Мислим да се овде у дискусији стекао утисак како је наводно научно објективније гледиште да су становници приморских кнежевина били нека неодређена (али дефинитивно не-српска) словенска племена док су "прави" Срби били ограничени само на њихово залеђе, док је гледиште да су то све били раносредњовековни Срби од доласка на Балкан "националистичко".
Нигдје нисам рекао да је моје гледиште 100% исправно, да нико други није у праву осим мене, нити да је гледиште о поријеклу поменутих племена од Срба националистичко. Свако има право да вјерује у нешто или да изражава сумњу у вези са тим. Исто тако сам рекао да је природно да неко ко је по струци историчар гледа сумњичаво на неке тврдње, посебно ако су историјски извори за поменуто питање малобројни или контрадикторни.
Нити један историјски спис из тог времена овакво стање ствари не потврђује, док с друге стране сам Порфирогенит, извор првог реда за то раздобље, изричито пише да сви становници приморских кнежевина (осим Дукље) потичу од некрштених Срба из Беле Србије-Бојке; онда се то проглашава анахронизмом, наводно Порфирогенит гледа искључиво прилике из свог времена и "србизује" сва та приморска словенска племена. Али ја вас питам, какве ми конкретне доказе имамо за ову конструкцију? Аутономија приморских кнежевина у односу на залеђе? Посебне владарске породице?
Порфирогенит као извор је сам по себи контрадикторан. Узмите примјер о српском имену, гдје у једном наврату говори да Срби потичу од некрштених Срба из Бојке, док у другом наврату тврди да име Срба на језику Ромеја означава робове и да они то име носе јер су робови Ромеја. Исто тако наводи да робовска обућа назива сербула, иако мислим да не постоји ни један помен ове или сличне ријечи у овом или сличном контексту у било ком другом историјском извору.
Још неколико ствари које су по мени добар основ за изражавање сумње поводом питања поријекла приморских племена.
- Ако се држимо Порфирогенита, Срби су прво насељени на подручју око Солуна, тачније око данашње Сервије (која по њима носи то име), значи на релативно малом простору, да би након тога били насељени на широком подручју Србије и приморских кнежевина (сама ова конструкција је сама по себи сумњива, посебно због помињања стратега у Београду). Да ли је могуће да племе које је било насељено око Сервије насели толики простор?
- Порфирогенит потом говори да су Срби населили Србију, Паганију, Захумље, Травунију и Конавле и да су покрштени од стране свештеника из Рима, док у глави о Паганима опет говори како Пагани (Неретљани) ипак нису покрштени у исто вријеме кад и остали Срби (ово може значити да је ријеч о изолованом дијелу српског племена који није покрштен у исто вријеме као остатак Срба, али исто тако може значити и да је ријеч о независној политичкој јединици или племену које није под контролом српског племенског савеза у вријеме покрштавања).
- Посебно је занимљив дио о Захумљу. Сам Михаило Вишевић имао је високе ромејске титуле и по свој прилици сам је дао податке о свом поријеклу од словенског племена Лицика са ријеке Висле (неки ће рећи да то што је род који је владао Захумљем поријеклом од неког другог племена не значи нужно да су и остали Захумљани поријеклом од истог племена).
- У спису "О церемонијама", који је попут списа "О народима" такође настао под покровитељством Порфирогентима, у коме су наведене царске наредбе околним племенима (сматра се да ове наредбе потичу из прве половине IX вијека), уз наредбе архонтима Хрвата и Срба, наводе се и наредбе архонтима Захумљана, Конављана, Травуњана, Дукљана и Морављана (неки ће рећи да то не значи да поменута племена или дио њих нису поријеклом од Срба или Хрвата).
- Сам Живковић навео је постојање једне спорне папске повеље из VIII вијека у којој се Захумље и Травунија помињу као засебне области (нагласио је да ако би основни подаци из те повеље били тачни, да би то ишло у прилог да су ове кнежевине врло рано оформљене и да су биле практично независне од Србије).
То се може објаснити и другим чиниоцима, који нису племенско-етничке природе. Историчар Предраг Коматина је лепо приметио да су Срби населили област која је заузимала велику површину и била врло разуђена, састојећи се углавном од речних долина, котлина и крашких поља међусобно одвојених високим планинским ланцима; такав крајолик је изнуђивао одређени степен међусобне изолованости жупа након првобитног насељавања. Део Срба који је прешао преко венца Динарских планина и спустио се у јадранско приобаље је свакако због географских чинилаца био изолованији од главнине народа у залеђу а у приснијем додиру са романским градовима те је могао да се раније осамостали у односу на лозу непознатог кнеза (архонта) који је Србе повео на Балкан и да изабере сопствене кнежеве из својих редова (који су можда у почетку били жупани потчињени врховном кнезу из "архонтске" лозе). Нешто слично се касније десило са Босном ("земљица Босна" код Порфирогенита), па би то могао бити правац размишљања и за приморске кнежевине.
Наравно, то је легитимо размишљање и слажем се да може бити правац размишљања за приморске кнежевине. Међутим, ако се опет слијепо држимо Порфирогенита, то не објашњава како је српско племе које је било насељено у околини Сервије могло населити толики простор.
Настављам у наредној поруци.