Cвe укaзуje нa тo дa cу Koвaчaни, a и Kaдићи (I2a-M223) кao њиxoв дeo, били cтaнoвници cpeдњoвeкoвнe Tpeпчe. Oпшиpниje o тoмe je пиcao Mилoвaн нa тeми o Koвaчaнимa.
Упpaвo тaj пepиoд (1640-1660) дeмoгpaфcкoг и cвaкoг дpугoг пaдa Tpeпчe, кoja ce и нaкoн cилниx зaкoнa o oбнoви pудникa, ниje oпopaвилa, пpe гoвopи o зapaзнoj бoлecти кoja je дeceткoвaлa тo cтaнoвништвo, кaкo Tpeпчe, тaкo и дpугиx мecтa, пoпут Вучитpнa. To je Mилoвaн лeпo oбjacниo.
Xaплoгpупa I2a-M223 и Tpeпчa кao jeдaн oд нajвeћиx pудникa cpeдњoвeкoвнe Cpбиje укaзуjу нa Cace, кojи cу вepoвaтнo били кaтoлици, нa штa упућуjу цpквe Cв. Пeтpa или Caшкa (лaтинcкa) цpквa из XIII и цpквa Caнтa Mapиja из XV вeкa. Jeднa ce вeзуje зa Cace, a дpугa зa Дубpoвчaнe. Вpлo мoгућe дa cу Cacи пpeшли нa пpaвocлaвљe joш у вpeмe влaдaвинe цapa Душaнa и члaнa 6 њeгoвoг Зaкoникa, aли тo je cвe у дoмeну шпeкулaциja...Jeднa oд нajaчиx кaтoличкиx кoлoниja билa je у Tpeпчи.
Управо, како је Милош рекао. Морам да признам да је за мене лично Јеленићев резлутат неочекиван управо из разлога што ни код Кадића ни код Јеленића не постоји било какво предање о заједничком пореклу, упркос чињеници да деле исто станиште (живе у суседним засеоцима Лешка, између којих нема јасних разграничења), као и крсну славу.
Пошто је више него очигледно да се ради о једном исто роду, коме припадају још и Ђорђевићи из Јариња, може се закључити да су се јако рано доселили у Лешак, као Кадићи, и да је навероватније у том периоду, након померања из Ковачице, дошло до прве деобе, на Кадиће и Јелениће, а онда и даљег разгранавања. Ђорђевићи, као што сам чини ми се једном и навео, имају предање да су огранак Кадића, што је неспорно ако је то био изворни назив за овај род, што вероватно и јесте. Од кога огранка су су се даље разгранали, да ли од Јеленића или гране која је задржала изворни назив, тешко је рећи јер су све три данашње фамилије подједнако удаљене једне од других.
Верујем да ће у даљем току тестирања становништва копаоничког дела Горњег Ибра, па и Рогозне, појавити још фамилија са оскудним или потпуно одсутнним породичним предањем о вези са Кадићима, који дефинитивно јесу Ковачани, у смислу у коме су тадаши трепчански родови, на основу досадашњих података, класификовани.
Верујем да ће додатна тестирања указати на везе до сада идентификованих и тестираних Ковачана са другим крајевима и самим тим дати индиције о кретању, односно о правцима из којих су се доселили ти стари трепчански родови.
Мислим да Павови закључци на основу анализе дефтера, условно представљају добру основу за утврђивање неких полазних чињеница у вези са конфесионалном припадношћу, уз сва ограде које је Паво навео.
Моје лично мишљење јесте да је фактор куге и повлачење у Ковачицу у другој половини 17. века довео до неке врсте „друштвеног“ ресетовања и уједначавања трепчанског становништва које је избегло у Ковачицу, а да је у периоду који је претходио овом процесу, који је за резултат имао преузимање обичаја, па и права по источном, православном обреду, становиштво било хетерогено по конфесионалном саставу.
Примера ради ћу навести да се у мојој породици више столећа, са колена на колено преноси славска икона Св. Врача (израђена у једној од две познатих средњевековних радионица, у Солуну или Дебру) која је урамљена у раму који је, по пензионисаном кустосу Народног Музеја, Николи Кусовцу, из доба касне ренесансе, који је рекао да је највероватније израђен у Дубровнику или Котору. То само по себи не мора нужно да имплицира било шта о конфесионалној припрадности Ковачана (А1221) – Филимоновића/Нинића у периоду који је претходнио друственом и верском уједначавању у другој половини 17. века и може једноставно да говори у прилог понуди производа у Трепчи у том периоду.
Пре извесног периоду сам започео тему на подфоруму Традиционална култура, коју сам у одстству бољег назива, насловио „Ендогено“ кумство (
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2389.20) која описује обичај, који није својствен у православном свету, који је присустан управо на поменутом географском подручју, а који би могао дати неке додатне информације о даљем пореклу стариначког становништва Горњег Ибра. Мислим да ће управо праћење континутета у сличном, односно неким карактеристичним обичајима који одударају од опште прихваћених стандарда, пружити веће индиције у вези са даљим пореклом родова који су њихови носиоци. Обичају најчешће дуже опстају и теже се уједначавају од од оних који су маркантнијих попут конверзије из једне конфесије или вере у другу.
Резултати скорашњих тестирања Нинића, Ђорђевића, Јеленића, Ћамиловића, Бановића и позитиван резлутата Стевановића (Ковачани – Точанци) на А16413 су допринели да се даље кристлише слика Ковачана...О томе ћу у наредним данима да се осврнем на истоименој теми.
