Неколико чињеница о називима у Далматинском Косову.
Село Риђане би се свакако могло довести у везу са досељавањем племена Риђана из Херцеговине.
Село Бискупија је чисто српско у задњих 300 година, али сам назив села указује на нешто што уопште нема везе са православљем, већ супротно.
Река Косовчица је логично добила име по пољу кроз које протиче, а не по Косову у Србији.
Црква Лазарица, подигнута је тек 1889. године, на 500-годишњицу Косовског боја.
Свакоме би требало бити јасно, кад чује Бискупија, да то место има католичку прошлост. Као што су имена многих села по Далмацији настала по српским племенима из Херцеговине и Црне Горе (Кричке, Баљци, Мирловић Поље, Риђане, Пађене итд). За мене су најјачи аргумент називи села.
У Бискупији је до 1995. године живео 21 српски род, од тога је 14 досељено из Гламоча 1689. године, довео их је арамбаша Радован Пријић.
То су Бајићи, Дебелице, Дмитровићи, Иковци, Катићи, Лаке, Максимовићи, Милићи, Поповићи, Пријићи, Сладићи, Татомири, Убовићи и Радуловићи.
Из Гламоча нису дошли Кукољи, Русићи, Верићи, Букоровићи, Карне, Лукачевићи и Чулићи.
Кукољи су дошли из Жагровића, Русићи из Плавна, Верићи и Лукачевићи из Босне у 18-ом веку, Чулићи из Полаче, Карне из Отона, а Букоровићи су старинци, вероватно муслимани који су ту заостали те прешли у православну веру (Бискупија је до 1689. године била насељена муслиманским живљем).
За већину родова у осталим косовским селима Накићеновић је записао да су се доселили у 16-ом веку из Босне, а у Босну са Косова или из Старе Србије.