Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Банија]

Балабане не налазим у Врточама код Рађеновића, а ни на попису из 1991. Било их је у Буковачи, досељени из Далмације?

Било их је у селу Теочак (прво село сјеверозападно од села Врточе, припадало је општини Бихаћ).

[симо]

Честитам Синиши на проналажењу сродника.
Око крсне славе, мислим да није могуће направити генетску подјелу на основу тога да ли је љетњи или зимски Петровдан, јер имамо примјере код неких родова да је крсна слава некада била Петровдан, а да су сада Часне вериге (и обрнуто, нпр. код Комљеновића из села Велики Градац код Глине).

Тачно је да се варијанта љетни, зимски не може узети као опредјељујућа. Има и Балабана који славе Часне Вериге. Прелазак на Часне Вериге је обично тражен од свештеника, као лакши празник за слављење. У суштини, можемо рећи да није било прелазака оних који су славили Часне Вериге на Петровдан.

[Банија]

У суштини, можемо рећи да није било прелазака оних који су славили Часне Вериге на Петровдан.

Наведох Комљеновиће са Баније као примјер преласка са Часних верига (стара крсна слава наведена у црквеним подацима из 1883. године) на Петровдан (садашња крсна слава).

[ДушанВучко]

Било их је у селу Теочак (прво село сјеверозападно од села Врточе, припадало је општини Бихаћ).

Има и онај фудбалер , Бошко Балабан, рођен у Ријеци, али не знам да ли је православац или католик (бивши репрезентативац комшија ) тј. да ли су сви Балабани сродници

[симо]

Придружујем се честиткама, важан резултат за њега, свакако!

Балабане не налазим у Врточама код Рађеновића, а ни на попису из 1991. Било их је у Буковачи, досељени из Далмације?

Хвала свима, ствари су се мало одмотале коначно.

Нема сумње да су Балабани прилично стари на подручју Унца. Једино се за ове из Буковаче тврди поријекло из Далмације, међутим сам Рађеновића, а и Карановић их наводе као једну од најстаријих уначких породица.

Међутим, не искључујем д аих је било и у Далмацији, у општим кретањима с краја 17. вијека. Треба видјети да ли би они заправо могли бити повезани са Булованима из Радучића код Книна ( они додуше славе Ђурђевдан, мада су се у Далмацији доста мијењале славе), а у попису далмације из 1709. године помињу се и неки Боловани код Бенковца. Такође Балабани су у близини Тромеђе пописани у попису Лике 1712. године.

Кад саберем податке покушаћу написати нешто више.

[симо]

Наведох Комљеновиће са Баније као примјер преласка са Часних верига (стара крсна слава наведена у црквеним подацима из 1883. године) на Петровдан (садашња крсна слава).

Не примјетих, онда се они вратише на теже. 

[симо]

Има и онај фудбалер , Бошко Балабан, рођен у Ријеци, али не знам да ли је православац или католик (бивши репрезентативац комшија ) тј. да ли су сви Балабани сродници

Мислим да би овај Балабан требао бити од уначких Балабана, тачније њихове дијаспоре у Лијевчу.

[barbarylion]

Има и онај фудбалер , Бошко Балабан, рођен у Ријеци, али не знам да ли је православац или католик (бивши репрезентативац комшија ) тј. да ли су сви Балабани сродници

Ne bih znao da li je privatno pravoslavac ili rimokatolik ali koliko me secanje sluzi opredelio se da bude Hrvat, tacnije mislim da je igrao i za reprezentaciju.Mada tesko da se tu moze proturuti neko hrvatako poreklo

[Sergius]

Мислим да нема потребе да сваки пут цитирате претходни коментар са његовом сликом, и тиме рекламирате Диадору :-)

[filipi]

Prezime Balaban u modernoj Hrvatskoj
"Balabani u Hrvatskoj pretežito su Hrvati, najvećim dijelom iz okolice Ozlja. Prema nekim izvorima su iz okolice Bihaća, a često su i Srbi. U prošlom stoljeću relativno najviše hrvatskih stanovnika s ovim prezimenom rođeno je u Gradu Zagrebu i u okolici Ozlja. U naseljima Veliki Vrh i Kostanjevac u okolici Ozlja svaki peti stanovnik prezivao se Balaban."

[Банија]

Prezime Balaban u modernoj Hrvatskoj
"Balabani u Hrvatskoj pretežito su Hrvati, najvećim dijelom iz okolice Ozlja. Prema nekim izvorima su iz okolice Bihaća, a često su i Srbi. U prošlom stoljeću relativno najviše hrvatskih stanovnika s ovim prezimenom rođeno je u Gradu Zagrebu i u okolici Ozlja. U naseljima Veliki Vrh i Kostanjevac u okolici Ozlja svaki peti stanovnik prezivao se Balaban."

Ово је стање на основу пописа из 2011. године и оно никако није релевантно за истраживање породичног поријекла, посебно ако узмемо у обзир дешавања током и након грађанског рата у Хрватској (1991-1995).

[Sergius]

Лукић, Стевањдан, Семизовац, Вогошћа

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има доста блиских хаплотипова, а потпуно покалапање са Еровићем из Пода.

Станоје Јовановић у свом раду о Вогошћи помиње 9 кућа Лукића у Потуровићима, као и да су досељени у 19. веку и да су старином из Херцеговине.

Милићевић у књизи Херцеговачка презимена спомиње Одавиће у Лугу (Подбрђе, Требиње), и да су поријеклом из Црне Горе. Старо презиме Митриновић. Доселили се средином 17. вијека у Рапти (Зупци), онда у Рапти (Бобани), а затим у Дријењане, Попово, гдје их и данас има. Из Дријењана су тројица браће Митриновића прешли у Луг. Један од њих (Филип) се стално настанио у свом мјесту, други је одселио у Имотски, трећи на Романију. Славе Шћепањдан.

[Црна Гуја]

Проле, Ђурђевдан, Пљева, Шипово

Припада хаплогрупи R1a, највероватније грани Z280>YP237>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Д, Панићем из Градишке (3/23) и Шљиварем из Босанског Петровца (4/23). Верујем да ће Атлантиш знати нешто више да напише о овој породици.

[Nebo]

У Жумберку се 1551. године помињу неки Балабани ту досељени из Зубаца. Истовремено, постојао је стари род истог презимена у Колешком (Невесиње), где и данас постоји заселак Балабан. Можда би ови Синишини Балабани могли имати везе с њима. Не знам колике је старине то презиме у Поуњу?

тур. balaban - крупан, снажан човек

[Милош]

....ствари су се мало одмотале коначно.

Билo би дoбpo дa Бaлaбaн тecтиpa DYS557...

[Atlantische]

Проле, Ђурђевдан, Пљева, Шипово

Припада хаплогрупи R1a, највероватније грани Z280>YP237>YP951. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Д, Панићем из Градишке (3/23) и Шљиварем из Босанског Петровца (4/23). Верујем да ће Атлантиш знати нешто више да напише о овој породици.

Хвала Милане. Ради се о резултату ујчевине моје мајке.

Што се тиче самих Прола, ради се о презимену које је једно од најчешћих на територији општине Шипово.

Матица им је, гледајући пописе и уопштено где су данас најбројнији око извора реке Пливе у селу Пљеви, као и у оближним селима Драгнић, Драгнић Подови, Козила и Сарићи.

Занимљиво је да сам код одређених рођака чуо предање о пореклу ''из Италије'' али је то очигледно овим резултатом демантовано.

Тестирани Проле је навео да су они по предању од Љубичића из Херцеговине.

Колико видим најближа поклапања су са крајишким Алимпијевштацима који такође имају предање да су по пореклу из Херцеговине, али занимљиво је да се овај род за сада не проналази нигде ван подручја Босанске Крајине, тако да не бих искључио и могућност да се ради и о могућим старинцима на том подручју.

Само село Пљева је током средњег века припадало тзв Пливској жупи.

[симо]

У Жумберку се 1551. године помињу неки Балабани ту досељени из Зубаца. Истовремено, постојао је стари род истог презимена у Колешком (Невесиње), где и данас постоји заселак Балабан. Можда би ови Синишини Балабани могли имати везе с њима. Не знам колике је старине то презиме у Поуњу?

тур. balaban - крупан, снажан човек

Чињеница је да је слава Часне Вериге прилично присутна међу гркокатолицима у Жумберку. Скарић је помињао жумберачке Балабане управо као примјер презимена које је донешено са југоистока. Балабани католици у Жумберку су вјероватно покатоличени прилично рано. Мислим да је разлог томе у чињеници да су настањени у селима која су била католичка, тј. да су се веома рано нашли у католичком окружењу. Њихову евентуалну везу са уначким Балабанима појачава чињеница да је прва сеоба у Жумберак 1530. године ишла управо са подручја Унца, Гламоча и Срба. Наравно само генетски резултат може потврдити ову везу.

Иако је лично име Балабан било прилично често међу исламизованим становништвом већ у 16. вијеку ( довољно је погледати пописе Клишког и Босанског санџака) постоји могућност да је овај назив био у употреби и прије доласка Турака. Студо наводи помен неког Матка Балабана у дубровачком архиву из прве половине 15. вијека, видио сам да још у неким предтурским документима се помињу људи са називом Балабан. У сваком случају то треба још истражити.

[симо]

Билo би дoбpo дa Бaлaбaн тecтиpa DYS557...

Да, свакако. Занимљиво је да је Балабану веома близак Стојић (некада Ћумурија) који је 557=17, као и неки Никшићи који би такође требали бити 557=17.

[Небојша]

Колико видим најближа поклапања су са крајишким Алимпијевштацима који такође имају предање да су по пореклу из Херцеговине, али занимљиво је да се овај род за сада не проналази нигде ван подручја Босанске Крајине, тако да не бих искључио и могућност да се ради и о могућим старинцима на том подручју.

Ово јесте интересантно. Процентуално се ова подграна много чешће јавља на простору Крајине, него ли у Србији и Црној Гори. Мора да постоји неко логично објашњење. Судећи по тестираним породицама које припадају овој подграни, не треба искључити могућност да су староседеоци (Средња и Западна Босна/Змијање).

Према литератури, старинцима се сматрају и Грубори и Медићи и Мудринићи. Сви R1a-Z280>YP237.

[Црна Гуја]

Вјештица, Ђурђевдан, Хашани, Крупа на Уни

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951, највећем роду А. Са Ђапом има потпуно поклапање на 17 маркера, а врло близак је и свим осталим припадницима овог рода: Новаковићу и Гашићу (2/23), Мудринићу и Грубору (3/23), Медићу и Петровићу (2/18), Влашковићу (4/23) и Демоњи (2/15). Вјештице су досељене 1864. из Зрмање Врела у Лици.