Хрвати

ДНК порекло > Народи и њихова генетика

Хрвати

<< < (87/103) > >>

сɣнце:
Што се тиче језика, језик нпр. Пољичана из Пољичкога статута из 14. стољећа један је језик с језиком Захумљана или Бошњана, а једини значајан биљег му је, да по правилу има звук "и" тамо гдје други имају "је", а остали биљези су:
- ки, ка, ко намјесто који, која, које; и ту црту су имали и Бошњани и Захумљани раније, но су је изгубили; доказ тому је да се и данас каже неки, нека, неко а не некоји, некоја, некоје. Оно представља правилно развиће из прасловенских кии, каја, које; У повељи Кулина стоји "власи, кире ходе по мојему владању"
- честица -ре, која је се пристављаше замјеницама када су оне односне или поричне; ниткоре, никогаре, никомуре; исту су до дан данас најбоље задржали Словенци, а у данашњем стандартном језику је исчезла осим у реликтима, како сам чуо у Босни од старијих, да кажу ондар, кадар и сл. намјесто онда, када. У рашким списима она често гласи -зе / зи, па су говорили ктози, когази, комузи, ондази, а данас је једини реликт њојзи. И -ре и -зи су настали из прасловенскога -же.
- правилан развој ђ>ј, па међа, међу, свађа итд гласе меја, меју, сваја.

Ово чини штокавски и чакавски, јекавски и икавски не разним језицима, а двома облицима или варијантама једнога те истога језика, јер се један у други дају преобратити (конвертирати) само измјенивши два звука ђ = ј, је = и. Иако је случај, да и Бугари и источни Срби кажу "што" и "млеко", србски се не да преобраћати у бугарски и бугарски у србски; Једини узрок зашто ове двије варијанте нијесу именом један језик је социјалне природе, а никако лингвистичке. Иста ствар је била јасна ученијем људима Средњевјечја, који су га зато називали просто словинским језиком.

Један примјер из Пољичкога статута писанога на кирилици:

Да бенефицији и очестја црикве имају се сабљусти и право дати прије свих иних ствари и да никтор не мози приузети али посести цриковнога али узрдржати оно ча је цриквено, а десетине да се имају плаћати онако, како је нарејено ( наређено ) са светим отцем и записано. Толико је тко би се нашао грихом проклет очито и навишћен за проклета, да не мози обћити ни живити с иними људми, одложе чељади од оне куће гди стоји. И ако би га у том проклетству достигла смрт, нима се укопати с иними крстјанами, него инди. И они тко би се нашао очит ожурник, и они ки би се не хтио исповидити да и једноч на годишће, тер га у том смрт нашла, и кто би, ча бог упаси, сам себи учинио смрт ли, такојер.

ДушанВучко:
Предавање о Молишким Хрватима (од 11:15 до 15:40 говори одакле су се доселили и о језику)
Moliški Hrvati
https://www.youtube.com/v/bK5v_utfgnk&ab_channel=Samoborskimuzej
Predavanje i izložba “Moliški Hrvati” u Samoborskom muzeju,
5.5.2017.
O Moliškim Hrvatima, suvremenoj manjinskoj zajednici u Italiji, govorila je profesorica Marta Račić, a o jeziku Moliških Hrvata uz čitanje poezije “na našo” govorila je Francesca Sammartino studentica Filozofskog fakulteta u Zagrebu.

Imoćanin:

--- Цитат: Kor Октобар 16, 2021, 12:55:00 поподне ---Ево, ја би искористио могућност да замолим колегу Imoćanin-а да изнесе своју хипотезу гледе штокаваце и чакаваце. Мислим да би то било доста конструктивније од онога како се развија овај дијалог на задњих пар страница. Било би исто тако занимљиво сазнати његово становиште о етногенези Хрвата и Срба. Како то да имамо доминацију PH908 и код једних и код других на штокавском говорном подручју а ради се о два одвојена народа?

--- Крај цитата ---

Nemam ja tu puno teoretizirati. Ja sam samo upozorio na konzensus u lingvistici oko pitanja razdvajanja južnoslavenskih govora i ignoriranja istog na ovoj temi. Odisej i Sunce su na temi o Slovencima i na ovoj temi u više navrata obrazložili i objasnili taj konzensus. Znači, za vrijeme migracije nije bilo govorne razlike među raznim Slovenima koji su naselili prostor današnjih štokavskih, čakavskih i kajkavskih govora a kamoli da se u ono vrime radilo o nekakvim različitim jezicima.

U današnje vrijeme se lingvistika dodatno služi različitim kvantitativnim, stohastičkim i network analizama i drajver je za to postavio jedan primjer, a ovo je jedan drugi:

https://aclanthology.org/2020.sigmorphon-1.28/

Uglavnom, sve te moderne analize potvrđuju stabla do kojih se došlo klasičnim metodama komparativne lingvistike.

A što se tiće etnogeneze Hrvata i Srba nemam ni tu nešto novo nadodati. Po meni je pojam Hrvata najvjerovatnije usko vezan za neku funkciju ili stalež koji se tek tokom stoljeća nakon doseljenja kao izvorno politički pojam polako širio na slavensko stanovništvo koje je živilo na određenom području pod utjecajem tih "hrvatskih" grupa. Da li je to neka avarska graničarska služba po teoriji Waltera Pohla ili neko političko preuređenje ovih prostora pod Francima nije ni važno, jer se u suštini po ovim teorijama ne postavlja pitanje "izvornog" ili "stožernog" plemena. Takvo bi pitanje bilo isto bezmisleno kao da bih pitao koja je izvorna haplogrupa Janjičara.

Imoćanin:

--- Цитат: Imoćanin Октобар 08, 2021, 04:18:09 поподне ---
Pišeš kako je pojam "zabil" nešto čakavsko i slovačko i uspoređuješ to sa pojmom "zaboraviti". Prelazak finalnog l>o je mlada štokavska inovacija sa kraja 14. vijeka. Glagol za zaboraviti je još u 15. stoljeću "zabiti". Znači, i naši preci su najprije govorili "zabil", pa "zabio" da bi tek kasnije prešli na "zaboravio".

Da ovo malo začinim evo ti lijep izvor sa kraja 15. stoljeća gdje se Ahmed-paša Hercegović obrača Dubrovčanima. Znaš li pročitati ovaj žuti dio?

https://ibb.co/brbvXN2

--- Крај цитата ---

"ere ako mnite da sam ja zabio"

ДушанВучко:

--- Цитат: Imoćanin Октобар 18, 2021, 05:48:27 поподне ---Nemam ja tu puno teoretizirati. Ja sam samo upozorio na konzensus u lingvistici oko pitanja razdvajanja južnoslavenskih govora i ignoriranja istog na ovoj temi. Odisej i Sunce su na temi o Slovencima i na ovoj temi u više navrata obrazložili i objasnili taj konzensus. Znači, za vrijeme migracije nije bilo govorne razlike među raznim Slovenima koji su naselili prostor današnjih štokavskih, čakavskih i kajkavskih govora a kamoli da se u ono vrime radilo o nekakvim različitim jezicima.

U današnje vrijeme se lingvistika dodatno služi različitim kvantitativnim, stohastičkim i network analizama i drajver je za to postavio jedan primjer, a ovo je jedan drugi:

https://aclanthology.org/2020.sigmorphon-1.28/

Uglavnom, sve te moderne analize potvrđuju stabla do kojih se došlo klasičnim metodama komparativne lingvistike.

A što se tiće etnogeneze Hrvata i Srba nemam ni tu nešto novo nadodati. Po meni je pojam Hrvata najvjerovatnije usko vezan za neku funkciju ili stalež koji se tek tokom stoljeća nakon doseljenja kao izvorno politički pojam polako širio na slavensko stanovništvo koje je živilo na određenom području pod utjecajem tih "hrvatskih" grupa. Da li je to neka avarska graničarska služba po teoriji Waltera Pohla ili neko političko preuređenje ovih prostora pod Francima nije ni važno, jer se u suštini po ovim teorijama ne postavlja pitanje "izvornog" ili "stožernog" plemena. Takvo bi pitanje bilo isto bezmisleno kao da bih pitao koja je izvorna haplogrupa Janjičara.

--- Крај цитата ---
Код овог првог закључка, ако могу да поставим питање:
Да ли лингвистика може да датира те промене које су формирале штокавски, чакавски и кајкавски и ако су се из једног индентичног језика развила ова три дијалекта, зашто имамо генетске специфичности штокаваца, чакаваца и кајкаваца? Само формирање дијалеката није познавало хаплогрупе и гране...(па да се договоре да западнији R1a буду стожерни за чакавце и кајкавце, а PH908 да буду стожерни за штокавце)...Другим речима, како би могле да се објасне те генетске карактеристике и извесне разлике говорника самих дијалеката? (а драјвер је и помињао да постоје гране код кајкаваца (Словенаца) напр. , које нису присутне код штокаваца, и обрнуто)
А што се другог закључка тиче, о Хрватима, ова твоја теза би практично значила да Хрвати нису као племе дошли, него да су тај појам примили тек на Балкану, ако сам добро разумео?

Навигација