Науке и научне дисциплине > Српски језик и писмо
Нѣгуймо србски йезик
Александар Невски:
Отварам нови прѣдмет разговора, гдѣ ћу читатељемъ покушати указати на неке од многобройних недостатака данашњега како писанога тако и говорнога србскога йезика. У нади да ћейу их читатељи уочити и исправити у свакодневном говору и писанийих.
Данас ћу писати о найраспрострањенийой граматичкой неправилности у србском йезику, а то йе неправилно грађење будућега врѣмена, тачнийе изражавања будућега врѣмена садашњим.
Ево неколиких свим добро познатих примѣра:
"Сутра ћу да идем на посао".
"Я ћу крадем".
"Онда ће видимо".
Овдѣ се будућа радња не изражава (правилним) будућим врѣменом, него садашњим ("идем, крадем, видимо") уз помоћ скраћенога облика глагола "хтѣти" (ћу, ћеш, ће, ћемо...). Правилно се будућа радња и у србском и у срПском (тршићком) йезику изражава не помоћу садашњега врѣмена, него помоћу бесконачнога глаголскога облика (бесконачника).
Прѣдходни примѣри бише трѣбали гласити овако:
"Сутра ћу ићи на посао".
"Я ћу красти".
"Онда ћемо видѣти".
Грађење будућега врѣмена бесконачником йе одлика како прасловенскога и старословенскога, тако и старийега србскога, али и свих сѣверних словенских йезика, и хрватскога и словеначкога.
Грађење будућега врѣмена уз помоћ садашњега врѣмена (односно без бесконачника) йе одлика бугарскога, македонскога йезика, и нарѣчий йужне, источне и срѣдишње Србийе. Сама поява избѣгавања бесконачника йе несловенскога порѣкла и везана йе за такозвани "Балкански йезички савез" из койега йе особина непостояња бесконачника (такозвано "ДАКАЊЕ") из несловенских прѣшла у словенске йезике Бугарске и Македонийе, али на жалост и у источне, йугоисточне и срѣдишње говоре Србийе. Штетна особина губљења бесконачника нѣйе одлика само нарѣчий тимочко-лужничке йезичке нарѣчне области, него и косовско-ресавских говоров.
Са друге стране, губљење бесконачника и самим тим грађење будућега врѣмена помоћу садашњега до скоро нѣйе била одлика говоров Войводине, западне Србийе, Црне Горе и говоров Срба у Херцеговини, Босни и у Хрватской.
Данас йе ова поява у надирању, и из источних и йужних крайева йе продрла и у Войводину и у западну Србийу. Уйедно, ово йе йедина особина говоров источне и йужне Србийе коя йе успѣла раширити се и продрѣти у говоре осталих крайева Србийе и србских земаља, колико я знам. Данас се овакав начин говора ("ћу (да) идем") може чути и у Ужицу, и у Црной Гори, и међу Србима прѣко Дрине. Тамо йе ранийе поява дакања била рѣтка, ако йе ње уопште и било.
Nebo:
1. Ја ћу да одем.
2. Ја ћу отићи.
3. Отићи ћу.
Трећи облик, дефинитивно најправилнији.
Đorđo:
Језици који су претрпели највише "балканизације" су албански, македонски и бугарски... Наш језик није толико био под њеним утицајем, мало више јужни дијалекти који нису књижевни језик. Начин грађења временом са "да" јесте дошао у наш језик преко "балканизације". Тако нпр у албанском језику будуће време се гради слично као код нас
Ун до т шкој
Ти до т шкојш
Аи до т шкој
.....
у буквалном преводу:
Ја (хо)ће да идем
Ти (хо)ће да идеш
Он (хо)ће да иде
једина је разлика што се у албанском (хо)ће не мења по лицима већ се стално користи треће лице једнине
Занимљиво је да у северним дијалектима албанског постоји један специфичан облик будућег времена са инфинитивом, који постоји у истоветном облику и у нашем језику али се ретко користи, пример:
кам ме шку н ћитет - имам ићи у град
користи се за изражавање неке обавезе коју треба обавити у будућности
тај облик је нпр искористио мајор Гавриловић у свом чувеном говору
"Јунаци!
Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима."
Сремац:
--- Цитат: Đorđo Фебруар 05, 2017, 07:52:42 поподне ---Језици који су претрпели највише "балканизације" су албански, македонски и бугарски... Наш језик није толико био под њеним утицајем, мало више јужни дијалекти који нису књижевни језик. Начин грађења временом са "да" јесте дошао у наш језик преко "балканизације". Тако нпр у албанском језику будуће време се гради слично као код нас
Ун до т шкој
Ти до т шкојш
Аи до т шкој
.....
у буквалном преводу:
Ја (хо)ће да идем
Ти (хо)ће да идеш
Он (хо)ће да иде
једина је разлика што се у албанском (хо)ће не мења по лицима већ се стално користи треће лице једнине
Занимљиво је да у северним дијалектима албанског постоји један специфичан облик будућег времена са инфинитивом, који постоји у истоветном облику и у нашем језику али се ретко користи, пример:
кам ме шку н ћитет - имам ићи у град
користи се за изражавање неке обавезе коју треба обавити у будућности
тај облик је нпр искористио мајор Гавриловић у свом чувеном говору
"Јунаци!
Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима."
--- Крај цитата ---
Занимљиво Ђорђо,
Управо се у старословенском будуће време гради између осталог и садашњим временом помоћног глагола имати.
Полић:
--- Цитат: Сремац Фебруар 05, 2017, 08:17:33 поподне ---Занимљиво Ђорђо,
Управо се у старословенском будуће време гради између осталог и садашњим временом помоћног глагола имати.
--- Крај цитата ---
Занимљиво је да се у нејужнословенским језицима будуће време гради са помоћним глаголом бити
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију