Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Милош]

Пошто већ неколико припадника ове необичне хаплогрупе имамо на једном релативно малом простору, значи да је сигурно постојала нека етничка група која се је послије асимиловала у православне Србе. Што каже Вољен од Бога, не морају бити Саси у питању, али вјероватно јесу неко германско племе.

Нapaвнo дa нe мopajу... Нe мopajу бити ни гepмaнcкo плeмe, jep je oвa xaплoгpупa пpиcутнa нa шиpoкoм пpocтopу jужнoг Бaлкaнa. Aли, дa ce нe биx caмo вpтeo у кpуг, нeкe индикaциje пocтoje дa мoжeмo peћи дa cу вeликe шaнce дa cу cacкoг пopeклa. A тo je пopeд xaплoгpупe и pудник Tpeпчa, гдe cу Cacи пoдигли joш у XIII вeку цpкву. Упpaвo у Tpeпчи нaлaзимo у извopимa Kaдићe, Aндpиjу и Пeтpa... итд.

[Иван Вукићевић]

Јесте да су најпознатији католици у средњовјековној Србији били саси али не и најбројнији. Некако Саси и Дубровчани засјењују једну већу групу католика које неки српски историчари називају Србима католичке вјероисповијести.
Неможемо а да се не упитамо јели Никола Васојевић Консула био толика будала да измишља некакве католике у сјверној Црној Гори ??

Клименти су последњи католици који су живели у Полимљу, и то само једно краће време док нису протерани. У првој половини 19. века када је Никола Васојевић живео нема ни говора о било каквим католицима у Полимљу. Никола Васојевић свакако није био будала, али је био властољубив и није презао од сарадње са било киме (па ни са Ватиканом) не би ли себи (а не Васојевићима и осталим Брђанима) створио државу. Да је којим случајем могао уз помоћ будиста да оствари свој циљ, сигурно би причао по свету како је "Холмија" стара будистичка област... Узимати његове измишљотине које је сервирао властима католичких држава не би ли добио њихову материјалну подршку као доказ да је у Полимљу било католика је заиста неозбиљно. Његова Холмија се може поредити са Либерландом на Дунаву, ради се о најобичнијој фикцији и јаловом покушају једног човека да постане владар непостојеће државе.

Надам се да нећете обо погрешно схватити али више него очигледно је да је црква Црква Светог Апостола Петра у Бијелом Пољу била католичка и да подсјећа на оне у Котору. Наравно правили је трговци которани али не прави се црква за два трговца. Ко су им биле комшије ??
http://www.panoramio.com/photo/100532221

Ево шта пише на тој истој страници:
Цркву Светог апостола Петра је саградио хумски кнез Мирослав, брат Стефана Немање. Натпис у камену којим је означен ктитор, не садржи датум подизања, а претпоставља се да је сазидана 1190. године.

Ако је ктитор хумски кнез Мирослав, како је онда та црква могла бити католичка?

[Pavo]

. У првој половини 19. века када је Никола Васојевић живео нема ни говора о било каквим католицима у Полимљу.

Od osnivanja Zbora za širenje vjere 1622. na ovamo imamo toliko detaljne izvještaje o katolicima na Balkanu da nema govora da bi im ikakva ozbiljnija skupina katolika mogla promaći. 

Kao recimo ovi od prije 300+ godina koji poimenice broje katolike po naseljima.

http://www.mediafire.com/file/mmw122445l138qy/Arbanija.pdf

[filipi]

Prije 4 godine je pored Crkve Svetog Apostola Petra u Bijelom Polju otkriveno i staro Pravoslavno groblje iz perioda od 12 do 17 vijeka.
http://kodex.me/clanak/30543/kod-crkve-svetog-petra-u-bijelom-polju-otkriveno-pravoslavno-groblje-iz-perioda-izmedu-12-i-17-vijeka

[rugovac]

Видиш Лука, за њих Благоје Павловић каже да су дошли крајем 17. или средином 18. века из Лешка у Доњем Полугу - Македонија у засеок Јелениће код Лешка, 15 кућа. Отуда су избегли од насиља. У старом крају славили су Св. Јована Крститеља, а овде Св. Враче - јесење и летње. Даљом старином су из Црне Горе, из села Сеоца, од братства Јеленића (Пипери) ...

Ovo što je zapisano za Jeleniće je tipičan primer kako ljudi POGREŠNO menjaju priče o svom poreklu na osnovu toga što negde postoji familija koja ima isto prezime.

Put PIPERI - MAKEDONIJA - LEŠAK je van svake logike i očigledno nije istinit no izmišljen naknadno pošto je informator negde pročitao ili čuo za Jeleniće iz Pipera.

[Voljen od Boga]

Ако је ктитор хумски кнез Мирослав, како је онда та црква могла бити католичка?

Vrlo nespretno sam formirao rečenicu, mislio sam da izgleda kao katolička a ne da je katolička. Kasnije ću to malo obijasnit, bitno je da se bavimo porijeklom a religje su samo jedan od putokaza.

[rugovac]

Bitno je da se bavimo porijeklom a religje su samo jedan od putokaza.

Upravo tako. Pogotvo za vreme Turaka bilo je puno onih koji su privremeno menjali religiju pa se posle vraćali u prethodnu.

Svako to zna najbolje kad počne da nabraja "pasove" svojih predaka, pogotovo Vasojevići i Gornji i Donji.

[marigold]

Стојичић, Јовањдан, Славник, Бојник/СРБ

Припада хаплогрупи I2-CTS10228, без пуних и ближих поклапања. Од карактеристичнијих вриједности, 385аб=14-16, 549=12. По изјави смаог тестираног "седам породица се доселило у село Славник око 1880 а дошли су или из места Клисура близу Власотиначког језера или села Црвена Јабука, које је на самој граници са Бугарском."

Мој прадеда (мамин деда по мајци) је Јордан Стојичић из Славника (славио је Јовањдан), оженио се Миљом и имали су ћерку Милицу (моја баба). Јордан је био учесник Великог рата, прошао је албанску голготу, а умро је отприлике 1961. Његова жена Миља је рано умрла, отприлике 1928. године. Јордан није имао мушку децу, а не знам ништа о његовим прецима. Можда нам је тестирани неки род.

[Jelic]

Трифуновић, Аранђеловдан, Туларе, Прокупље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је близак двојици тестираних из Александровца који поседују исте карактеристичне вредности (15-15 на 385a/b, 439 на 11 и 15 на 19) као и Трифуновић. Један од те двојице из Александровца се и презива исто, али слави другу славу (Гавриловдан), док други (Давидовић) слави исту славу као Трифуновић. Очито да се код Трифуновића из Александровца ради о промени славе.

[Jelic]

Николић, Никољдан, Буковица Горња, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има хаплотип близак модалу, нема ни једно потпуно поклапање.

Такође, нисам у литератури ништа нашао о Николићима (Буковица Горња није обрађивана) па ако неко нешто зна нека напише.

[Amicus]

Николић, Никољдан, Буковица Горња, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има хаплотип близак модалу, нема ни једно потпуно поклапање.

Такође, нисам у литератури ништа нашао о Николићима (Буковица Горња није обрађивана) па ако неко нешто зна нека напише.

Па има Ђурић, Никољдан, Вреоци/Лазаревац/СРБ, 23/23.

Иначе, честитке Николићу на резултату!

[Jelic]

Па има Ђурић, Никољдан, Вреоци/Лазаревац/СРБ, 23/23.

Иначе, честитке Николићу на резултату!

Имају једну разлику на 23 упоредива маркера.

[Amicus]

Имају једну разлику на 23 упоредива маркера.

Код: [Изабери]

13 24 16 11 14 15 12 13 11 31 17 15 19 10 15 18 18 10
13 24 16 11 14 15 12 13 11 31 17 15 19 10 15 18 18 10
Да, сад видим, на табели је само 18 маркера.

[aleksandar I]

Николић, Никољдан, Буковица Горња, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мада има хаплотип близак модалу, нема ни једно потпуно поклапање.

Такође, нисам у литератури ништа нашао о Николићима (Буковица Горња није обрађивана) па ако неко нешто зна нека напише.

Најзад земљак!!!

Горња Буковица није етнолошки обрађена, те и није чудо што нема података. Дакле, Г. Буковица припада Граду (Општина) Бијељина али није у Семберији него у "Брдима" и то скоро гранично село према Општини Брчко.

Мало поразговарах са пријатељем те сазнах да Николића има отприлике 8 кућа у засеоку Рашевци - Горња Буковица

[Sharelock]

...Стојичић, Јовањдан, Славник, Бојник/СРБ..."Припада хаплогрупи I2-CTS10228, без пуних и ближих поклапања. Од карактеристичнијих вриједности, 385аб=14-16, 549=12. По изјави смаог тестираног "седам породица се доселило у село Славник око 1880 а дошли су или из места Клисура близу Власотиначког језера или села Црвена Јабука, које је на самој граници са Бугарском." (Симо, 17.05.2017)

"Мој прадеда (мамин деда по мајци) је Јордан Стојичић из Славника (славио је Јовањдан), оженио се Миљом и имали су ћерку Милицу (моја баба). Јордан је био учесник Великог рата, прошао је албанску голготу, а умро је отприлике 1961. Његова жена Миља је рано умрла, отприлике 1928. године. Јордан није имао мушку децу, а не знам ништа о његовим прецима. Можда нам је тестирани неки род." (marigold, 2.12.2017.)

Данас упознах једног Стојчића пореклом из Лукавца, Хрватска, чија слава је Ђурђевдан. Каже да је раније сретао "Стојичиће, преко, у Босни" и да сматра да је вероватно његово презиме раније било са тим "и".
Сматрам да је вероватно истинита та сеоба из Босне у Хрватску, а када је била, не знам. Једном прочитах да је један усташки официр у Јасеновцу имао презиме Стојчић.

Да ли су сви ти Стојчићи патрилинеарно повезани? Могуће, али што се тиче Стојчића са Власине, може бити да је новије презиме настало по јужносрпском надимку "Стојча" од "Стојана".

[Небојша]

Шкрбић, Јовањдан, Прекаја/Дрвар, хаплогрупа I2-PH908

111 маркера (FTDNA)
13 24 15 10 14-15 11 13 13 13 11 31 17 10-Aug 11 11 26 15 19 30 12-14-15-15 10 10 21-21 15 12 17 18 34-35 11 10 11 8 15-15 7 12 10 8 12 9 12 20-22 16 10 12 12 12 7 10 31 21 13 14 10 13 11 11 12 9 31 14 8 14 11 27 27 19 13 11 11 12 11 9 12 11 10 11 12 31 11 12 22 15 11 10 22 15 18 11 25 13 11 15 23 11 22 18 11 15 20 9 12 11

Рађеновић за Шкрбиће из области Унца каже да су досељени од Зрмање и да су им блиски још Марчете и Секулићи. Може се рећи да је генетика ово и потврдила пошто постоји сличан хаплотип међу необјављеним резултатима.

Шкрбићима би генетски могли бити блиски и Петковићи из Прекаје (слава такође Јовањдан), који су даље у вези са Тркуљама, што може да значи да је ова подграна I2-PH908 доста раширена у том крају. Генерално је I2a прилично јака на том потезу Гламоч - Унац - Северна Далмација.

У Прекаји је 1991. пописано 45 Шкрбића.

Треба рећи да ово нису једини Шкрбићи у Крајини. Постоје још и они са славом Часне вериге (вероватно E-V13), као и они са Срђевданом (по свему судећи R1a-Y2613). Ови Шкрбићи из Прекаје су презиме добили по томе што им је претка коњ ударио копитом (вероватно у зубе) , па су га стога прозвали Шкрбом.

[Jelic]

Шкрбић, Јовањдан, Прекаја/Дрвар, хаплогрупа I2-PH908

111 маркера (FTDNA)
13 24 15 10 14-15 11 13 13 13 11 31 17 10-Aug 11 11 26 15 19 30 12-14-15-15 10 10 21-21 15 12 17 18 34-35 11 10 11 8 15-15 7 12 10 8 12 9 12 20-22 16 10 12 12 12 7 10 31 21 13 14 10 13 11 11 12 9 31 14 8 14 11 27 27 19 13 11 11 12 11 9 12 11 10 11 12 31 11 12 22 15 11 10 22 15 18 11 25 13 11 15 23 11 22 18 11 15 20 9 12 11

Рађеновић за Шкрбиће из области Унца каже да су досељени од Зрмање и да су им блиски још Марчете и Секулићи. Може се рећи да је генетика ово и потврдила пошто постоји сличан хаплотип међу необјављеним резултатима.

Шкрбићима би генетски могли бити блиски и Петковићи из Прекаје (слава такође Јовањдан), који су даље у вези са Тркуљама, што може да значи да је ова подграна I2-PH908 доста раширена у том крају. Генерално је I2a прилично јака на том потезу Гламоч - Унац - Северна Далмација.

У Прекаји је 1991. пописано 45 Шкрбића.

Треба рећи да ово нису једини Шкрбићи у Крајини. Постоје још и они са славом Часне вериге (вероватно E-V13), као и они са Срђевданом (по свему судећи R1a-Y2613). Ови Шкрбићи из Прекаје су презиме добили по томе што им је претка коњ ударио копитом (вероватно у зубе) , па су га стога прозвали Шкрбом.

Овом роду несумњиво поред Петковића и тог необјављеног резултата из околине Мркоњић Града, припада и један резултат такође необјављени из околине Костајнице.

Чини ми се да је и Вановац из Високог (даље порекло Крајина) такође део овог рода тј. да му припада. Од Шкрбића се Вановић разликује на два маркера на упоредивих 23, заправо му је и ближи од Петковића.

Матица овог рода би могао бити простор врбаског под дијалекта, који је матични изгледа и за многе друге крајишке PH908 родове. У прилог овоме иде и предање што далматинске Тркуље (чији су Петковићи из Прекаје огранак) наводе за своје старину околину Бања Луке, а већ сам поменуо и необјављен резултат из околине Мркоњића.

[Rimidalv]

Шкрбића са славом Јовањдан има у Хотковцима код Гламоча, што је у непосредној близини.

[Sharelock]

Шкрбић, Јовањдан, Прекаја/Дрвар, хаплогрупа I2-PH908
...
Рађеновић за Шкрбиће из области Унца каже да су досељени од Зрмање и да су им блиски још Марчете и Секулићи. Може се рећи да је генетика ово и потврдила пошто постоји сличан хаплотип међу необјављеним резултатима.

Дефинитивно тачно предање за досељавање од Зрмање. Познајем испитаника од Марчетића (Марчета=Марчетићи) који је из околине Дрвара и који има предање да су се њихови стари доселили од Зрмање.

[симо]

Вановци су, рекао бих, сигурно повезани са Шкрбићима и Марчетама. Старо презиме Вановаца је Меселџије и са подручја Гламоча су, тачније њихова најстарија постојбина је мјесто Прибеље, на путу Гламоч-Мркоњић Град. Та локација би их могла повезати са Марчетама у околини Мркоњић Града.

Што се тиче Марчета и Шкрбића у Унцу и њиховог наводног досељавања из Зрмање, нешто нисам увјерен у ту причу, јер Марчетићи (не Марчете) у Зрмањи славе Аранђеловдан. Марчетића са славом Никољдан има у околини Книна, и они су се једним дијелом исељавали у Ливањско Поље.

Заправо, презимена Марчета које слави Јовањдан нема на подручју Лике и Далмације, има Марчетића са другим славама.

Уколико је и било неког боравка Марчета на подручју Далмације, могло је то бити само привремено. Како год, слажем се са овим што је Лука написао да матицу овог рода треба тражити негјде на потезу Гламоч-Мркоњић Град.

Што се Петковића тиче, нисам сасвим увјерен да упадају у овај род. Има ту неких битних разлика са Шкрбићем.