Јакић, Ђурђевдан, Добра Села/Шавник
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. По предању, а и по генетичким резултатима припада дробњачком роду Милошевића Јакића. Раније је тестиран један Јакић из истог мјеста. И иако се ова два Јакића разликују на три маркера, дијеле карактеристичан маркер DYS456=13, па нема сумње у ближу везу. Тестирани Јакић има још неке немодалне вриједности (DYS458=16, DYS481=26). Од рода Милошевића досад је тестирано више породица: Јакићи, Чупићи, Радовићи, Вемићи.
У етнографској литератури о Јакићима је записано сљедеће:
"Јакићи су огранак Милошевића. Од њих су се одвојили веома давно, а не знају по коме су добили данашње презиме. Знају да су живјели у Горњој Бијелој, испод Црвене греде. Некада
су били врло бројни, али средином 18. вијека спадну на три куће— Јанкову, Спасојеву и Алексину. Они се тада раселише из Горње Бијеле. Алекса оде на Малинско у своју тазбину Ђиласе, а Спасоје и Јанко у село Кочане код Никшића. Тамо добију имање Лековића, који су се одатле били већ иселили. Јанко је имао синове Давида, Паја и Обрада, а од Спасоја није остало потомства. Алекса на Малинску имао је синове Саву и Станка.
Јакићи су се у Кочанима обогатили и осилили за четрдесетак година, колико су ту живјели. Око 1807. године заваде се с никшићким Турцима, на један Турчин удари старог Спасоја, а
Окица Пајов убије Турчина; због тога се разуре из Кочана, побјегну у Пиву и населе се у селу Брезна, одакле пређу у дробњачко село Дубровско.
Милутин Давидов и Митар Пајов, с осталим Дробњацима, пођу у чети Јована Шибалије Карађорђу у помоћ, састану се с њим у Старом Влаху, гдје у једној борби и погину 1809. године.
На Дубровску су становали десетак година, а одатле се преселе на Добра Села, гдје су се већ били доселили Алексини синови са Малинска Сава и Станко."
Нико још од рода Милошевића није урадио дубински тест и то би било пожељно како би се род профилисао.
