Скорашње поруке

Странице: 1 2 [3] 4 5 6 7 8 ... 10
21
Организоване акције тестирања / Одг: Светски ДНК месец 2024
« Последња порука Atlantische послато Мај 21, 2024, 09:47:30 пре подне »
4. Милкановић, Стевањдан, Косово, Миљено, Чајниче

Припада хаплогрупи G2a-M406>L14, роду Селаковића-Морачана.

На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са тројицом Пековића (2 x Крња Јела и Сврке) и Јекнићем (Сврке) из овог рода. По 2 маркерне разлике има са братствима Дуловића и Пајовића која су родословно блиска. 

Породица тестираног је у заселак Косово прешла из оближњих Батотића у којима су живели током 19. века, а по предању су тамо доселили из Црне Горе где су носили презиме Новаковић. Резултат теста уз славу и предање несумњиво говори у прилог сеоби са подручја данашње Црне Горе, уз реалну претпоставку да Милкановићи потичу од Пековића или неког њима блиског братства овог повећег рода.
22
Прилози (за Задужбину "Порекло") / Одг: Прилози у мају 2024.
« Последња порука Јовица Кртинић послато Мај 21, 2024, 07:55:14 пре подне »
Владимир Иванчевић (Нови Сад) - 1.000 динара

Ново стање расположивих средстава (после куповине два локала и досад исплаћених трошкова за адаптацију и набавку материјала и уређаја): 3.123,30 евра

Напомена: Владимиру је ово двадесет и прва уплата прилога. Досад је укупно приложио 21.000 динара. Хвала, Владимире!
23
Карте / Одг: Занимљиве карте
« Последња порука ДушанВучко послато Мај 21, 2024, 01:25:20 пре подне »
Занимљива карта Угарске из 1495 године и то са границама данашњих катастарских општина. Превише детаљно за 15-и век. Само, откуд овако детаљни подаци,поготово за Војводину и Славонију? Мало ми је необично да се етничка граница Срба и Хрвата скоро потпуно поклапа у Срему. Такође, Крашоване су сврстали у Хрвате. Требало би да су они доцнији досељеници од Тимока или суседне Бугарске.
Мислим да је ово касније рађена карта са максималистичким мађарским погледом, са толеранцијом код других католика а минималистичким приступом према нама . Њихов Тријанон је еквивалент распаду Душановог царства (у смислу односа величине државе и већинског народа у њој пре распада), само што је то код њих много свежије, па утолико више има свежег утицаја на њих. Само одређивање Крашована на карти говори о старости процене карте за тај период и фаворизовању верске компоненте . Али, изузев секељске области, мислим да је Тријанон био мање, више, у реду, али због изолованости Секеља, није та област могла да уђе у састав послератне Мађарске. Једноставно, држали су у двојној монархији превише у односу на друге народе, а то показује и ова карта од пре више векова
24
Организоване акције тестирања / Одг: Светски ДНК месец 2024
« Последња порука gillle послато Мај 20, 2024, 11:52:59 поподне »
16. Мартић, Ђурђевдан, Брезојевица, Плав

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Иако поседује хаплотип близак модалном, повишена вредност DYS438=12 и слава Ђурђевдан га прилично сигурно сврставају у род Г1, такозване "R1а Дробњаке". Мартић има потпуно поклапање са Јовановићем из Црнча код Јагодине (на 25 упоредивих маркера) и Дмитровићем из Превршца код Костајнице (на 23 маркера), док се од већине осталих припадника овог рода разликује на 1-3 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Већина припадника овог рода груписана је на простору Ибарског Колашина, и скоро сви у предањима наводе даље порекло из Црне Горе, али без неких конкретних локација. Мартићев резултат нам вероватно коначно разрешава мистерију око даљег порекла овог рода, јер етнолошка литература Мартиће сврстава у стариначко становништво Горњег Полимља и плавске жупе.


Фино се преплићу P-109 и Z280, писао сам пре неколико година о томе...

У Црнчи поред Павића има и Петровића (Чуљковића), и  Попића, сви славе Ђурђевдан и Илиндан и сматрају да су један род.

Данашњи Јовановићи, Андрићи и Лазаревићи (Петровићи) су од Петра Јанковића, сина Јанка КОСОВЉАНИНА који је у Црнчу дошао из Топлице. Пре тога, причао ми је његов потомак Јовановић, били су на Косову што и презиме Јанково потврђује.

Највероватније су део миграције: Дробњак - Иб.Колашин - Косово - Топлица - Белица.
Делимично истој миграцији припадају и породице које су пре или из Ибарског Колашина отишле у нека околна села Краљева па у Левач.
Један број породица је директно из Косова отишао у Левач код "својих рођака"... хмм, неке од тих породица Дробњака из Левча
одлазе у Рипањ код Београда R1a Z280...
25
Карте / Одг: Занимљиве карте
« Последња порука Gorance послато Мај 20, 2024, 08:01:24 поподне »
https://en.wikipedia.org/wiki/File:Kingdom_of_Hungary_-_Ethnic_Map_-_1495.jpg
Занимљива карта Угарске из 1495 године и то са границама данашњих катастарских општина. Превише детаљно за 15-и век. Само, откуд овако детаљни подаци,поготово за Војводину и Славонију? Мало ми је необично да се етничка граница Срба и Хрвата скоро потпуно поклапа у Срему. Такође, Крашоване су сврстали у Хрвате. Требало би да су они доцнији досељеници од Тимока или суседне Бугарске.
26
Народи и њихова генетика / Одг: Мађари
« Последња порука Radul послато Мај 20, 2024, 07:40:13 поподне »
Phylogenetic insights into the genetic legacies of Hungarian-speaking communities in the Carpathian Basin
https://www.nature.com/articles/s41598-024-61978-4

Апстракт:
Ова студија се фокусира на истраживање унипаренталних генетичких лоза мађарских говорних мањина које живе у селима Барање (Хрватска) и у региону Зобор (Словачка). Наш циљ је био да идентификујемо древне лозе испитивањем генетичких маркера распоређених широм цијелог митогенома и на Y-хромозому. Ово нам је омогућило да уочимо разлике у регионалним генетичким структурама унутар ових заједница. Интеграцијом наших ново стечених генетичких података од укупно 168 учесника са већ постојећим евроазијским и древним ДНК подацима, наш циљ је био да обогатимо разумјевање генетских историјских путања популација Карпатског басена. Наши налази сугеришу да, иако анализе засноване на популацијоним, можда нису довољно робусне да открију детаљне унипаренталне генетичке обрасце са доступним узорцима, филогенетска анализа добро карактерисаних података о Y-хромозомским кратким тандемским понављањима (STR) и цјелокупним митогеномским секвенцама открила је више веза са удаљеним регионима и ерама. Иако се већина очинске и материнске ДНК поклапа са источно-централноевропским спектром, ређе субхаплогрупе и лозе откриле су древне везе са и праисторијским и историјским популацијама које обухватају Европу и источну Евроазију. Ово истраживање доприноси широком пољу филогенетике, нудећи критичне перспективе о генетичком саставу и наслеђу заједница у источној централној Европи.
27
Карте / Одг: Занимљиве карте
« Последња порука Gorance послато Мај 20, 2024, 07:29:30 поподне »
28
Карте / Одг: Занимљиве карте
« Последња порука Gorance послато Мај 20, 2024, 07:27:29 поподне »
29
Организоване акције тестирања / Одг: Светски ДНК месец 2024
« Последња порука Иван Вукићевић послато Мај 20, 2024, 03:29:09 поподне »
Testirani Stamatović je naveo da su oko 1900 g. bili u Plavu.
Nije tu baš sve jasno,Stamatovića 1913 nema ni u Plavu ni u Veliki.Jokić(Velika i Veličani)  pominje Miletu Stamatovića i Maksima Stamatovića u nekim spisima 1875 g.(Odlikovanja) ,a i Rovinski je zabeležio u svojoj knjizi Crna gora  u prošlosti i sadašnjosti(1887 g.) o Veličanima "Mileta Stamatović sa Ceklina i slavi Djurdjevdan 23 Aprila.

Попис из 1913. године није обухватио Велику јер је припадала Црној Гори од 1878. године. Али постоји попис дација из 1912. године за Величку капетанију и тада је пописано 16 Томовића, од којих је на основу имена пописаних и имена њихових очева за петорицу јасно да су од уже гране Стаматовића. Стамат је по родослову (који је доступан у Јокићевој књизи) имао два сина - Милету и Радича. Први је био племенски капетан од 1880. до 1893. године и у изворима се помиње под презименом Стаматовић. Међутим, на попису дација из 1912. године су пописани Радич и Милетини синови Вукан, Максим, Марко и Радуле - сви као Томовићи. У сваком случају, ради се о најмлађем братству из Велике и чисто сумњам да је неко од њих живео 1900. године у Плаву, сем ако је привремено боравио тамо као најамник. Као што рекох, на попису из 1913. године у Плаву није било ни Томовића ни Стаматовића.
30
Организоване акције тестирања / Одг: Светски ДНК месец 2024
« Последња порука Драган Обреновић послато Мај 20, 2024, 02:35:44 поподне »
32. Домановић, Св. Врачи, Горње Јарушице, Крагујевац (R1b-U152 > R-FTA27217 > R-FTA43936)

Хаплотип тестираног има поклапања (разлике су углавном на брже мутирајућим маркерима) са следећим тестиранима, који су сви дубински профилисани:

  • Домановић, Св. Врачи, Соколићи/Чачак (3/25)
  • Милинковић, Св. Врачи, Вирово/Ариље (3/25)
  • Обреновић, Св. Врачи, Марковица/Лучани (3/25)
  • Велимировић, Св. Врачи, Врачевић/Лајковац (5/25)

Нема сумње да тестирани Домановић припада хаплогрупи R1b-U152 > R-FTA27217, oдносно још нижој подграни R-FTA43936 у којој су претходно тестирани Домановић и Велимировић.



Овим резултатом потврђено је да су Домановићи из Горњих Јарушица исти род као и Домановићи из села Лисице код Лучана (од којих потичу и исељени Домановићи из Соколића и Прислонице). Поред тога, овим резултатом открили смо и генетичко порекло нашег знаменитог књижевника и сатиричара Радоја Домановића, чији отац Милош је управо из села Горње Јарушице:



Домановићи су под овим презименом почетком 19. века присутни у више места:

  • Лисице/Лучани
  • Соколићи/Чачак
  • Прислоница/Чачак
  • Горње Јарушице/Крагујевац
  • Бошњани/Крагујевац
  • Адрани/Краљево

Обзиром да су Домановићи бројно и географски вероватно убедљиво најзаступљеније братство у оквиру хаплогрупе R1b-FTA27217, има чак основа и да се по њима именује цео овај род у табели Српског ДНК пројекта.

Етнограф Тодор Радивојевић је и свом делу "Лепеница" (објављеном 1903. године) забележио следеће о селу Горње Јарушице:

"Горње Јарушице основане су отприлике пре 130 година. Засновала су га четири рода: Домановићи, Баковићи, Маргетићи и Перовићи (Тошовићи), који су се настанили раздалеко један од другог и ударили темеље данашњим крајевима Кусовцу, Синору, Иригу, Кленовцу и Перовском. Брђани и Доњи Крај постали су за време Првог устанка. Домановићи су пореклом Херцеговци из села Домановића, одакле су најпре дошли у Ужице, па одатле прешли у гружанско село Претоке, из кога су се доселили у ово село. Четири оснивачка рода имају данас у селу 45 домова, т. ј. 3/7 од укупног броја горњојарушичких кућа."

Обзиром да је Радивојевић истраживања спроводио између 1892. и 1902. године, то би значило да је његова процена да су преци Домановића присутни у селу од ~1770. године.

Интересантно је да је Радивојевић у фусноти забележио и ово:



Другим речима, податке о селу Горње Јарушице по свему судећи добио је управо од оца Радоја Домановића!

Са друге стране Ердељановић у књизи "Етнолошка грађа о Шумадинцима" (коју је по пишчевим белешкама с пута средио и објавио Петар Ж. Петровић) наводи:

"Домановићи (15 к., Врачеви), дошао чукундед Вучић из „Ерске" (његов брат је погинуо у Бошњанима, где такође има Домановића). Они су се налазили са рођацима из Ерске, који су доносили катран на продају по Шумадији."

На интернету се чак и у више детаља може прочитати о пореклу Домановића у Горњим Јарушицама, али треба скренути пажљу да се углавом ради о унакрсном цитирању чланка на порталу "Моја Херцеговина" под насловом "Херцеговачки рођаци Домановић, Лазаревић, Ршумовић!", аутора Жарка Јањића.

Јањић у чланку наводи да је да је о пореклу Радоја Домановића читао у необјављеном рукопису Милинка Домановића "Порекло и родослов фамилије Домановић из Горње Јарушице":

“Наши преци су из села Домановића, из Херцеговине – из села на седмом километру од Чапљине према Мостару. Од четири брата Тимотијевића из Домановића – један се населио у Адранима код Краљева, други у Студеници код Чачка, трећи у Бошњану код Раче Крагујевачке – а четврти, Вучић Тимотијевић (1765 – 1830), у Горњим Јарушицама… Ови у Горњим Јарушицама ново презиме су узели “по селу порекла, а то су Домановићи и славе славу Свети врачи”.


Овај необјављени рукопис имали смо прилике и да прочитамо, захваљујући нашем члану Давиду Томићу из села Горње Јарушице, који нам је уступио копију. У тексту се заиста помињу четири брата која су се населила у различитим селима, али помињу се и нека прилично маштовита предања (порекло Домановића од војводе Домана који је предводио 800 коњаника на Косовском боју и по коме је место Домановићи у Херцеговини добило име), тако да је врло вероватно да су неки детаљи предања накнадо исконструисани.

Код доношења закључка о матици како Домановића тако и овог ширег рода, ипак треба бити опрезан. Неки други огранци Домановића, као што су рецимо они у Лисицама (од којих потичу и Домановићи у Соколићима и Прислоници), наводе Сјеницу као место одакле су се доселили у Драгачево. Домановићи из Адрана памте да су дошли из села Лисице. Велимировићи (Врачевићи) такође памте да су дошли из села Градац код Сјенице. Обреновићи и Милинковићи имају предање о пореклу "из Ковачице од Вучитрна", док је Ердељановић забележио да су браћа Обрен и Обрад Савић, родоначелници Обреновића и Милинковића, дошли "однекуд из Босне", што се може довести у везу и са Херцеговином, али и са Сјеницом која је у време њиховог доласка била у саставу Босанског ејалета.

Све у свему, о даљем пореклу Домановића још увек је незахвално донети чвршћи закључак, а ова тема ће вероватно бити и предмет неког ширег чланка на порталу "Порекло" у будућности.
Странице: 1 2 [3] 4 5 6 7 8 ... 10