ДНК порекло > Народи и њихова генетика

Хрвати

<< < (86/95) > >>

Imoćanin:
Pošto je bila tema Bašćanska ploča i da li nam ona može nešto kazati o čakavskom govoru vremena oko 1100g. postaviti ću ovdje ono što je uglavnom Stjepan Ivšić 1940g. identificirao kao hrvatsko/čakavske specifičnosti. Molio bih stručne sugovornike za komentar.

1. denazalizacija
Ivšić: nosni samoglasnici ę i ǫ zamijenjeni su usnenim samoglasnicima e i u (kъneza < kъnęza, ime < imę, izuzetak je svoję)

Ovo po meni nema smisla, jer su ove promjene opće-(zapadno)južnoslavenske, vidi na primjer Loma: “promena ę > e svojstvena je svim južnoslovenskim jezicima, ǫ > u samo srpsko-hrvatskom“

2. crêkъvъ
Stjepan Ivšić oblik crêkъvъ proglasio je čakavizmom, pretpostavljajući čitanje jata kao i. Glavni je dokaz za to što u štokavskome nema oblika crikva, nego samo crkva. Oblik crêkъvъ bliži je čakavskome nego štokavskome, ali, ističe Damjanović, još je bliži staroslavenskome akuzativu crêkъvь. Postavlja se pitanje bismo li onda jat kao i čitali samo u tome primjeru ili i u svim drugim primjerima. Ni u jednome od tih primjera nisu tako čitali jer na Bašćanskoj ploči ne nalazimo ni ikavski ni ekavski refleks jata. Da je htio napisati čakavski oblik, pisar bi napisao crikav ili crekav, a ne bi na mjesto samoglasnika i pisao jat, a na mjestu samoglasnika a jor.

3. „poreče“
U sintagmi „da iže to poreče“, po Ivšiću, prezent „poreče“ je čakavski jer bi staroslavenski glasio porečetъ.

Imoćanin:

--- Цитат: ДушанВучко  Октобар 10, 2021, 01:58:12 пре подне ---Ево примера који је сунце поставио (одломци из примера):
"Средњевјековни народни језик Срба
Приклад из књижнице личних списа Сулејмана Величанственога је један петијезични учбеник. Дати језик писан је арабским писменима и представља екавски говор Тимока, Поморавља и Метохије приближно из 12. вијека."
...Aj čuł sam što je rekał tebe,
ali ne ištem, da čuju ono od usta tvoijeh.
Koliko mi dosaģuješ.
Kto ti disaģuje;
Ti mi dosaģuješ. Ostavi me, pojdi
na rabotu svoju, ne drži me kon sebe,
jere spešam moćno.
Što ti je speša;
Poslał me je otac mi.
Kamo je poslał tebe otac ti;
Poslał me je na trg. Reče,
spešaj i ne krsmaj na putu...
......Reče tvorac.
Kada mi pišemo kņigu (knjiga znači pismo)
napravļamo se suzami kako pero,
tere, ako bi znala kņiga
što je u srcu našem, padala bi i plakala,
ali ona ne zna..."
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4578.0

--- Крај цитата ---

A ovdje jedan mali Service-Tweet ;-)

Alexander Loma:

"Starosrpski jezik oko 1200. tek je počinjao biti štokavski, sa karakterističnim razvojem grupe čt u zamenici čto > što (regresivna disimilacija [tšt > št]); u najranijim spomenicima još uvek ona glasi čâto, prva potvrda za što koju daje Daničić je iz 1238. Ovde je zadržan stariji lik da bi se ilustrovale neke u savremenom jeziku neprozirne veze: što, genitiv čega, dijalekatski (u Crnoj Gori) česa, dat. čemu stsl. čâto, česo, čemou; pošten, stsrp. pošten od počtiti pored poštovati > poštovati, srodno sa čitati, izvorno ’obrađati pažnju, zapažati’."

Одисеј:
Е то већ ниси у праву. Назално Е се је очувало у неким словеначким и бугарским дијалектима, а у чакавском је иза палатала често дало А (јазик, почати) , што значи да ме постоји заједнички развој назалног Е у "јужнословенским" језицима.
Исто тако су се И и јери у српским, хрватским и словеначким дијалектима најраније стопили у И, прије писаних докумената, док се је то у бугарском догодило много касније. Црквенословенски одлично разликује ова два вокала, као и неки модерни бугарски дијалекти.

 

Imoćanin:

--- Цитат: Одисеј  Октобар 10, 2021, 09:59:44 поподне ---Е то већ ниси у праву. Назално Е се је очувало у неким словеначким и бугарским дијалектима, а у чакавском је иза палатала често дало А (јазик, почати) , што значи да ме постоји заједнички развој назалног Е у "јужнословенским" језицима.
Исто тако су се И и јери у српским, хрватским и словеначким дијалектима најраније стопили у И, прије писаних докумената, док се је то у бугарском догодило много касније. Црквенословенски одлично разликује ова два вокала, као и неки модерни бугарски дијалекти.

--- Крај цитата ---

Odlično, hvala lipa na pojašnjenju. Ali u ovom konkretnom slučaju (Bašćanska ploča), da li se već ovdje vidi ova posebna čakavska realizacija nazala nakon palatala ę > a. Jer koliko sam vidio Ivšić je na njoj samo ustanovio ę > e?

Kor:
Ево, ја би искористио могућност да замолим колегу Imoćanin-а да изнесе своју хипотезу гледе штокаваце и чакаваце. Мислим да би то било доста конструктивније од онога како се развија овај дијалог на задњих пар страница. Било би исто тако занимљиво сазнати његово становиште о етногенези Хрвата и Срба. Како то да имамо доминацију PH908 и код једних и код других на штокавском говорном подручју а ради се о два одвојена народа?

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију