ДНК порекло > Народи и њихова генетика

Македонци

<< < (29/37) > >>

Небојша:

--- Цитат: Христифор  Април 29, 2021, 05:00:05 поподне ---Генерално гледано Македонци су генетски на пола пута између Срба и Бугара, али су чини се  ипак ближи Србима.

--- Крај цитата ---

"Prosečna visina, prema ispitivanjima M. Cvirka-Godickog, iznosi u Makedoniji oko 1650 mm, a u Bugara oko 1680 mm, prema ispitivanjima Kruma Drončllova. Godicki svoja razmatranja zaključuje sa tim da su, u međusobnom poređenju, Makedonci po visini bliži Bugarima, a po ostalim parametrima, kao što su indeks nosa, boja kože, kose i očiju, bliži Srbima. Sto se tiče indeksa glave, bliski su i Srbima i Bugarima. Naime, istočni Makedonci imaju indeks glave sličan bugarskom, a zapadni Makedonci srpskom, kaže Godicki." (Dr Petar Vlahović, Prilozi proučavanju etničkih procesa, 1987)

Мислим да и генетички резултати данас иду у овом смеру. Тестирани из северне и западне Македоније ближи су Србима, док су тестирани из источне Македоније ближи Бугарима.

RashaHarambasha:

--- Цитат: OlovniCovek  Август 06, 2016, 09:03:58 поподне ---Uvek mi je recimo bio zanimljiv spisak streljani Srba iz Pologa od strane Bugara kao odmazda, srpska verzija, prezimena se zavrsavaju na -ic, makedonska na -ski... iskreno ako neko moze da pronadje neke izvore o time prezimenima na -ski u Mekedoniji, pre drugog svetskog rata, koja za osnovu imaju licna imena, ja iskreno mislim da tako nesto ne postoji, osim mozda u retkim slucajavima, jer mi ovako lingvisticki nema nikakvog smisla.

--- Крај цитата ---

Постоји, итекако. Позната су презимена Кокалески, Мажовски, Чуповски, Тризловски, Перкоски из докумената у 17-18 и 19 веку, али су Македонци мало обраћали пажњу на форму презимена до 20 века. У усменој традицији скоро увек су била са завршетком на -СКИ.

Мића:

--- Цитат: RashaHarambasha  Новембар 08, 2021, 06:48:39 пре подне ---Постоји, итекако. Позната су презимена Кокалески, Мажовски, Чуповски, Тризловски, Перкоски из докумената у 17-18 и 19 веку, али су Македонци мало обраћали пажњу на форму презимена до 20 века. У усменој традицији скоро увек су била са завршетком на -СКИ.

--- Крај цитата ---

Можеш ли да наведеш прецизнији извор за ове две тврдње?

RashaHarambasha:

--- Цитат: Мића  Новембар 08, 2021, 07:34:14 пре подне ---Можеш ли да наведеш прецизнији извор за ове две тврдње?

--- Крај цитата ---
Наравно. Имаш у делу Ђурчина Кокалеског (!) из 1829 године ("Наказание") наведена презимена из Мијачкиг краја, наводи око 15 презимена познатих породица, од којих су 10-так на СКИ.

Тризловски је презиме епископа Партенија Зографског, рођеног почетком 19 века. Чуповски је презиме македонског националног делатника са краја 19 и почетком 20 века. Пулески је презиме писца прве македонске граматике из 1880 године, који у својој књизи даје списак претплатника на своје књиге из 1878 и 1875, са свих страна Македоније, од којих је око 70% са завршетком на СКИ.

Перкоски је презиме Дича Зографа, познатог македонског иконографа и фрескописца. Итд.

Сви Македонци, који своје фамилије означавају породичним надимком са завршетком -ЕВЦИ (Блажевци, Перковци, Гиновци итд) имају презимена на-СКИ, са ретким изузецима, када тај завршетак може да означи и фамилију на -ОВ.

НиколаВук:

--- Цитат: RashaHarambasha  Новембар 08, 2021, 08:03:31 пре подне --- Наравно. Имаш у делу Ђурчина Кокалеског (!) из 1829 године ("Наказание") наведена презимена из Мијачкиг краја, наводи око 15 презимена познатих породица, од којих су 10-так на СКИ.

Тризловски је презиме епископа Партенија Зографског, рођеног почетком 19 века. Чуповски је презиме македонског националног делатника са краја 19 и почетком 20 века. Пулески је презиме писца прве македонске граматике из 1880 године, који у својој књизи даје списак претплатника на своје књиге из 1878 и 1875, са свих страна Македоније, од којих је око 70% са завршетком на СКИ.

Перкоски је презиме Дича Зографа, познатог македонског иконографа и фрескописца. Итд.

Сви Македонци, који своје фамилије означавају породичним надимком са завршетком -ЕВЦИ (Блажевци, Перковци, Гиновци итд) имају презимена на-СКИ, са ретким изузецима, када тај завршетак може да означи и фамилију на -ОВ.

--- Крај цитата ---

Није спорно постојање назива на -ски и у 19. веку, само што се то односило на родове, а не на појединачне породице. Називи са наставком -ски су се највише сретали код Мијака, што је и логично јер су они једини на простору Македоније задржали праву племенску организацију, па су родовски надимци код њих имали посебан значај. Поред назива са наставком -ски, као што сте поменули, постојали су и називи са наставком -вци, што је иначе карактеристично за родовске надимке на широком простору Македоније, Старе и Јужне Србије. Породична презимена нису била стална, што је била уобичајена ситуација на простору под контролом Османлија којима је концепт сталног презимена био непознат и стран, већ су ту у игри били готово искључиво патроними, тј. људи су се презивали према имену свог оца или деде, а у неким случајевима су у игри била и женска имена (нпр. када жени рано умре муж па се дете роди као посмрче). Управо за та патронимска презимена, која су се мењала, има доказа да су преовладавали наставци -ић, мада је свакако било изузетака од области до области. Бугарска егзархијска пропаганда је почев од краја 19. века радила на затирању патронимског наставка -ић јер су то сматрали одликом српства, као и прослављање крсне славе и песме о Краљевићу Марку, Косовском боју и сл.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију