Порекло становништва > Црна Гора

Пироћанац: лице и наличје Црне Горе

(1/23) > >>

Nebo:
На молбу књаза Николе, кнез Михаило је упутио Милана С. Недељковића - Пироћанца, тада начелника Министарства иностраних дела Кнежевине Србије, ради помоћи младом црногорском књазу у вођењу „државних дела“, а према уговору који су две кнежевине закључиле 1866. године о политичкој и војној сарадњи. Пироћанац је на Цетињу и другде по Црној Гори боравио 1866/67. године, а по повратку поднео Илији Гарашанину детаљан извештај у 27 тачака. Извештај је остао у документацији Министарства иностраних дела, а први пут је јавности објављен (свакако, не случајно у то време) у „Политици“ 1926. године.

Рекло би се да Пироћанац даје реалан опис Црне Горе и Црногораца оног времена. Иако би се рекло да кроз извештај непрекидно провејава анимозитет који је Пироћанац имао према књазу Николи и његовом оцу великом војводи Мирку, као и још неким људима из дворског окружења, знајући неке друге „подвиге“ ове дружине, рекло би се да Пироћанац није ништа додао - ни улепшао, нити зацрнио. Поготову што за то није имао никакав лични нити политички разлог.

Оно лепо херојско лице Црне Горе и Црногораца нам је познато. С једне стране, неуморни и непоколебљиви борци за слободу своје мале кршевите земље, перјанице у борби за ослобођење околних земаља, радији да у крајњој немаштини једну букову кору него да буду ичији поданици, али с друге стране... Ова тема ће се више бавити тим наличјем, јер је оно мање познато.

Nebo:
Неки наводи о нарави Црногораца уопште (мисли се превасходно на људе које је сретао на Цетињу):

„Код Брђана, Васојевића, Дробњака, Пипера, Граховљана и осталих наћи ћете људе озбиљне, расудљивије и патриотичније, којим се на реч више ослонити може. Код ових (мисли на Катуњане, нап. Н.) на против, који су у правом смислу завојиватељи, главна карактеристична је црта лаж, суровост према странцу, који се у његовој кући нађе, а подлост и пузање на страни. Поред осталих (рђавих) својстава, ови су најлакши за убиства, пљачке и издајства, и у колико се то данас може рећи, најоданији владајућој фамилији на Цетињу. Систем генералног шпионирања ова несрећна својства јако подривају. Двор цетињски њих се највише и држи“.

„Народ храбар на бојишту, који излаже главу да мртвоме Турчину одсече нос, подлеже најдивљој тиранији. Ово се може изјаснити не подлошћу, него оскудицом чувства солидарности у државним пословима, а и тиме што су главари племена претњи и злочином поступању владаоца подлегли нешто из страха, а више из интереса“.

О лењости, немару и пороцима:

„У Црној се Гори спава као у Паризу. Око 11 сати ретко је Књаз устао из постеље; око 12 руча. Пролећно доба изазива га по кад-кад раније устати. Остали Црногорци устају око 9 сати ујутру (говорим за Цетиње и за званични свет) кад у судницу иду. Цело после подне проводи се у трчкарању без цељи, час овде час онде, и у лежању по ливади на сунцу, кад је лепо време“.

(ово је прилог рубрици "Добро јутро, радни народе Црне Горе, подне је!")

„Ово је било сигурно у цељи да нас добро расположи да би дејствовали да му се пошаље четири велика топа. Овде не треба заборавити да се са онима што су већ добили од нас (топовима које је Црна Гора добила од Србије, нап. Н.), зими укисељени купус притискује. И остали ратни материјал боље се не чува; на самарима нема каиша, прељки, све то Црногорци односе“.  :D

„Трговине, за коју кажу да је некад била у бољем стању, сада скоро нема никакве. Трговачко место Ријека, престоница Црнојевића, пошто су их Турци из Жабљака потисли, сада се находи у највећем опадању. Томе је, говори се, узрок поквареност Цеклињана који су све на карте проиграли“.

„Иако је тешко веровати, цела је истина да се по некад даду приметити начини играња, који Књажевом дворцу ни мало не приличе. Мирко, кад му рђаво иде, не може да се уздржи да помало лукави. Маша пак Врбица обично свагда краде. Сам их је Књаз више пута на уредно играње опомињао. Често се догађало да се игра са картама тако прљавим од дугог играња да их све познају. Књаз ми, једном рече да троши годишње 300 форинти за карте, и да ће наредити да сви заједнички тај трошак сносимо“.

Nebo:
О књазу Николи:

„Књаз Никола је млад човек, око 26 година, лепа склопа и регуларних црта, но без икаквог скоро израза. Стаса је средњег као и његов отац. У карактеру ове личности находе се сакупљене све рђаве стране покварених Црногораца, но без икакаве добродјетељи овог још примитивног народа. Ако ми је дозвољено рећи Књаз Никола је последњи израз највећег неваљалства, покварен до последњег нерва. Превара, проста лаж, омбана, црте су које се код њега у најкраћем саобраћају дају видети; при свем том што се он свагда скоро стара пријатан упечатак произвести. Страшљив је утолико исто у колико је сујетан и фанфаран и ја држим да без Мирка не би ни 24 сата у Црној Гори као Књаз остати смео.

Кад је 1862 год. на њега пуцано ... близу Цетиња пут Вртијељке, он се тако препао (причао ми је Станко Радоњић), да је његова мати, која се са Књегињама и пратњом ту десила повикала: ”куку мени несретници где родих курву”, и одпасала своју запрегу да му је привеже, тражећи у исто време пушку да она зликовца гони“.

„Моје је уверење да нема дела које Књаз Никола није у стању учинити“.

„Књаз је Никола лишен сваког знања и домаћег васпитања. Превртљив је по слабости схваћања; но у накнаду властољубив до лудила тако, да скоро свагда одболује кад му политичка смерања доживе фијаско“.

„Детињаст је тако јако да није у стању ни од странаца, који два-три дана на Цетињу проведу своју слабу страну сакрити“.

„Грабљивост и себичност убијају свако чувство код Књаза Николе за благо и напредак народа“.

„Не би с горега било овде напоменути како је на Цетињу поступљено са житом што је Русија пре неколико година гладном народу дала. То су жито Књаз и Мирко народу распродали по скупе новце, а Књаз је уверио г. Петковића, руског конзула у Дубровнику, да је народу поклон од Цара раздат и расказан. Руски и француски конзул из Скадра јаве у Цариград, како је, на против, жито распродато усљед чега затражи се од г. Петковића изјашњење. Овај замоли Књаза да му каже у чему је ствар и, пошто се много мучило на Цетињу, нађе се један задовољавајући пут тј. да се рече да је Књаз намеран од добивених новаца подићи фонд за гладне године. Г. Петковић сам се лично уверио да нико у Црној Гори није знао, да је жито, подарено народу од Русије.

То се исто догодило лане са руским а ове године са нашим пушкама. При раздавању пушака Пиперима Књаз је говорио, како је све скоро своје приватно имање истрошио старајући се да народ с оружјем снабде како им је лане и ове године пушке покуповао и због тога биће обавезан данак повисити. Од сваког пак коме је пушка дата, наплатио је по 1. фор. Тако да ће овом приликом једно 6 хиљада фор. стећи. Људи су се упропашћивали од чуда када им је казано да је пушке Црногорцима Књаз Михајло послао“.

Jelic:
Мени се чини да овде ипак има мало претеривања према катуњанима (ма какви год да они били данас, а знамо сви јако добро какви су).

Мислим, да су баш били такви како је овде описано, не верујем да би могли да "дају" једног Јанка Вукотића на пример.

Nebo:
О родитељима књажевим (велики војвода Мирко и Стане):

„У рђавим својствима само га његов син надмашује. И за овога се такође може рећи да нема дела тако ниског, које не би био у стању учинити. Његова перфидија и суровост страшило су за Црногорце. Сујетан у највећем степену, радо слуша лепо и вешто ласкање и у стању је с места се одужити; нарочито радо слуша да га представљају као јунака (и он сам пева јуначке песме које ништа не вреде) премда Црногорци уверавају да није скоро ни у једном боју био. По окончаном боју он склапа историју истог, и ту своје креатуре хвали, а противнике, ма како се јуначки владали, не спомиње. Лак је но баналан у говору, али брзе и јаке сватљивости. Стара се увек задржати импозирајућу позитуру. Врло суров, као што рекох, но и одвећ учтив и ласкав у приликама. Њему се пребацује да је за време рата Куче на веру узео, па после наредио изсећи рањенике, децу у колевци и све Куче попалити. Он је г. Судечићу предлагао недавно да овај нареди убити Ђорђа у Задру преко својих познаника...

Мирко не зна ни читати ни писати, не познаје ни Србију а камо ли остали свет европски и његову обшту политику. Његов егоизам служи му за политички правац у свим питањима. Сва зла дела, која су се у Црној Гори догађала и која се и данас догађају припадају у заслугу Књазу Николи и његовом отцу...

Мирко је сматран код свију дворова за правог дивљака, крвопију и упропаститеља Црне Горе...“

„О Стани матери књажевој може се рећи да често, више него што треба, пије и да онда има обичај Књазу истине говорити што се фамилијарних кућевних ствари тиче. Њој се пребацује неуредност нарави јошт у младости а и сад није чиста довољно“.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна