеко најчешћи материјал који се проналази на археолошким локалитетима. То би онда разрешило разне недоумице око прецизнијег датовања археолошког материјала, нарочито за праисторијске културе, али и за оне из скоријег временског периода.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљива историја
« Одговор #25 послато: Октобар 21, 2021, 01:44:38 поподне »
Ово са становишта историје може да буде епохално, али са становишта географије је логично (чак је и већи подухват био доћи до Исланда и Гренланда, него са Гренланда у Њуфаундленд):

Не знам колико су се тамо задржали, у неком документарцу сам видео да је то било можда и мање него једна генерација, па да су се брзо вратили због лоших услова (а Гренланд су населили 986те., пре него што су отишли тамо, што би се уклопило у претпостављени период насељавања Њуфаундленда, најкасније до 1021...):
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4#%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5
« Последња измена: Октобар 21, 2021, 01:48:36 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљива историја
« Одговор #26 послато: Октобар 21, 2021, 02:02:51 поподне »
Оно што се може поставити као питање је, шта би било да су остали тамо и основали колонију , као што су на Исланду и Гренланду? У том смислу би била можда промењена историја, јер би и тај део био део познат Европљанима и била би редовна комуникација са тим делом и пре Колумба (у оној мери у којој је била и са Гренландом или Исландом). Али с обзиром на сам североисток Америке, можда би Колумбо и даље мислио да је пронашао нов континент, као што и Викинзи нису знали да су пронашли нов континент , тј. можда би се на крају каснији Европљани изненадили када би наишли на нордијске насеобине за које су већ знали да постоје (али не и да су део тог новооткривеног континента)
« Последња измена: Октобар 21, 2021, 02:06:13 поподне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Занимљива историја
« Одговор #27 послато: Октобар 21, 2021, 02:11:53 поподне »
Што се тиче претколумбовских контаката људи са других континената са староседеоцима америчког континента, занимљиве су и индиције о контактима Полинежана са Јужном Америком. Нешто више о томе се може погледати овде:

https://en.wikipedia.org/wiki/Pre-Columbian_trans-oceanic_contact_theories#Polynesian,_Melanesian,_and_Austronesian_contact
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљива историја
« Одговор #28 послато: Октобар 22, 2021, 01:14:16 пре подне »
Иако се викинзи нису дуго задржали на Њуфаундленду, ипак су дали прве топонимске називе Европљана на тлу Америке - Винланд, Маркланд, Хелуланд...
:
The 1590 Skálholt Map showing Latinized Norse placenames in North America[1]:
* Land of the Risi (a mythical location) * Greenland
* Helluland (Baffin Island) * Markland (the Labrador Peninsula) * Land of the Skræling (location undetermined) * Promontory of Vinland (the Great Northern Peninsula)

https://en.wikipedia.org/wiki/Markland
Medieval Norse sailing routes and geography of the North Atlantic, based on the saga texts (after Árni Ibsen, Svart á hvítu, 1987)

Viking colonization site at L'Anse-aux-Meadows, Newfoundland

L'Anse-aux-Meadows

https://en.wikipedia.org/wiki/Vinland#:~:text=10%20External%20links-,Name,Leif%20Er%C3%ADkson%2C%20about%201000%20CE.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Vinland
« Последња измена: Октобар 22, 2021, 01:23:36 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #29 послато: Октобар 22, 2021, 12:09:16 поподне »
Цитат
Не знам колико су се тамо задржали, у неком документарцу сам видео да је то било можда и мање него једна генерација, па да су се брзо вратили због лоших услова (а Гренланд су населили 986те., пре него што су отишли тамо, што би се уклопило у претпостављени период насељавања Њуфаундленда, најкасније до 1021...):

Генерално би климатски и пољопривредни услови у С. Америци требало да буду нешто повољнији него на Гренланду (клима се наравно знатно променила од тада, то треба узети у обзир), али мислим да разлог напуштања те колоније не лежи у лошим условима, колико у логистици. Викиншке колоније су се оснивале и одржавале тако што се ипак дешавала трговинска размена и досељавање нових колониста. То је вероватно са С. Америком био озбиљан проблем јер доћи из Скандинавије до Севера Америке је био врло тежак подухват. За већину вероватно и превише рискантан. Самим тим није могла да се развије робна и персонална размена са матицама у Скандинавији. То је неко моје објашњење за напуштање колоније.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #30 послато: Новембар 14, 2021, 11:20:57 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #31 послато: Новембар 14, 2021, 11:24:50 поподне »
Једино што се не слажем с Морским да источњаци имају мирољубиву, а да је дивља, освајачка ћуд дошла од додира с Европљанима. Историја то дефинитивно не потврђује.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Занимљива историја
« Одговор #32 послато: Новембар 15, 2021, 10:42:55 пре подне »
Једино што се не слажем с Морским да источњаци имају мирољубиву, а да је дивља, освајачка ћуд дошла од додира с Европљанима. Историја то дефинитивно не потврђује.

Нарочито то не важи за Јапанце, који су малтене од времена првих историјских записа о њима, а вероватно и раније, били у стању "хроничног ратовања", највећим делом у међусобним борбама (најкарактеристичнији по том питању је 16. век и међусобна борба феудалних господара - даимјоа), а касније и против суседа (Кореја и Кина).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #33 послато: Новембар 15, 2021, 01:28:47 поподне »
Шта тек рећи за Монголе...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #34 послато: Новембар 15, 2021, 06:41:09 поподне »
Нарочито то не важи за Јапанце, који су малтене од времена првих историјских записа о њима, а вероватно и раније, били у стању "хроничног ратовања", највећим делом у међусобним борбама (најкарактеристичнији по том питању је 16. век и међусобна борба феудалних господара - даимјоа), а касније и против суседа (Кореја и Кина).

"Расизам" се у Јапану и данас са посебном пажњом гаји и негује. Имао сам прилику да посетим Јапан и то је за нас Европљане "Димензија Х". Поготово, однос унутар самог јапанског друштва, а још више према странцима. Нпр. Јапанци су познати као изузетно љубазни домаћини као и ми Срби. Али док смо ми љубазни јер оно волимо да дочекамо госта па да заједно попијемо и поједемо  ;D код њих је то један потпуно другачији приступ: Људи са дугачким носем (тј. белци") нису на истом интелектуалном нивоу као Јапанци (читај глупи смо :) ) и онда је Јапанац принуђен да буде љубазан да гост белац не би на неки начин својим незнањем (проузрокованим нижом стопом интелигенције) увредио некога.

О томе, да нпр. странци у Јапани (овде мислим углавном на друге Азијате типа Филипини, Кореја и сл.) нису равноправни и не смеју чак да се налазе у истој просторији када неки белац дође, нећу да пишем посебно. Углавном, озбиљно ратоборан народ који полази од тога да је "Богом дан".

Знање енглеског у Токију је катастрофа (изузев у бизнис бранши), а ван градова не постоји. Ипак, посета Јапанској православној цркви у Токију је заиста посебан доживљај и генерално јапанска култура је јако фасцинантна, иако за нас, као што они и сматрају, тешко појмљива. :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #35 послато: Новембар 16, 2021, 06:48:14 поподне »
Ако није фалсификат, ово звучи занимљиво и прилично актуелно  :D

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #36 послато: Децембар 06, 2021, 12:03:31 поподне »
Данас је једна лепа годишњица за Ирце – столетница потписивања Англо-ирског споразума (Anglo-Irish Treaty), којим је створена Слободна држава Ирска (Irish Free State), након око седам столећа енглеске владавине Ирском.

Свему је претходио Васкршњи устанак Ираца априла 1916. године (Easter Rising) и герилски рат који су водиле оружане снаге ирских побуњеника (Irish Republic Forces, Irish Republican Army). Ирци су искористили шансу у време док је британска војска била заузета ратовањем у Првом светском рату да се ослободе вишевековне енглеске власти. Кад се рат завршио, уследила је одмазда. Међутим, герилски рат је настављен, под вођством Емона Де Валере и Мајкла Колинса, који је, најзад, окончан споразумом од 6. децембра 1921. године, којим је Ирска добила статус слободне државе у оквиру Комонвелта, нешто попут статуса Канаде. Од 32 ирске области, 26 је ушло у оквире овог споразума, док је шест остало ван њега. Од тих шест области, касније је образована Северна Ирска (Алстер), која је и дана с у саставу Уједињеног Краљевства. 

Овај споразум није задовољио све Ирце, дошло је до несугласица које су касније узроковале грађански рат 1922-23, али у кончини, Ирска је касније стекла потпуну независност од Велике Британије.

Ови догађаји су маестрало приказани у филму „Мајкл Колинс“ („Michael Collins“), где је легендарног вођу Ираца одглумио Лиам Нисон (Liam Neeson). Ко није гледао овај филм, а занима га ова тематика, нека га погледа! За мене један од најбољих филмова заснованих на историјским догађајима.

https://en.wikipedia.org/wiki/Michael_Collins_(film)

<a href="https://www.youtube.com/v/2jErbT03WXc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/2jErbT03WXc</a>

Сјајна сцена када Мајкл Колинс касни 7 минута на церемонију спуштања британске заставе, чиме је окончана владавина Уједињеног Краљевства над Ирском:

<a href="https://www.youtube.com/v/Izl1nbAnWjE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Izl1nbAnWjE</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #37 послато: Децембар 06, 2021, 12:04:31 поподне »
Michael Collins (ирски: Mícheál Ó Coileáin) 1890-1922, био је главни заговорник споразума из 1921. године којим је створена Слободна држава Ирска. Сматрао је да је то добар почетак за касније постепено стицање независности, што се касније и потврдило.  Током грађанског рата главом је платио своје залагање да се Ирци на тај начин ослободе енглеске власти, за разлику од Де Валере и неких других екстремних ирских вођа, који су били за потпуну независност одмах и по сваку цену.


https://www.bbc.com/news/world-europe-59219170


Овде се може направити неко поређење са дешавањима у Србији почетком 19. века, са Милошем и Карађорђем, није лоша тема за размишљање.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #39 послато: Децембар 07, 2021, 11:16:14 пре подне »
Де Валера се налазио на челу Ирске током Другог св. рата и чак је имао неки начелни договор са Немачком о ненападању али да Ирска Немцима уступи базе. Углавном на крају их је Хитлер свеједно напао.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Занимљива историја
« Одговор #40 послато: Децембар 07, 2021, 01:00:01 поподне »
Ирска није нападнута у дср. Била и остала неутрална.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #41 послато: Децембар 07, 2021, 02:08:46 поподне »
Ирска није нападнута у дср. Била и остала неутрална.

А сад сам повезао тј. мало ми се вратило сећање. Хитлер је тражио од Де Валере да потпишу споразум, по којем би Ирска уступила Немачкој луке, а заузврат би добила гаранције да неће бити нападнута и да може остати по страни. Де Валери је било прихватљиво ово да се не меша у сукоб, али је одбио да дозволи приступ немачкој марини у ирске луке. Након тога је Луфтбвафе бомбардовао Даблин. Даблин је бомбардован у мају 1941 од стране Луфтвафеа. Ирска је задржала неутралност до краја рата али је ипак била наклоњена "Савезницима", што се огледало у поврењеном коришћењу њене територије од стране Британаца или у враћању британских пилота у Британију, док су немачке заробљавали тј. интернирали.



Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Занимљива историја
« Одговор #42 послато: Децембар 07, 2021, 02:36:32 поподне »
То је тачно,  с тим да је Даблин први пут бомбардован  2 јануара 1941. Прво бомбардовање Ирске је било  26 августа 1940 где су бомбардована мања места,  бомбардовање Даблина од 31 маја 1941 је однело 28 живота.   

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #43 послато: Децембар 07, 2021, 09:32:28 поподне »
Није много познато ни да су Ирци имали своју бригаду у Шпанском грађанском рату, на страни Франкових националиста. Овоме је, пре свега, допринела римокатоличка црква у Ирској, с обзиром да је Франсиско Франко сматран заштитником те цркве наспрам републиканских безбожних левичара. Са друге стране, било је Ираца који су се борили на страни Републиканаца у истом рату. Касније су они у Ирској добили статус хероја, док је учешће на страни Франковаца након Другог светског рата пало у заборав. Током Другом светског рата, расположење народа у Ирској није било на страни Британаца, што је и разумљиво с обзиром на успомене из не тако далеке прошлости о злочинима које је британска војска чинила 1919-1921. у Ирској. Чак је то ишло до подршке јавног мњења Немцима током ваздушне инвазије на Британију...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #44 послато: Децембар 09, 2021, 12:06:44 поподне »
Пре пар дана сам погледао документарац посвећен 100-годишњици ирске борбе за независност.

Како рече једна активна учесница, која је учестововала у Ирском грађанском рату на страни Де Валере и тврдог крила, њима је споразум са Британијом био неприхватљив већ из разлога што су у заклетви морали да се закуну британској круни. Такође, напомиње да су се борили са све ирске округе и за ирски језик, а да су споразумом изгубили 6 округа и практично истиснули ирски језик из употребе. То је наравно из њене перспективе тако. Пре неког времена сам читао у часопису "Идентитет" један чланак о стању ирског језика и његовом (не)кориштењу у Ирској тј. изумирању. Врло занимљиво али и суморно.

Иначе, вероватно такође мање позната чињеница је да је поред византијског и римског обреда у ранохришћанског периоду или боље речено током првих векова средњег века постојао и тзв. келтски (или ирскокелтски) обред, који је настао у оквиру чувених ирскошкотских монашких заједница на острву и био је присутан у одређеним срединама и ван острва попут нпр. севера Иберијског полуострва, Бретањи и Галији. Исти је касније потиснут из Рима услед усклађивања норми и обреда са обредом у Риму. У Ирској постоји или је раније постојала верска заједница која се назива "Келтска православна црква" и која настоји да одржи овај обред у животу. Седиште исте је у Француској: http://www.eoc-coc.org/accueil/actualites/2021/

Генерално је Ирска и као земља и као култура јако занимљива и има заиста једну импресивну историју.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #45 послато: Децембар 14, 2021, 02:57:50 поподне »
https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2021&mm=12&dd=13&nav_id=2073014

Цитат
Odakle potiču i datiraju najstarija srpska prezimena?

Пребаците у неку другу тему ако није одговарајућа.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #46 послато: Јануар 10, 2022, 07:25:16 поподне »
Аустријска државна телевизија урадила је кратак документарни филм о Бици на Моравском пољу 1278. између краља Рудолфа I Хабзбуршког и бохемијског краља Отокара II Пшемисловића. Нема нажалост превода на енглески (има субтител на немачком) али ако неко разуме немачки, занимљив је урадак, пре свега јер смо пре који месец имали овде дијалог о Косовској бици и евентуалним истраживањима и сл. У бици на Моравском пољу погинуло је засигурно око 20-к хиљада људи али до данас нису пронађени никакви остаци, иако је археолог у овом документарцу лоцирао две могуће масовне гробнице.

Поразом бохемијске династије Пшемсиловића, омогућен је дефинитивни успон Хабзбурга и германске превласти у Средњој Европи. Треба указати да су се у трупама Рудолфовим вероватно борили и Хрвати у склопу мађарско-куманских трупа краља Ладислава IV Куманца. Иначе је пре битке свако тражио савезнике, па је Отокар пробао словенском линијом да придобије пољске кнежеве, са којима је иначе био у сукобу. Није пробао да тражи савезнике међу Јужним Словенима, вероватно и због тога што су између њега и Србије стајали Мађари. С друге стране Словенци су били у склопу  Штајерског војводства, које је било под Отокарам али је пришло касније Рудолфу.

Линк за филм: https://tv.orf.at/program/orf2/universumh234.html



« Последња измена: Јануар 10, 2022, 07:27:34 поподне Malesevic »

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Занимљива историја
« Одговор #47 послато: Јануар 10, 2022, 11:21:36 поподне »
Нажалост не може се гледати ван Аустрије.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #48 послато: Јануар 11, 2022, 12:09:19 поподне »
Нажалост не може се гледати ван Аустрије.

Штета али видим да је рађено у копродукцији са Чесима, па ћу пробати и код њих да то ископам. Претпостављам на чешком.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #49 послато: Јануар 11, 2022, 12:32:04 поподне »
https://science.orf.at/stories/3210776/

На овој вести је укратко препричана радња филма. Ту си и снимци археолошких истраживања уз помоћ модерних технологија попут скенирања тла и скенирања дроном из ваздуха.

Ово је документарац (или колико видим прилог) Чешке телевизије. Не знам из које године али видим да се појављује иста чешка историчарка Кофрнакова као и у новом документарцу:

https://edu.ceskatelevize.cz/video/7282-bitva-na-moravskem-poli
« Последња измена: Јануар 11, 2022, 12:36:14 поподне Malesevic »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљива историја
« Одговор #50 послато: Јун 25, 2022, 12:30:16 пре подне »
Kauboji, Divlji Zapad i Argentinski Gaučosi: Istine i Zablude
<a href="https://www.youtube.com/v/eesvMh6R5_U&amp;ab_channel=TOP5Zanimljivosti" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/eesvMh6R5_U&amp;ab_channel=TOP5Zanimljivosti</a>

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Занимљива историја
« Одговор #51 послато: Август 05, 2022, 10:23:15 поподне »
Emituje se ovih dana na RTS 2 dokumentarac o hajducima - Hajdučija u Srbiji i Jugoslaviji, pa se setih, kako se ova tema zove - Zanimljiva istorija - da pitam, koliko se zna o Đurđiću hajduku, hajduku valjevskog kraja, iz druge polovine 19. veka?

Inače, tog hajduka pominje pisac Branislav Nušić (1864-1936) u svojoj knjizi za decu i omladinu, naziva - Hajduci, u kojoj opisuje dečije avanture svoje i svojih drugara iz gimnazije. Inače, to je omiljena knjiga mog tinejdžerskog doba. Ima čak i vest na internetu, koja kaže da je taj Đurđić hajduk (živeo ~1845-1915 ili 1916) oteo vladiku Nikolaja D. Velimirovića (1881-1956) kad je bio beba, da bi ga njegovi roditelji otkupili od njega, za tražene pare. Videti link - https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276161-Dete-taoc-hajduka
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #52 послато: Август 08, 2022, 12:33:29 поподне »
"Занимљива" псеудоисторија. Кратак преглед:

https://teodulija.net/2022/08/07/примери-псеудоисторије-из-других-зем/?fbclid=IwAR397HS63n0kMeRvYd6mtLe-QrwEikih64-WM-MZ_3eMTjTW6wk7qP4jmBc

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Занимљива историја
« Одговор #54 послато: Август 24, 2022, 07:53:31 пре подне »

Ван мреже teatralnost

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Занимљива историја
« Одговор #55 послато: Август 25, 2022, 12:32:58 поподне »


Са сајта: https://hercegovac.net/2020/05/26/bio-je-srbin-pravoslavac-i-bio-je-ustasa/?fbclid=IwAR3aqdKgmPPa5sHpovZKuig0eDH-ZMJJgL6vNG_jTBiz1J9Rxghx25MoilY

"Историја је невероватан след још невероватнијих догађаја. Сведоци смо односа на Балкану. Шта бисте рекли када би вам неко рекао да је некад постојао Србин који је себе називао усташом и тиме се поносио? Не бисте поверовали – највероватније.

Али, његов надгробни споменик је сведок свега тога. Име му је било Којо Оборина. Био је Србин. Поносни Србин и поносни усташа. Свако ко је некада отишао на старо херцеговачко гробље у место Поплат код градица Стоца на Брегави могао се својим очима уверити да на том гробу пише ћирилицом: Овђе почива Којо Оборина – УСТАША, затим је наведена година његовог рођења 1852.година и прва два броја године смрти 19 која касније није дописана.

Испод стоји „1875-1878“ и податак да Којо Оборина сам себи диже споменик. А управо година 1875. је важна за нас. Шта се тада десило? И можда су они који добро познају историју и српски језик већ са лакоћом могли да схвате о чему се заправо овде ради, управо у 19.веку лежи одговор ове тајне.
Године 1875. десио се српски устанак у Херцеговини познатији под називом „Невесињска пушка“ који је убрзо дигао целу Босну и околину на ноге и подигао народ на устанак против Турака и њихове владавине. Устанике су подржале добровољцима и оружјем Кнежевина Србија и Књажевина Црна Гора, а све то је довело до почетка Српско- турског рата и настанка такозване Велике источне кризе.

Тако су храбри српски јунаци и сви остали који су пре свега желели слободу себе називали УСТАШАМА, јер су дигли устанак против Турака и њиховог тлачења и зулума који је био усмерен на домаћи живаљ.

Отуда је поносни Србин православац себе називао усташом, а то написао и на свом гробу. Овај назив устаника како их данас зовемо у то време није било ништа необично. Данас, после свега јесте."

Stara objava, ali sada prelistavam forum i ovo mi je baš zapalo za oko. Pre ovoga nisam nigde čula ni videla da su se ustanici pre zvali ustašama. Jedna veoma zanimljiva informacija koja me baš bacila u razmišljanje.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #56 послато: Август 25, 2022, 05:22:12 поподне »
Stara objava, ali sada prelistavam forum i ovo mi je baš zapalo za oko. Pre ovoga nisam nigde čula ni videla da su se ustanici pre zvali ustašama. Jedna veoma zanimljiva informacija koja me baš bacila u razmišljanje.

У номинативу једнине - чешће усташ него усташа, у номинативу множине - усташи. Тако су називани херцеговачки устаници.

Данашњи ФК "Вележ" из Невесиња, по њима је најпре носио назив ФК "Усташ" (1932).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #57 послато: Август 25, 2022, 05:24:13 поподне »
Након легендарне побуне на британском ратном броду „Баунти“ („Bounty“), у пролеће 1790. године, 9 морнара предвођени нижим поморским официрем Флечером Кристијаном (Fletcher Christian) уз 11 жена и 6 мушкараца са Тахитија, искрцало се на ненасељено острво Питкерн (Pitcairn) у југозападном Пацифику, које у то време још није било уцртано на поморским картама.

Да би сасвим заварали траг од могуће британске потере, с обзиром да су окрутног заповедника брода, капетана Вилијама Блаја (William Bligh) отправили чамцем и могли  претпоставити да се некако могao спасти и докопати Британије, побуњеници су брод запалили и потопили. О њиховој даљој судбини зна се само на основу каснијих реконструкција. 1808. године на острво је пристао један амерички китоловац. Затекли су 33 становника: 9 Тахићанки, 23 малолетне деце различитог узраста и британског морнара Џона Адамса (John Adams). Најстарије од деце, по свој прилици било је дете легендарног вође побуне, Кристијана. Према неким тадашњим сведочењима, мушкарци (и британски и тахићански) су брзо након приспећа на острво већином страдали што у међусобним обрачунима, што од алкохола. Уз Адамса, претекао је само још морнар Нед Јанг (Ned Young). Он и Адамс били су побожни људи (и заснивачи адвентистичке цркве на острву) и покушали су на острву да заведу ред и мирољубиву заједницу. Јанг је умро од астме, тако да је остао само Адамс. Вероватно приличан број данашњих становника Питкерна потиче од њега.


Потомци Џона Адамса и Артура Квинтала (Arthur Quintal) 1862. године
Wikipedia
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #58 послато: Август 25, 2022, 05:25:35 поподне »
Данас је острво Питкерн под британском управом као прекоморска територија, има око 50 становника који живе у једином насељу и административном седишту, названом по најдуже опсталом Британцу из побуњене посаде „Баунтија“ - Адамстаун (Adamstown). Током 19. и 20. века становништво се континуирано исељавало, на Нови Зеланд и у Аустралију, користећи приспеће бродова који су туда пролазили. Почетком 21. века било је око 200 становника.

Становници се сматрају Тахићанима, премда знају за своје порекло, а на некима од њих се још и данас, након више од два столећа, може видети по нека европска црта - кошчато лице, светле очи, танак нос или нешто светлија коса. Велика већина и данас носи презимена побуњеника са Баунтија:

https://surnam.es/pitcairn

Било би занимљиво видети њихову генетику, вероватно преовлађују R1b и I1.

https://en.wikipedia.org/wiki/Pitcairn_Islands

https://en.wikipedia.org/wiki/John_Adams_(mutineer)

https://en.wikipedia.org/wiki/Adamstown,_Pitcairn_Islands
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Занимљива историја
« Одговор #59 послато: Август 25, 2022, 05:42:58 поподне »
Stara objava, ali sada prelistavam forum i ovo mi je baš zapalo za oko. Pre ovoga nisam nigde čula ni videla da su se ustanici pre zvali ustašama. Jedna veoma zanimljiva informacija koja me baš bacila u razmišljanje.
https://www.limundo.com/kupovina/Knjige/Strucna-literatura/Istorija-i-arheologija/Dnevni-zapisci-jednog-ustasa-Petar-Mrkonjic/86190635/AukcijaNijeNadjena
https://searchworks.stanford.edu/view/1951497

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Занимљива историја
« Одговор #60 послато: Август 25, 2022, 06:49:31 поподне »
Након легендарне побуне на британском ратном броду „Баунти“ („Bounty“), у пролеће 1790. године, 9 морнара предвођени нижим поморским официрем Флечером Кристијаном (Fletcher Christian) уз 11 жена и 6 мушкараца са Тахитија, искрцало се на ненасељено острво Питкерн (Pitcairn) у југозападном Пацифику, које у то време још није било уцртано на поморским картама.

Да би сасвим заварали траг од могуће британске потере, с обзиром да су окрутног заповедника брода, капетана Вилијама Блаја (William Bligh) отправили чамцем и могли  претпоставити да се некако могao спасти и докопати Британије, побуњеници су брод запалили и потопили. О њиховој даљој судбини зна се само на основу каснијих реконструкција. 1808. године на острво је пристао један амерички китоловац. Затекли су 33 становника: 9 Тахићанки, 23 малолетне деце различитог узраста и британског морнара Џона Адамса (John Adams). Најстарије од деце, по свој прилици било је дете легендарног вође побуне, Кристијана.

Tom Christian was a great-great-great-grandson of Fletcher Christian, who led the mutiny on the British ship Bounty in 1789.
https://www.nytimes.com/2013/08/24/world/asia/tom-christian-descendant-of-bounty-mutineer-dies-at-77.html

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #62 послато: Септембар 02, 2022, 05:12:09 поподне »
Порекло Американаца:

<a href="https://www.youtube.com/v/f0uhy2ZxbQs" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/f0uhy2ZxbQs</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #63 послато: Септембар 03, 2022, 11:20:49 поподне »
Ко није испратио, одличан серијал РТС о хајдучији у Србији и Југославији крајем 19. и у 20. веку:

<a href="https://www.youtube.com/v/wnmSzxN-aTw" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/wnmSzxN-aTw</a>

Књигу о хајдучији код нас у модерно доба написала је историчарка Оливера Милосављевић:

http://www.regionalnevesti.net/?p=17451
https://www.pecat.co.rs/2017/06/olivera-milosavljevic-hajducija-nekad-i-sad-hajduci-hajdukuju-jataci-se-bogate/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Занимљива историја
« Одговор #64 послато: Септембар 03, 2022, 11:27:54 поподне »
Једна занимљива личност која се помиње у овом серијалу, Karel Hart, дугогодишњи егзекутор у Краљевини Југославији:

http://www.smrtnakazna.rs/sr-latn-rs/teme/d%C5%BEelati/karlodragutinhart.aspx
http://politikin-zabavnik.rs/clanci/bele-rukavice-za-obeshenog
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Занимљива историја
« Одговор #65 послато: Септембар 10, 2022, 10:01:33 пре подне »
Везе између српских династија:



Веза између британске краљевске породице и Карађорђевића:


Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Занимљива историја
« Одговор #66 послато: Септембар 10, 2022, 06:01:30 поподне »
Карађорђевићи су са Виндзорима били повезани и кумовским везама. Венчани кум краља Александра и Краљице Марије био је војвода од Јорка, млађи син Џорџа V, потоњи краљ Џорџ VI. Наредне године је крстио краљевића Петра.
То је занимљива промена, ако знамо да је 20 година раније британски двор најоштрије реаговао на Мајски преврат и прекинуо дипломатске односе са Србијом до 1905.
Принцеза Елизабета је 1945. била кума на крштењу југословенског престолонаследника Александра.

Такође, и млађа грана Карађорђевића је блиско повезана с британском краљевском кућом, јер је кнегиња Олга била сестра од стрица принца Филипа, војводе од Единбурга.

Слика са крштења Петра II:
https://www.gettyimages.co.uk/detail/news-photo/in-september-1923-king-alexander-1st-of-serbia-queen-news-photo/105216780

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Занимљива историја
« Одговор #67 послато: Јун 30, 2023, 02:10:22 поподне »
Везе између српских династија:



Poznate su mi porodične veze srpskih dinastija među sobom (Vlastimirovića sa Vojislavljevićima - Beloševićima (rod kralja, Mihaila (1051-1081)), Vojislavljevića - Beloševića sa Nemanjićima, Nemanjića sa Mrđančevićima, Hrebeljanovića sa Brankovićima...), ali ne znam u kojim izvorima se sve dokazuje srodstvo Nemanjića sa Hrebeljanovićima? Ta karika srodstva među srpskim srednjovečkim dinastijama mi je najmanje poznata i jasna.
« Последња измена: Јун 30, 2023, 02:18:07 поподне Ješo »
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Занимљива историја
« Одговор #68 послато: Август 04, 2023, 03:01:55 поподне »
Занимљив рад о словенском племству између Сале и Лаба у периоду 10-13. века. Рад је на немачком језику:

https://ul.qucosa.de/api/qucosa%3A16334/attachment/ATT-0/