Аутор Тема: Косово Далматинско  (Прочитано 16814 пута)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #20 послато: Децембар 23, 2017, 02:07:56 поподне »
Дакле Тома Архиђакон је био антисрпски агент, па је 100 година пре Косовске битке предвидео да ће се ту населити Срби, и онда променио назив Далматинског Петровог Поља у Далматинско Косово, како потомци тих Срба данас не би могли да тврде да су они тај топоним донели са собом?  :o

Неко је вековима касније могао да напише нешто и да га прикачи уз име Томе Архиђакона, падају ми на памет Језуити.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #21 послато: Децембар 23, 2017, 02:11:04 поподне »
Неко је вековима касније могао да напише нешто и да га прикачи уз име Томе Архиђакона, падају ми на памет Језуити.

Ако тако гледамо, онда сваки писани доказ који не одговара нашем убеђењу можемо да прогласимо за "дело језуита" или неког другог. Да је само Тома Архиђакон у питању па и да буде "сумњиво", али Паво ти је навео још низ других помена. Дакле и њих су језуити фалсификовали?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #22 послато: Децембар 23, 2017, 02:11:51 поподне »
Па наведи је.

Хрватски се позивају на хрватску редакцију хронике попа Дукаљанина кад је у питању помињање Косова поља у Далмацији пре 14-ог века.

Хроника попа Дукљанина нема историјску вредност, а поготово хрватска редакција која је написана у 15-ом или 16-ом веку, што је неколико векова после настанка оригиналне хронике.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #23 послато: Децембар 23, 2017, 02:17:50 поподне »
Ако тако гледамо, онда сваки писани доказ који не одговара нашем убеђењу можемо да прогласимо за "дело језуита" или неког другог. Да је само Тома Архиђакон у питању па и да буде "сумњиво", али Паво ти је навео још низ других помена. Дакле и њих су језуити фалсификовали?

Овде се завршавају моје реплике на ову тему, некад се мора ставити тачка.

По мени српско становништво Далматинског Косова има везе са Косовом у Србији, али ко мисли другачије нека мисли, то није мој проблем.

Надам се да нисам пореметио догму да сви Срби потичу из Црне Горе и Херцеговине, извињавам се ако јесам.
« Последња измена: Децембар 23, 2017, 02:20:48 поподне Свевлад »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #24 послато: Децембар 23, 2017, 02:20:48 поподне »
Хрватски се позивају на хрватску редакцију хронике попа Дукаљанина кад је у питању помињање Косова поља у Далмацији пре 14-ог века.

Хроника попа Дукљанина нема историјску вредност, а поготово хрватска редакција која је написана у 15-ом или 16-ом веку, што је неколико векова после настанка оригиналне хронике.

Али овде је извор Тома Архиђакон, а не Летопис попа Дукљанина.



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #25 послато: Децембар 23, 2017, 02:23:03 поподне »
Овде се завршавају моје реплике на ову тему, некад се мора ставити тачка.

По мени српско становништво Далматинског Косова има везе са Косовом у Србији, али ко мисли другачије нека мисли, то није мој проблем.

Надам се да нисам пореметио догму да сви Срби потичу из Црне Горе и Херцеговине, извињавам се ако јесам.

Није то до мишљења, већ до познавања извора и логичког закључивања.
« Последња измена: Децембар 23, 2017, 02:38:19 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #26 послато: Децембар 23, 2017, 04:03:30 поподне »
Поглед на Динару из Орлића


Црква св. Илије у Марковцу (подигнута 1590. године)


Поглед на Динару из Марковца


Риђане



Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #27 послато: Децембар 23, 2017, 04:12:13 поподне »
Надам се да нисам пореметио догму да сви Срби потичу из Црне Горе и Херцеговине, извињавам се ако јесам.

Да ли би могао навести поруку/поруке у којима било ко осим тебе наводи да сви Срби (100%) потичу из Црне Горе и Херцеговине? Ако не можеш, замолио бих те да више не понављаш ту неистину, у супротном ћеш бити удаљен са форума.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #28 послато: Децембар 23, 2017, 05:10:26 поподне »
Неколико чињеница о називима у Далматинском Косову.

Село Риђане би се свакако могло довести у везу са досељавањем племена Риђана из Херцеговине.
Село Бискупија је чисто српско у задњих 300 година, али сам назив села указује на нешто што уопште нема везе са православљем, већ супротно.
Река Косовчица је логично добила име по пољу кроз које протиче, а не по Косову у Србији.
Црква Лазарица, подигнута је тек 1889. године, на 500-годишњицу Косовског боја.

Свакоме би требало бити јасно, кад чује Бискупија, да то место има католичку прошлост. Као што су имена многих села по Далмацији настала по српским племенима из Херцеговине и Црне Горе (Кричке, Баљци, Мирловић Поље, Риђане, Пађене итд). За мене су најјачи аргумент називи села.

« Последња измена: Децембар 23, 2017, 05:11:31 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #29 послато: Децембар 23, 2017, 05:12:04 поподне »
Неколико чињеница о називима у Далматинском Косову.

Село Риђане би се свакако могло довести у везу са досељавањем племена Риђана из Херцеговине.
Село Бискупија је чисто српско у задњих 300 година, али сам назив села указује на нешто што уопште нема везе са православљем, већ супротно.
Река Косовчица је логично добила име по пољу кроз које протиче, а не по Косову у Србији.
Црква Лазарица, подигнута је тек 1889. године, на 500-годишњицу Косовског боја.

Свакоме би требало бити јасно, кад чује Бискупија, да то место има католичку прошлост. Као што су имена многих села по Далмацији настала по српским племенима из Херцеговине и Црне Горе (Кричке, Баљци, Мирловић Поље, Риђане, Пађене итд). За мене су најјачи аргумент називи села.

Управо то Зрно. Мислим да смо са овим практично заокружили читаву причу.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #30 послато: Децембар 23, 2017, 07:00:15 поподне »
Неколико чињеница о називима у Далматинском Косову.

Село Риђане би се свакако могло довести у везу са досељавањем племена Риђана из Херцеговине.
Село Бискупија је чисто српско у задњих 300 година, али сам назив села указује на нешто што уопште нема везе са православљем, већ супротно.
Река Косовчица је логично добила име по пољу кроз које протиче, а не по Косову у Србији.
Црква Лазарица, подигнута је тек 1889. године, на 500-годишњицу Косовског боја.

Свакоме би требало бити јасно, кад чује Бискупија, да то место има католичку прошлост. Као што су имена многих села по Далмацији настала по српским племенима из Херцеговине и Црне Горе (Кричке, Баљци, Мирловић Поље, Риђане, Пађене итд). За мене су најјачи аргумент називи села.

У Бискупији је до 1995. године живео 21 српски род, од тога је 14  досељено из Гламоча 1689. године, довео их је арамбаша Радован Пријић.
То су Бајићи, Дебелице, Дмитровићи, Иковци, Катићи, Лаке, Максимовићи, Милићи, Поповићи, Пријићи, Сладићи, Татомири, Убовићи и Радуловићи.

Из Гламоча нису дошли Кукољи, Русићи, Верићи, Букоровићи, Карне, Лукачевићи и Чулићи. 
Кукољи су дошли из Жагровића, Русићи из Плавна, Верићи и Лукачевићи из Босне у 18-ом веку, Чулићи из Полаче, Карне из Отона, а Букоровићи су старинци, вероватно муслимани који су ту заостали те прешли у православну веру (Бискупија је до 1689. године била насељена муслиманским живљем).

За већину родова у осталим косовским селима Накићеновић је записао да су се доселили у 16-ом веку из Босне, а у Босну са Косова или из Старе Србије.

 
 
« Последња измена: Децембар 23, 2017, 07:02:15 поподне Свевлад »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #31 послато: Децембар 23, 2017, 07:18:48 поподне »
У Бискупији је до 1995. године живео 21 српски род, од тога је 14  досељено из Гламоча 1689. године, довео их је арамбаша Радован Пријић.
То су Бајићи, Дебелице, Дмитровићи, Иковци, Катићи, Лаке, Максимовићи, Милићи, Поповићи, Пријићи, Сладићи, Татомири, Убовићи и Радуловићи.

Из Гламоча нису дошли Кукољи, Русићи, Верићи, Букоровићи, Карне, Лукачевићи и Чулићи. 
Кукољи су дошли из Жагровића, Русићи из Плавна, Верићи и Лукачевићи из Босне у 18-ом веку, Чулићи из Полаче, Карне из Отона, а Букоровићи су старинци, вероватно муслимани који су ту заостали те прешли у православну веру (Бискупија је до 1689. године била насељена муслиманским живљем).

За већину родова у осталим косовским селима Накићеновић је записао да су се доселили у 16-ом веку из Босне, а у Босну са Косова или из Старе Србије.

За становнике Риђана је написао да су дошли из Босне, а пре тога са Косова, како "каже традиција". Сумњам да је то тачно. Било би добро да једног дана масовније тестирамо људе из села у Далмацији која се зову по неким херцеговачким племенима, па да утвдимо какве да ли имају генетске везе.

симо

  • Гост
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #32 послато: Децембар 23, 2017, 07:33:05 поподне »
У Бискупији је до 1995. године живео 21 српски род, од тога је 14  досељено из Гламоча 1689. године, довео их је арамбаша Радован Пријић.
То су Бајићи, Дебелице, Дмитровићи, Иковци, Катићи, Лаке, Максимовићи, Милићи, Поповићи, Пријићи, Сладићи, Татомири, Убовићи и Радуловићи.

Иако у гламочком пољу није остало ниједно од ових наведених презимена, остали су неки топоними који указују да је поменути правац сеобе из Гламоча тачан. На породицу Пријић подсјећа гламочко село Пријани,а на Убовиће локалитет Убавића долина.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #33 послато: Децембар 23, 2017, 07:36:27 поподне »
За становнике Риђана је написао да су дошли из Босне, а пре тога са Косова, како "каже традиција". Сумњам да је то тачно. Било би добро да једног дана масовније тестирамо људе из села у Далмацији која се зову по неким херцеговачким племенима, па да утвдимо какве да ли имају генетске везе.

Мени би било интересантно да се масовније тестирају родови из Далматинског Косова па да се резултати упореде са резултатима Косоваца, само тако се може утврдити да ли постоји нека веза. 

Ти ово наравно знаш али морам да напишем због других форумаша и људи који прате овај форум, у Далмацији су се становници Далматинског Косова називали Косовљани, за разлику од Срба са Косова у Србији који су Косовци (Косовари је албанизам и Срби са Косова нису никад тако звали себе).

Из тог дела северне Далмације и цетинско-врличког краја има јако мало тестираних, једини део северне Далмације који је за сад добро покривен је Буковица.

Из Далматинског Косова за сад има само 3 тестирана, то су Докић из Марковца I2a-PH908,  Андић из Марковца E-V13  и Бачко из Рамљана I1-P109.   
« Последња измена: Децембар 23, 2017, 07:38:35 поподне Свевлад »

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #34 послато: Децембар 23, 2017, 08:04:16 поподне »
Мени је мајка из Риђана али немам коме да узмем узорак, имам само једног ујака који не верујем да би пристао да му узмем брис

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #35 послато: Децембар 23, 2017, 08:07:40 поподне »
Накићеновић је написао да већина презимена из Бискупије потиче из Гламоча (1689), што је тачно јер постоји више млетачких докумената који то потврђују. А онда имамо одмах суседно село Орлић, које је само наставак Бискупије, у које по Накићеновићу нико није дошао из Гламоча, него да су раније дошли из Босне, а пре тога из Старе Србије. У оба села је доминантна слава Никољдан. У Орлићу је било Зрнића, који су изумрли мало пре Накићеновића, и који сигурно потичу из околине Гламоча, јер је и за мене утврђено да ми је генетски најближи сродник из Гламоча. Значи, реално је да још доста презимена из Орлића такође потиче из Гламоча, што не тврди Накићеновић.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #36 послато: Децембар 23, 2017, 08:36:47 поподне »
Иако у гламочком пољу није остало ниједно од ових наведених презимена, остали су неки топоними који указују да је поменути правац сеобе из Гламоча тачан. На породицу Пријић подсјећа гламочко село Пријани,а на Убовиће локалитет Убавића долина.

Ево шта Накићеновић каже о сеоби из Гчамоча у Бискупију:
- Село ово, по једном Млетачком писму од 29.12.1689. звало се поред Бискупија и "Мала Косовица", јер ријечица истоимермна туда пролази, а и "Добро поље", ваљда ради обилата рода. По том писму, види се да је главни провидур Александар Молин, дао новодосељеном из Гламоча арамбаши Радовану Пријићу, једну турску кулу, а њему и породицама из Гламоча и многе земље, само да их они обрађују.
Из ове исправе види се да је овај народ био проређен одласком Турака, као и да су на њихова огњишта сашли Срби из Босне (Гламочани). Народно предање каже да је у оној кули турској коју је поменути Молин даровао арамбаши Пријићу, кад је Пријић у њу ушао још ватра горила, дакле да су Турци скоро истог дана побјегли и дједови данашњих насељеника дошли.

Накићеновић закључује:
- Дакле, и по предању, све је данашње становништво досељено из Босне и то 19 племена (205 породица), а 5 је племена (11 породица) досељено у задњих 100 година из Крајине Книнске.
Племе Букоровићи би били старинци, а по некима и Турци који су 1689. године заостали


Мирослав Нишкановић не искључује могућност да су Убовићи/Убавићи староседеоци гламочког краја (можда чак од VII века тј. од доласка Словена на Балкан), а не досељеници са југоистока.
« Последња измена: Децембар 23, 2017, 08:41:24 поподне Свевлад »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #37 послато: Децембар 23, 2017, 08:38:42 поподне »
Recimo da je netko kasnije prepravio Tomu Arciđakona i njegov rukopis i da je Šišić u krivu i da hrvatska redakcija LJPD nije nastala u XIV stoljeću ili da je dio o ubojstvu Zvonimira na dalmatinskom Kosovu kasnije ubačen.

To još uvijek ostavlja bar 3 spomena Kosova prije 1389. u raznim notarskim spisima.  Evo ih ispod, zajedno s nekim spomenima iz XV stoljeća.




Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #38 послато: Децембар 23, 2017, 08:54:32 поподне »
U defteru Kliškog sandžaka iz 1550. postoji nahija Kosovo.  Srednjovjekovna sela kao Vrbnik, Kosovo, Zvjerinac i Orlić se spominju.  Biskupija je mezra ali već naseljena.  Imamo i Ramljane ali zanimljivo je da Uzdolje nedostaje iako se sredinom XV stoljeća nekoliko puta spominje u dokumentima.

Za Biskupiju ovako kaže defter: "Mezra Biskupija i baština Juraja Bogića koja se nalazi između spomenute mezre i Novoselja. U starom defteru je bilo upisano da su u posjedu Murad-bega, miri live Klisa. Sada kada je vršena kontrola ustanovljeno je da je spomenuti miri liva za života prodao zemljište koje je bilo u njegovom posjedu Aliji, sinu Abdulahovu i da su se na tom zemljištu nastanili Vlasi i obrađuju ga."

Za obližnji čifluk na rijeci Krki piše ovako "Kada je izvršena kontrola utvrđeno je da na tim zemljama stanuju neki hajmani, sinovi Vlaha i obrađuju zemlje toga čifluka. Na osnovu carskog fermana Vlasi sa zemljama koje uživaju upisani su pod filuriju. Posjednici čifluka popisani su na drugom mjestu uz porez na čifluk i uslov da plaćaju ušur i salariju."


симо

  • Гост
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #39 послато: Децембар 23, 2017, 09:20:02 поподне »
Recimo da je netko kasnije prepravio Tomu Arciđakona i njegov rukopis i da je Šišić u krivu i da hrvatska redakcija LJPD nije nastala u XIV stoljeću ili da je dio o ubojstvu Zvonimira na dalmatinskom Kosovu kasnije ubačen.

To još uvijek ostavlja bar 3 spomena Kosova prije 1389. u raznim notarskim spisima.  Evo ih ispod, zajedno s nekim spomenima iz XV stoljeća.

Занимљиво је да су се Срби масовно населили баш на подручјима који су у раном средњем вијеку били само језгро хрватског народа,а такво подручје је управо Сјеверна Далмација. Хрвати су се повукли, што на острва, што у Италију, што на сјевер. Најпознатија хрватска племићка породица Зрињски су у ствари Шубићи Брибирски, чија је матица у сјевернодалматинском мјесту Брибиру, које до 1991. било преко 90% настањено Србима. Кеглевићи су из Кегал града у далматинском Ервенику, такође до 1991. године преко 90% насељеног Србима. Има таквих примјера прегршт.
Потпуно је контрапродуктивно негирати неспорне историјске чињенице. Чак не видим ни у чему је суштина, доказати што већу старост на неком подручју аутоматски значи да полажеш права на тај простор? Зар 500 година ускочке српске историје у Далмацији није довољно?

Колико су миграторни и етногенетски процеси на нашим подручјима комплексни довољно говори чињеница да су многи Срби у Далмацији и Славонији старије становништво у односу на неке Хрвате у Далмацији и Славонији. Кад се Шокци 1690. године из сјеверне и средње Босне досељавају у Славонију, тамо већ 150 година живе Срби. Иста је ствар и у случају католика Сињске Крајине, који се крајем 17. вијека досељавају из Раме и тамо затичу Србе који су старије становништво. Зато је глупо правити опште тезе: Хрвати старосједиоци, Срби досељеници и обрнуто.

Једино неко ко се до краја не осјећа угодно у сопственом идентитету, има потребу да измишља приче и да преувеличава. Ја сам увијек вјеровао да Срби имају довољно богату историју и да  таква митоманска додавања само наносе штету. Она чине да се и неки неспорни историјски факти онда трпају у исти кош и изврћу руглу. Могу да схватим да је неко необразован и да не зна, али је жалосно што има људи који то раде свјесно због "виших интереса" при чему они одређују шта је "виши интерес" а лагање у сврху "вишег интереса" је сасвим прихватљива ствар.

Постоје једноставно ствари које су остале записану у изворима, лако су провјерљиве, поготово данас кад је све дигитализовано.