Аутор Тема: Новогодишња ДНК недеља 2023  (Прочитано 60870 пута)

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 306
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #300 послато: Фебруар 08, 2023, 11:37:47 поподне »
163. Полимац (Митровдан), Швракарица/Двор

Припада хаплогрупи R1b-PF7562, вероватно низводној R-FT44409. Логично је да припада роду у којем су други тестирани Полимац, Булати, Мартић и Момић, пошто је иста слава и регија. Једино је изненађујућа велика разлика у маркерима с њима - најмање 4 на упоредивих 23. Тестирани једини има DYS389II=30 (остали 29), DYS576=19 (остали 18) и DYS635=22 (остали 23 и 24). Испада да му је ближи по маркерима Исаковић (Мратиндан) из Мачве, што је очигледно случајност услед мутирања.

Тестирани није написао ништа о пореклу, а Демић има спремљено, па га чекамо са информацијама.

https://www.yfull.com/tree/R-PF7563/

Полимци су један од просторно разгранатијих банијских родова са крсном славом Дмитровдан.

Према подацима из друге половине XVIII века, били су присутни у низу села Прве банске крајишке регименте (Боровита, Буковица, Грабовац, Јабуковац, Мајске Пољане, Селиште, Стражбеница, Чемерница и Шушњар), где су бројали најмање 14 породичних задруга. Временом су огранци из Јабуковца и Селишта (данашње Доње Селиште) угашени или одсељени, док су се сви остали одржали до нашег времена и сви они прослављају Дмитровдан.

Немам обрађену целокупну грађу Друге банске крајишке регименте, али и ту их је од XVIII века било у више села (сигурно у селима Бабина Ријека и Швракарица, могуће и у још некима). Огранак из Швракарице је у поменутом периоду имао најмање 1 породичну задругу, док се поименично помињу Алекса Полимац (1772, 1781), Кузман Полимац (1778) и Никола Полимац (1781).

Занимљиво је да је претходно тестирани Полимац из Винковаца, а баш у Винковцима је потврђен један огранак Полимаца из Швракарице током прве половине XX века.
« Последња измена: Фебруар 08, 2023, 11:42:20 поподне Петар М. Демић »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8545
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #301 послато: Фебруар 09, 2023, 08:41:52 пре подне »
Свакако је препорука за неки од напреднијих тестова да би дошли до више сазнања о вашим прецима јер не знамо чак ни ближе порекло. А да ли имате неки породични назив рода?

Јовићи су старинци у Власотинцу, нису се тамо досељавали, барем не у прошлом веку, а вероватно су ту били и у 19. веку.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Бранкова

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 43
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #302 послато: Фебруар 09, 2023, 10:42:28 пре подне »
128. Грубор, Ђурђевдан, Бастаси, Дрвар

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>FGC13681>YP951. Поседује практично модалан хаплотип, једина вредност која одудара је DYS385=11-15 уместо модалне 11-14. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б, које одликује слава Ђурђевдан, од већине њих се разликује на 2-3 од 23 маркера. Од раније тестираног Грубора из Дрвара разликује се на 2, а од Грубора из Босанског Петровца на 3 од 23 маркера. Препорука Грубору је дубинско тестирање (WGS или BigY-700), јер је до сада само један припадник ове гране урадио дубински тест, па њен српски огранак није још увек у потпуности генетички профилисан. Грубори су у Бастасе досељени из Плавна:

https://www.poreklo.rs/2013/09/01/poreklo-prezimena-selo-bastasi-drvar/

https://www.poreklo.rs/2016/03/21/stanovnistvo-sela-plavno-u-dalmaciji-sredinom-19-vijeka-prema-maticnim-knjigama-1845-1859-godine/

Грубори су из Унца населили у Плавно. 1715. године Груборовић је био један од 5 именованих харамбаша из Унца, који је у Плавно довео 25 породица.

Већина породица из Унца  код којих је Рађеновић забележио  да су доселиле пре 100-140 година, тј. након  рата 1788.-1791., заправо су у Унцу живеле и пре овог рата, али су неке од њих промениле место ако су им кућишта после повратка већ била заузета. На пример, Векићи су живели у Цвјетнићу, а после рата дошли у Бобољуске, Мишковићи су живели у Бастасима, а после отишли у Видово Село итд.  Неки огранци су се враћали одмах по завршетку рата, а неки до 1830. када је , чини ми се, било опет масовнијих исељавања из Плавна. Већина тих породица је вероватно ту била присутна од оног првог досељавања око 1530. уз повремена исељавања, па враћања.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2533
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #303 послато: Фебруар 09, 2023, 12:25:41 поподне »
144. Поповић, Аранђеловдан, Ба, Љиг

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y2613>Y2608>YP6098. Хаплотип је близак модалном, без неких карактеристичних вредности, па самим тим има и доста блиских поклапања са само 1-2 маркера разлике, међутим међу тим поклапањима нема оних који су му истовремено и географски блиски и са којима дели исту славу. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Хајдером из Рељиног Села код Гламоча (Никољдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да имају породично предање према којем је предак Мартин са девет синова дошао у Србију из Црне Горе. У литератури се за ове Поповиће наводи да су досељени из Штиткова код Нове Вароши:

Цитат
POPOVIĆI (6 k) – doselili su se iz sela Štit[k]ova u Starom Vlahu, i njihov predak doselio se kao pop; slave Sv. Arhanđela.

https://www.poreklo.rs/2012/12/16/poreklo-prezimena-selo-ba-ljig/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2533
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #304 послато: Фебруар 09, 2023, 01:37:49 поподне »
162. Видановић, Аранђеловдан, Покревеник, Пирот

Припада хаплогрупи R1a-Z280, млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Од карактеристичних вредности издвајају се повишене Y-GATA-H4=12 и DYS438=12. Најближа поклапања има са припадницима рода Г2, који су пореклом са подручја Јабланице, Понишавља и Врањског Поморавља. Од Михајловића из Мањка код Владичиног Хана разликује се на 3 од 23, а од Крстића из Грделице код Лесковца на 4 од 23 маркера. Од још неколицине тестираних припадника овог рода чији хаплотипови нису још увек јавни разликује се на 2-3 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да постоји предање према ком се њихов даљи предак доселио из Копиловаца у Бугарској (практично на самој граници између Србије и Бугарске, област Монтана).


Ван мреже blvrc

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #305 послато: Фебруар 09, 2023, 03:05:18 поподне »
Грубори су из Унца населили у Плавно. 1715. године Груборовић је био један од 5 именованих харамбаша из Унца, који је у Плавно довео 25 породица.

Већина породица из Унца  код којих је Рађеновић забележио  да су доселиле пре 100-140 година, тј. након  рата 1788.-1791., заправо су у Унцу живеле и пре овог рата, али су неке од њих промениле место ако су им кућишта после повратка већ била заузета. На пример, Векићи су живели у Цвјетнићу, а после рата дошли у Бобољуске, Мишковићи су живели у Бастасима, а после отишли у Видово Село итд.  Неки огранци су се враћали одмах по завршетку рата, а неки до 1830. када је , чини ми се, било опет масовнијих исељавања из Плавна. Већина тих породица је вероватно ту била присутна од оног првог досељавања око 1530. уз повремена исељавања, па враћања.
Hvala na dodatnim informacijama. Ja sam taj Grubor poslednje testirani. Verovatno ću raditi dubinske testove, pa ću se ponovo javiti.

На мрежи Grbić

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 229
  • R1A>BY149000>FTA3227
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #306 послато: Фебруар 09, 2023, 05:55:13 поподне »
144. Поповић, Аранђеловдан, Ба, Љиг

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y2613>Y2608>YP6098. Хаплотип је близак модалном, без неких карактеристичних вредности, па самим тим има и доста блиских поклапања са само 1-2 маркера разлике, међутим међу тим поклапањима нема оних који су му истовремено и географски блиски и са којима дели исту славу. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Хајдером из Рељиног Села код Гламоча (Никољдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да имају породично предање према којем је предак Мартин са девет синова дошао у Србију из Црне Горе. У литератури се за ове Поповиће наводи да су досељени из Штиткова код Нове Вароши:

https://www.poreklo.rs/2012/12/16/poreklo-prezimena-selo-ba-ljig/
Popović gotovo sigurno pripada i mladjoj grani BY149000.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3450
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #307 послато: Фебруар 09, 2023, 10:15:31 поподне »
112. Милићевић, Петковдан, Богатић, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Тестирани би могао припадати роду Петијевића из Бајкових Крушевица код Херцег Новог са чијим припадницима дели карактеристичну вредност маркера DYS458=15. Од хаплотипа једног од тестираних Петијевића разликује се на свега два маркера.

Тестирани нема предање о даљем пореклу.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3450
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #308 послато: Фебруар 10, 2023, 12:02:36 пре подне »
137. Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина (заселак Подљути), Грачац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада роду В из базе СДНКП, коме припада већи број тестираних из Босанске Крајине и Далмације, која махом славе Аранђеловдан. Међу њима је и Стојсављевић из Отишића код Врлике, чији је резултат објављен овде:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6447.msg166201#msg166201
Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS458=15 и DYS576=17, које нема ниједан од осталих тестираних припадника рода.

Тестирани је навео да се његова породица 1932. иселила из Велике Попине у Душановац код Охрида, одакле су протерани 1941. године. Коначно, 1946. године су колонизовани у Бачки Моноштор. Не знам да ли је у питању грешка везано за Душановац, пошто ми није познато да је село тог назива постојало код Охрида. Насеље Маџари код Скопља је након ослобођења од турске власти добило назив Душановац, пошто су у месту насељени колонисти махом из Херцеговине, али је за време бугарске окупације током Другог светског рата враћен стари назив, који су комунисти после задржали.

Ван мреже Милош Раца

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #309 послато: Фебруар 10, 2023, 12:10:55 пре подне »
Поштовани, 
да ли би могли нешто рећи о ДНК вези Раца са породицама које славе светог Климента римског папу (Љубобратићи,Укропине,Балордићи,...) у Шуми, Површи и Зубцима у Херцеговини.
Поздрав,

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 898
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #310 послато: Фебруар 10, 2023, 12:50:03 пре подне »
137. Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина (заселак Подљути), Грачац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада роду В из базе СДНКП, коме припада већи број тестираних из Босанске Крајине и Далмације, која махом славе Аранђеловдан. Међу њима је и Стојсављевић из Отишића код Врлике, чији је резултат објављен овде:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6447.msg166201#msg166201
Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS458=15 и DYS576=17, које нема ниједан од осталих тестираних припадника рода.

Тестирани је навео да се његова породица 1932. иселила из Велике Попине у Душановац код Охрида, одакле су протерани 1941. године. Коначно, 1946. године су колонизовани у Бачки Моноштор. Не знам да ли је у питању грешка везано за Душановац, пошто ми није познато да је село тог назива постојало код Охрида. Насеље Маџари код Скопља је након ослобођења од турске власти добило назив Душановац, пошто су у месту насељени колонисти махом из Херцеговине, али је за време бугарске окупације током Другог светског рата враћен стари назив, који су комунисти после задржали.

Не спомињу се ни ту чини се. Мистерија и даље траје.

Српски родови: Ѓуриќи (5 к.), Беатовиќи (4 к.) и Церовиќи (1 к.) доселени се од Херцеговина, овде дошле после 1918 година; Војводиќи (1 к.) доселени се од околината на Прокупље; Кокановиќи (1 к.) доселени се после Првата светска војна од Црна Гора; Радуловиќи (1 к.) не знаат од каде се доселени; Марјановиќи (3 к.) доселени се од некаде од Србија; Митиќи (5 к.) доселени се во 1936 година од околината на Ниш, ги викаат и Нишлији; Пејиќи (2 к.) доселени се во 1936 година од селото Црн Врв во околината на Лесковац; Врањанци (3 к.) доселени се во 1940 година од околината на Врање.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8545
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #311 послато: Фебруар 10, 2023, 02:53:31 поподне »
125. Јевтић, Митровдан, Брестовац, Бојник

Припада хаплогрупи I2-M223>L801>CTS6433>Z78. Предвиђач Невген даје могућност од преко 97% за припадност овој подграни, па сам га ту уврстио као њеног првог предвиђеног припадника у табели Српског ДНК пројекта. Свакако би било пожељно да тестирани уради неки од дубинских тестова (Dante или Nebula WGS или FTDNA Big Y700) како би се добила прецизнија профилизација његове линије. Нема никог нарочито блиског међу припадницима CTS6433 гране у табели, од свих се разликује на по 7-8 или више маркера. Подграна Z78 има бронзанодопску старост (око 3400 год. пре садашњости према Yfull-у, односно око 1400. год. п.н.е.) и њени носиоци су углавном припадници германских народа (Немци, Швеђани, Енглези, итд.).

https://www.yfull.com/tree/I-Z78/

Тестирани није оставио податке о пореклу. У раду Јована В. Јовановића "Пуста Река" се у Брестовцу не помињу Јевтићи, а нажалост се не помиње ни које славе прослављају обрађени родови, па се због тога не може знати коме од побројаних родова би могао да припада Јевтић. Већина родова у селу је досељено (вероватно након 1878.) из места Клисура близу бугарске границе, у општини Сурдулица.

https://www.poreklo.rs/2017/06/11/poreklo-prezimena-selo-brestovac-bojnik/

Јавио се тестирани мејлом и написао је детаљније податке о пореклу своје породице. Чукундеда тестираног се звао Станисав Стајковић, рођен је 1845. године у Брестовцу код Бојника ("Брестовац јужно од Прокупља", постоји још један Брестовац који се налази северно од Лесковца, у општини Лесковац, али сумњам да је тај у питању јер се он налази малтене источно, односно једва југоисточно у односу на Прокупље, док је бојнички Брестовац у скоро правој линији ка југу у односу на Прокупље). Он је радио као зидар у Левчу, у селима Слатина и Цикот. Оженио се девојком из места Цикоте, из тамошње фамилије Јевтића, па пошто таст није имао мушке деце, узео је његово презиме (призетио се) и настанио се на женином имању, с тим да је задржао своју стару славу Митровдан док је тастову славу Ђурђевдан обележавао. Додуше, на надгробном споменику је уписан под старим презименом Стајковић. Могуће да је чукундеда Стајковић био један од последњих Срба-старинаца рођених у Брестовцу, с обзиром да је приликом ослобођења 1878. године по свему судећи то било потпуно арнаутско село, у које су после исељавања Арнаута након ослобођења насељени родови пореклом углавном из данашњег пчињског округа. Због тога не би ни чудио податак о призећивању, јер је могуће да чукундеда није имао своју имовину, односно своју земљу, коју су узурпирали брестовачки Арнаути. У сваком случају, податак о месту порекла је, због референтне године (1900.), измењен у Цикот/Рековац.
« Последња измена: Фебруар 10, 2023, 02:55:37 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #312 послато: Фебруар 10, 2023, 03:44:44 поподне »
127. Карабасил, Никољдан, Црквичко Поље, Плужине

Тестирани припада хаплогрупи N2-FT182494>FT213937>FGC28435 роду Пиваљана - Руђића и Браниловића. Од модалног хаплотипа се разликује само на сниженој вредности YGATAH4=10.

О. Благојевић у свом раду о Пиви за Карабасиле записао је:
Карабасили. Такоће Пивљани старином. Има их око 10 кућа у Црквичком Пољу, Јеринићима и Жеичну. Славили су Никољдан. По предању, они су огранак Гутовића, из Горњих Рудиница. Крсто Гутовић био се одселио у Врановину, па се одатле око 1810. године вратио у Пиву и населио у Црквичком Пољу, на земљу Шаиновића. Имао је синове Глигора и Сима, од којих су сви Карабасили.

Овим резултатом потврђено је предање да су Карабасили и Гутовићи род, иако тестирани има три разлике на 23 успоређена маркера са Гутовићем тестираним у склопу истраживања генетичког порекла Срба Старе Херцеговине.
https://www.poreklo.rs/2022/04/18/objavljena-knjiga-geneticko-poreklo-srba-stare-hercegovine/

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3450
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #313 послато: Фебруар 10, 2023, 06:41:53 поподне »
Не спомињу се ни ту чини се. Мистерија и даље траје.

Српски родови: Ѓуриќи (5 к.), Беатовиќи (4 к.) и Церовиќи (1 к.) доселени се од Херцеговина, овде дошле после 1918 година; Војводиќи (1 к.) доселени се од околината на Прокупље; Кокановиќи (1 к.) доселени се после Првата светска војна од Црна Гора; Радуловиќи (1 к.) не знаат од каде се доселени; Марјановиќи (3 к.) доселени се од некаде од Србија; Митиќи (5 к.) доселени се во 1936 година од околината на Ниш, ги викаат и Нишлији; Пејиќи (2 к.) доселени се во 1936 година од селото Црн Врв во околината на Лесковац; Врањанци (3 к.) доселени се во 1940 година од околината на Врање.

Очекивано је да се ту не помињу јер се ради о истраживању из 50-их година. Тестирани је навео да су протерани из Душановца 1941. године.

Ван мреже Blazhinho

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #314 послато: Фебруар 10, 2023, 07:13:08 поподне »
Цитат
137. Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина (заселак Подљути), Грачац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада роду В из базе СДНКП, коме припада већи број тестираних из Босанске Крајине и Далмације, која махом славе Аранђеловдан. Међу њима је и Стојсављевић из Отишића код Врлике, чији је резултат објављен овде:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6447.msg166201#msg166201
Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS458=15 и DYS576=17, које нема ниједан од осталих тестираних припадника рода.

Тестирани је навео да се његова породица 1932. иселила из Велике Попине у Душановац код Охрида, одакле су протерани 1941. године. Коначно, 1946. године су колонизовани у Бачки Моноштор. Не знам да ли је у питању грешка везано за Душановац, пошто ми није познато да је село тог назива постојало код Охрида. Насеље Маџари код Скопља је након ослобођења од турске власти добило назив Душановац, пошто су у месту насељени колонисти махом из Херцеговине, али је за време бугарске окупације током Другог светског рата враћен стари назив, који су комунисти после задржали.

Mislim da mogu da pomognem sto se tice ovog testiranog. Bas juce sam i ja na MyHeritage, kao autosomalno poklapanje, dobio coveka koji je upisan kao Branko Stojisavlevic. Pise da ima 60+ godina i da zivi u Nemackoj. Posto nema nikakvo porodicno stablo tamo, potrazio sam ga na FB i uspeo da nadjem. Medju njegovim prijateljima sam nasao Stojsavljevice kojima je mesto prebivalista Prilep. Onda sam, ponovo, pogledao njegove rezultate i shvatio da nema sanse da je odatle poreklom, sto potvrdjuju i genetske grupe, kao i zajednicka poklapanja koja imamo. Takodje, posle sam uspeo da nadjem jos jednu zenu kod njega sa istim prezimenom, ali je njoj pisalo da je iz Velike Popine, sto ima mnogo vise smisla. Takodje, i kod nje sam nasao jos Stojsavljevica koji su odatle, iz Gracaca, Knina i okolnih mesta. U svakom slucaju, mislim da je i on celokupnim poreklom odatle, a verovatno su se i njegovi 1932. godine preselili negde u Prilep, Ohrid, ili gde vec. Mozda je u pitanju jedan isti covek  :).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13216
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #315 послато: Фебруар 10, 2023, 07:44:23 поподне »
Mislim da mogu da pomognem sto se tice ovog testiranog. Bas juce sam i ja na MyHeritage, kao autosomalno poklapanje, dobio coveka koji je upisan kao Branko Stojisavlevic. Pise da ima 60+ godina i da zivi u Nemackoj. Posto nema nikakvo porodicno stablo tamo, potrazio sam ga na FB i uspeo da nadjem. Medju njegovim prijateljima sam nasao Stojsavljevice kojima je mesto prebivalista Prilep. Onda sam, ponovo, pogledao njegove rezultate i shvatio da nema sanse da je odatle poreklom, sto potvrdjuju i genetske grupe, kao i zajednicka poklapanja koja imamo. Takodje, posle sam uspeo da nadjem jos jednu zenu kod njega sa istim prezimenom, ali je njoj pisalo da je iz Velike Popine, sto ima mnogo vise smisla. Takodje, i kod nje sam nasao jos Stojsavljevica koji su odatle, iz Gracaca, Knina i okolnih mesta. U svakom slucaju, mislim da je i on celokupnim poreklom odatle, a verovatno su se i njegovi 1932. godine preselili negde u Prilep, Ohrid, ili gde vec. Mozda je u pitanju jedan isti covek  :).

Није то овај тестирани, тај Бранко је тестиран преко 23andMe, али свакако јесу део исте шире фамилије.

Ван мреже Blazhinho

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #316 послато: Фебруар 10, 2023, 09:49:33 поподне »
Цитат
Није то овај тестирани, тај Бранко је тестиран преко 23andMe, али свакако јесу део исте шире фамилије.

U svakom slucaju, jesu iz Velike Popine, a deo se preselio u juzni deo Makedonije.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5336
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #317 послато: Фебруар 11, 2023, 12:38:53 пре подне »
98. Новаковић, Ђурђевдан, Врањица/Гуча Село/Лучани, I2-FT256359, род А

Јован Ердељановић је почетком 20. века забележио да је у засеоку Врањица било 10 кућа Новаковића. Убрарају се у старе породице у Гуча селу и сматра се да су се доселили врло давно, али се не зна одакле. Било их је одсељених у Присионици у срезу љубићском. У Гучи се презиме Новаковић бележи од најранијих пописа 1822. године, а 1863. их је било осам кућа. Треба само имати у виду да је у Гучи живела и породица Новаковић са славом Јовањдан. Тестирани је навео да по предању његови Новаковићи потичу од неког Новака из Херцеговине.

Хаплотип тестираног Новаковића поседује већи број специфичних вредности. Три карактеристична маркера су DYS570=20, DYS576=19 и DYS549=12, а нешто ређе се јављају и вредности DYS19=15, DYS389ii=32 и DYS635=22. Овај резултат се потпуно подудара на 17 упоредивих маркера са необјављеним хаплотипом једног тестираног из Краварице код Лучана који слави Стевањдан. За тестираног из Краварице претпостављена је припадност роду А, којем припада и један огранак Драмићана из Ивањице (Стевањдан) за које је дубинским тестом утврђено да припадају грани I2-FT256359. Од поменутих шест ређих вредности које се јављају код хаплотипа Новаковића, четири поседује и модални хаплотип рода А, FT256359: DYS576=19, DYS549=12 DYS19=15 и DYS389ii=32. Ретка вредност DYS570=20 резултата Новаковића иако није модална за род А, јавља се код хаплотипа једног од тестираних Драмићана. Имајући у виду све наведено, те исту географску област којој припадају тестирани, сматрам да се може констатовати да чине исти род.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 898
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #318 послато: Фебруар 11, 2023, 12:53:40 пре подне »
Ако се добро сећам овој петој скоро откривеној грани I2-Y3120 који су јавно објављени припадају још и Џувелековић из Угљевика, Хајдаревић из околине Прибоја и Јакшић са Брача.  Веома вредан резултат за даље истраживање ове ретке гране на нашим просторима.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3450
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2023
« Одговор #319 послато: Фебруар 11, 2023, 01:04:45 пре подне »
155. Вујовић, Никољдан, Прераца, Билећа, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада роду Матаруга (FT104106), односно подроду Драгошевића из Грахова (CTS11222). Хаплотип тестираног је модалан за овај род, са изузетком повишене вредности DYS458=16 коју дели са Вујовићем из истог места са којим има потпуно поклапање хаплотипова.

О пореклу Вујовића из Прераца од Драгошевића из Грахова највише података има у књизи Чедомира Булајића:
https://www.poreklo.rs/2013/07/22/poreklo-prezimena-selo-vilusi-nik%C5%A1i%C4%87/

Генетички род Матаруга детаљно је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.