Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Као што написах, генетски су Бјелаковићима најближи Тепчани.

Опет веза Дурмитор - Романија. У том контексту промене славе, Филиповић до Бјелаковића помиње и Томиће, који су пореклом такође из Дробњака. Славе Јовањдан, раније Никољдан и Ђурђевдан.

[Небојша]

Шта онда ставити за славу, Стевањдан?

Ваљало би да нам тестирани и ово разјасни.

Данас би требало да је Стевањдан.

[Jelic]

Данас би требало да је Стевањдан.

Свакако занимљиво јер су и Стевањдан и Лучиндан за Тепчане "атипичне" крсне славе.

[Jelic]

Опет веза Дурмитор - Романија.

Романија је дефинитивно својеврсни "микс" генетике источне Херцеговине и генетике Херцеговине у Црној Гори тј. северозападне Црне Горе.

[Банија]

Шта онда ставити за славу, Стевањдан?

Ваљало би да нам тестирани и ово разјасни.

Или чекати тестираног или јурити Бјелаковиће из Видрића и питати њих која је тачно прича око крсне славе.

[Jelic]

Или чекати тестираног или јурити Бјелаковиће из Видрића и питати њих која је тачно прича око крсне славе.

Тестирани ће надам се, знати која му је крсна слава.

[симо]

Опет веза Дурмитор - Романија. У том контексту промене славе, Филиповић до Бјелаковића помиње и Томиће, који су пореклом такође из Дробњака. Славе Јовањдан, раније Никољдан и Ђурђевдан.

Сад сам погледао код Филиповића даље поријекло Бјелаковића тј. Ковачевића. Пише да су Ковачевићи (који такође славе Стевањдан) даљим поријеклом Миловановићи из Доњег Колашина и да су прије доласка на Гласинац боравили једно вријеме у Јамићима код Фоче, због чега су их прозвали Дрињацима.

У једну руку старија слава Лучиндан би заиста могла да их повеже са Доњим Колашином, али директнија генетска веза је са Тепчанима. С обзиром да је Филиповић на два мјеста за Бјелаковиће уписао да славе Стевњдан, претпостављам да данас славе ту славу.

[Uzi]

Тестирани ће надам се, знати која му је крсна слава.

Упутио сам им позив на форум па се надам да ће се јавити.

[Небојша]

Романија је дефинитивно својеврсни "микс" генетике источне Херцеговине и генетике Херцеговине у Црној Гори тј. северозападне Црне Горе.

Црногорска Херцеговина је невероватна по том питању. Толико је дала становништва разним крајевима. Има ове струје у источној Босни, на Романији, у Крајини је веома јака, а присутна је у великом броју и у Западној Србији, односу у једном делу Шумадије.

[Банија]

Црквени подаци о крсним славама шематизама са краја XIX вијека су се више пута показали као нетачни, па је најбоље узети их са резервом.

Нажалост, ми још увијек немамо објављен шематизам Горњокарловачке епархије по принципу презиме/протопрезвитерат/парохија/крсна слава (надам се да такви подаци негдје постоје, пошто је Радека навео да у својој књизи о Горњој крајини није имао мјеста да објави комплетне податке), а теренско сакупљање података је практично немогуће јер је већи дио тог подручја опустошен 1995. године и до данас се није опоравио (а како ствари стоје, вјероватно никад и неће).

[zoranmalesic]

Презиме Словић је изгледа било популарно (по женском имену Слова) на читавом потезу од Потарја до Доњег Драгачева. Углавном се за Словиће из Западне Србије каже да су део досељеничке струје из Полимља и Дробњака, која је уједно и најдоминантнија у том крају. Једни су по причи огранак дробњачких Томића (име по удовици Слови). Славе Ђурђевдан и Аранђеловдан. Било би добро да ови са Св. Јованом кажу нешто више о пореклу, ако је могуће.

Словићи што славе Св. Јована зимског су испод подјадовничких села Копривна и Милаковићи. Тамо су дошли из Требаљева. Селили су се према Пештеру и даље према Србији преко Јавора. Има их још у набројаним селима иако су се, у најновијим  сеобама,  масовно иселили према Чачку и Крагујевцу.

[zoranmalesic]

Данило Вуковић, звани Прдоња!!! Још су и добро прошли са добијањем презимена, могли су данас да буду и Прдоњићи!
Хоће ли сада у табелу бити убачено изворно а не званично презиме тог тестираног, Шапоњић не Јерковић?

Истражујући Стари Влах у трећој деценији 20. века, Љ. Павловић у Дебељи наводи:....Прдоњићи (6 кућа Нова година).

[Uzi]

Шта онда ставити за славу, Стевањдан?

Ваљало би да нам тестирани и ово разјасни.

Потврђено да је слава тестираног Стевањдан!

[vidoje 013]

Истражујући Стари Влах у трећој деценији 20. века, Љ. Павловић у Дебељи наводи:....Прдоњићи (6 кућа Нова година).

Питам се да ли је онај Горан Шапоњићиз Нове Вароши што се често јавља у коментарима на нашем порталу од Прдоња, односно Прдоњића?

[Romanijski]

Занимљива је та француска епизода у нашим западним крајевима. Јединице са подручја Лике, Кордуна и Баније учествовале су у Наполеоновом походу на Москву и тешко су пострадале. Тај поход је пропраћен дезертирањем и смјенама непоузданих (по Французима) крајишких официра, већином православних.

Pitamse da od tih vojnika nisu se pojavile naše grane tamo... Lakšese jedan Ličanin jezički uklapao tamo nego jedan Francuz. Kao što su kod nas posle prvog svetskog rata ostali Rusi...

[Jelic]

Ћурчић, Никољдан, Бођани, Бач

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Најближи хаплотип на пројекту му је Бојић из Трогира, разликују се на 2 маркера од упоредивих 17.

Ћурчићу су према казивању тестираног, старинци у Бачу.

[Jelic]

Шљивић, Аранђеловдан, Рогушићи, Пале

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду DYS19=14. У самом роду нема ближих поклапања, а једини у роду има вредност 10 на 391. Иначе, у роду уз Терзића из Братача код Невесиња једини слави Аранђеловдан па можда нека ближа веза између Терзића и Шљивића постоји. У сваком случају, овакав резултат је још једна потврда о повезаности становништва Романије са Херцеговином.

[Pavo]

Ћурчић, Никољдан, Бођани, Бач

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Најближи хаплотип на пројекту му је Бојић из Трогира, разликују се на 2 маркера од упоредивих 17.

Ћурчићу су према казивању тестираног, старинци у Бачу.

1828. su u selu četiri domaćinstva, ali tadašnji oblik prezimena je Ćurčin.  Vaso, Avram, Sava i Gligor. 

1767. su u Bođanima kućedomaćini Jovan i Kuzman Ćurčija i Simo Ćurčić. 

Već 1743. ih popis pod tim prezimenom ne nalazi u selu pa je vjerojatno nastalo u međuvremenu.

[Jelic]

Јеленић, Свети Врачи, Лешак, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-M223. Несумњиво је повезан са Кадићима и Ђорђевићима који су из истог места и који славе исту славу, мада имају нешто разлика што указује на то да вероватно нису у ближој прошлости повезани.

[gillle]

Јеленић, Свети Врачи, Лешак, Лепосавић

Припада хаплогрупи I2-M223. Несумњиво је повезан са Кадићима и Ђорђевићима који су из истог места и који славе исту славу, мада имају нешто разлика што указује на то да вероватно нису у ближој прошлости повезани.

Видиш Лука, за њих Благоје Павловић каже да су дошли крајем 17. или средином 18. века из Лешка у Доњем Полугу - Македонија у засеок Јелениће код Лешка, 15 кућа. Отуда су избегли од насиља. У старом крају славили су Св. Јована Крститеља, а овде Св. Враче - јесење и летње. Даљом старином су из Црне Горе, из села Сеоца, од братства Јеленића (Пипери) ...