Порекло становништва > Опште

Порекло неуобичајених српских презимена

(1/39) > >>

Број 1:
Страни државници су често као званична презимена уписивали личне или породичне надимке, нарочито оне који су имали погрдно или увредљиво значење. Тако су настала презимена типа Накарада, Гузина, Поплашен, Ушљебрка, итд. Постоје и она која не носе погрдно значење, већ само описују (нпр. Мркобрада, Плећаш...).

Посебну групу презимена са наставком –ић чине презимена у чијој се основи налазе имена или презимена страног порекла. Та презимена су прилагођена српској средини и на њихову основу су додати презименски додаци –ић, -евић или –овић.
Неки припадници других народа који су живели у Србији који узимали или добијали, делимично или потпуно, србизирана презимена. То је случај са доста муслиманских, јеврејских и ромских презимена.
муслиманска (нпр. Шерифовић, Реџеповић, итд.)
јеврејска (нпр. Штерић, Исаковић)
ромска (нпр. Карадаревић)
Тако су настала презимена и неких познатих научника који су живели и радили у српском окружењу.

Ипак, треба нагласити да има и доста српских презимена која за основу презимена имају страно име или појам а да су носиоци тог презимена српског порекла. Тако су се код неких српских породица у Војводини појавила презимена која за основу имају хунгаризме (нпр. Сабовљевић, Кочијашевић, Bac, итд.). Са друге стране, у Црној Гори се тако појављују и презимена која за основу имају албанске речи (Кастратовић, Зоговић, Љумовић, Бурмазовић, итд).

Синиша Јерковић:
Ево неких која сам нашао: Чешибаба, Убипарип, Трчикобила, Пушибрк, Мунигуз. Баш је био маштовит тај наш стари народ.

slobodan:
Od kad zapravo Srbi imaju prezimena?

Тимар:
Е то је кључно питање, као и слава коју славимо.
Гледајући озбиљност приступа наших чланова, мислим да ће се временом и ова, по мени, недоречена тема покренути.

Синиша Јерковић:

--- Цитат: slobodan  Фебруар 03, 2013, 09:39:26 поподне ---Od kad zapravo Srbi imaju prezimena?

--- Крај цитата ---

То зависи од региона до региона.

У Србији се презимена формирају тек половином 19.вијека.

Срби у Хрватској имају најраније формирана презимена, поготово они који су прелазили на аустријску страну. Имамо нека крајишка презимена која су забиљежена још у 16.вијеку и која су опстала до данас. (познати попис Жумберачких Срба из 1550)

Код Црногораца и Херцеговаца презимена су се и могла мјењати, али се увијек знало ком роду које презиме припада и предања о поријеклу родова су се брижљиво чувала. Пазило се и на крвно немјешање унутар тих родова чак и кад су преци били прилично удаљени. У том смислу Херцеговина, а посебно Црна Гора представљају најзахвалније области за истраживање поријекла.

Те родовске везе су се губиле исељавањима у Шумадију и друге крајеве. Данас вјероватно једино генетика може успоставити старе везе.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију