Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Милош]

Гајовић, Лучиндан, Претежана, Блаце

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578, тачније Тарским Никшићима Y190065. Због вредности 391=10, нема сумње да припада још нижој грани Y134582>А29945, односно великом роду Требаљеваца са простора горњег Ибра и подножја Рогозне. Матица овог рода би требало да је село Поповце. У ову грану су још и Радосављевић из Доњег Крњина, Миловановић из топличке Велике Плане, Никетић из околине Тополе, Трбољевац из Крушевца, пореклом из Крушева код Лепосавића... Остаје питање даље матице Требаљеваца, пошто изван Горњег Ибра, немамо тренутно генетичке потврде о тачном месту, где би им могла бити матица. Надимак рода је добар индикатор да се ради о Требаљеву, који је дуго било део нахије Лимски (Тарски) Никшићи, док је у Добриловинском катастиху из 17. века пописано у нахији Горња Земља. Још тада се јављају два места у тој нахији: Требаљево и Ровца (вероватно будуће Ровачко Требаљево). Међутим како имамо и међу Требаљевцима Никшиће, тачније само у селу Придворици, који нису пописани 1851. у том и осталим селима Горњег Ибра, остаје могућност да је до неке интеракције између њих дошло можда у Штавици или западније, у сјеничком крају, где су преузели назив по месту порекла ових других. Моје мишљење је да су Требаљевци (Y134582) били на подручју Штавице или Сјеничког поља још током 17. века, а да су назив касније преузели од Никшића Требаљеваца, са којима су се временом сродили у новом крају.

Гајовићи воде порекло од Гаврила-Гаја Радосављевића (1839) из Кутња код Лепосавића. Према пописи из 1851. Гајо је имао још три брата: Вукојицу, Вуксана и Стевана. Гајов отац је био Радосав (1813), по коме носе презиме Радосављевић, док је Радосављев отац Милован. Село Кутње је имало 5 задруге, које су исељене након што је село потпуно спаљено 1878. Гајо је тада са браћом прешао у Претежану код Блаца. Имао је тројицу синова: Радоја, Јеротија и Тиодора, од којих су сви данашњи Гајовићи. Потомци Вукојице и Вуксана су задржали презиме Радосављевић. Први Гајовић рођен у Претежани био је Радојев син Ранко, рођен 1880. али је поживео само годину дана.

Гајовићу свакако предлажем WGS тест, током попуста крајем новембра месеца.

[Небојша]

Мисајловски, Митровдан, Вратница, Јегуновце, J2a-L70

Тестирани је навео да су његови део рода Данећевци. Велики број продица из Вратнице је тестиран, што са маркерима, што преко 23andMe, а више о њиховом пореклу писао је Шарпланинац на следећој теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6730.msg172504#msg172504
"Данећевци (8 к., Митровдан) / Доброћевци (3 к. Митровдан). Досељеници из Котлине у Качаничкој Клисури. Многе српске фамилије из Котлине данас живе у полошком крају. Највише их има у Јегуновцу и Јанчишту. Такодђе припадају Хаплогрупи Е-V13."

Дакле тестиран је већ неко од Данећеваца и припада E-V13. Или је тестиран неко из рода Доброћевци, који можда није сродан роду Данећевци. Нека даља истраживања ће показати. Тестирани Мисајловски има неколико блиских хаплотипова на простору Македоније и Јужне Србије. Поседује нетипичну вредност 17 на маркеру 19, па нема потпуних поклапања. Неке од ових породица славе исту славу (Митровдан). Препорука: тест на  J-PF5456.

[Ивица Јовановић]

Ili na panel ako ima volje.

[Uzi]

Грабовица, Савиндан, Зидоње, Велика Њива, Шековићи N2-FT182494

Тестирани има немодалну вредност на брзомутирајучем маркеру DYS458=17.

Због доста модалног хаплотипа и због тога што је ово први припадник N2 који слави Савиндан не може се са сигурношћу одредити нека нижа подграна. Неке од N2 породица у Бањанима прислужују Савиндан, па би то можда могло указати на неко старије порекло. Према попису из 1991. године у Великој Њиви пописано је 62 људи са презименом Грабовица, што их чини једном од најбројнијих породица у селу.

[Милош]

Илић, Аранђеловдан, Гркиња, Гаџин Хан

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичне вредности 391=10, 439=11, 448=18, 570=19. Нема сумње да му је близак Николић из истог села, који слави Ђурђиц. Имају две разлике на упоредива 23 маркера и деле карактеристичне вредности.

Тестирани је навео да им је старо презиме Ранђеловић, а да је његовог деду усвојила тетка у оближњем селу Горње Власе и од тада носе презиме Илић и славе Аранђеловдан. Не знају тачно која је била слава Ранђеловића, претпостављају Никољдан или Јовањдан. У  литератури се у Гркињи спомињу Ранђеловићи, где се каже да славе Аранђеловдан. На основу овог резултата у игри је сада и Ђурђиц.

Претпостављам да ће Илић ускоро да одради и BigY с обзиром да има 111 маркера, тако да нећу прогнозирати грану на основу хаплотипа.

[Ojler]

Цекић, Никољдан, Лесковац, I2-Y3120

Ово је други тестирани из фамилије Цекић. Први резултат смо имали 2019. године када је Селаковић написао следеће:

Цекић, Никољдан, Лесковац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани наводи да је надимак породице Лешњак и да су наводно дошли из села Лијешња у Црној Гори.

Хаплотип не даје потврду за ову тезу јер не проналазимо сличан резултат код до сада тестираних породица које се везују за Ровца. Цекић поседује ређе вредности DYS458 = 18 и DYS533 = 14. Најближа поклапања, уз дељење неких специфичних вредности, има са Живановићем (20/23, Никољдан, Купиново, Пећинци), Грачанином (20/23, Аранђеловдан, Сарајево) и Лазићем (20/23, Ђурђиц, Доња Љубовиђа, Љубовија), а мислим да би му збиља најближа могла бити једна породица чији резултат није јаван јер је део необјављеног САНУ истраживања (16/17, слава Никољдан, пореклом из једног села испод Суве планине).

Нови хаплотип се разликује од претходног резултата на само једном маркеру, DYS576, где први Цекић има вредност 18, а други вредност 17.

Што се тиче коментара који је дао Селаковић, не бих имао много шта битно додати, али изнећу пар напомена.

Од две вредности маркера које су наведене као ређе, вредност DYS533=14 је веома специфична, а DYS458=18 и не толико. Како се поменуте вредности јављају у оба резултата, могу се сматрати карактеристикама хаплотипа рода.

За поменути необјављени резултат из САНУ истраживања тестираног који је пореклом испод Суве Планине ја нисам баш уверен да би могао бити најближи Цекићима. Иако постоји само једна разлика између њихових хаплотипова она је управо на маркеру DYS458, где резултат из САНУ истраживања има модалну вредност. Други, у овом случају битнији маркер DYS533 код САНУ резултата није одређен, па није ни упоредив. На крају преостаје подударање на само 16 практично модалних вредности и иста крсна слава Никољдан, најчешћа код Срба. Све у свему по мени недовољно за извођење закључка о генетичкој блискости.

Но кад већ указујемо на неке потенцијално сродне резултате, да поменем један који је по мени можда за сада најбољи кандидат, мада са исто тако ниском вероватноћом. Ради се на жалост опет о једном за сада необјављеном резултату, из истраживања породица са Косова и Метохије. У питању је тестирани пореклом из околине Лепосавића који такође слави Никољдан, а чији се хаплотип подудара са хаплотипом Цекића на 19 од 23 маркера. Што је важније, подударање постоји на оба карактеристична Цекићева маркера. Једна од преостале две разлике је без филогенетичког значаја, али друга је код тестираног из околине Лепосавића веома карактерична (DYS635=21), што смањује вероватноћу да се ради о истом генетичком роду.

[Nebo]

Цекић, Никољдан, Лесковац, I2-Y3120

Од ових Цекића - Лешњака је херој и мученик Топличког устанка Ђорђе Цекић:

https://www.politika.rs/scc/clanak/383042/Dorde-Lesnjak-nije-pokleknuo-pred-bugarskim-bajonetima

[Бранкова]

Радовић, Никољдан, Гојковац/Цетинград/Кордун

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неке посебно специфичне вриједности, али ни пуна или блиска поклапања на 23 маркера, а и презиме је прилично уобичајено да би се нешто одређеније рекло.

Радовићи се спомињу међу српским породицама у Доњем Косињу у Лици. Не знам да ли су кордунашки Радовићи повезани са овима.

Молим вас, да ли се сада нешто више може рећи о овом резултату из 2017. године или и даље нема потпуних или блиских поклапања ? 
Хвала.

[drajver]

Скоко, Ђурђевдан, Крушчица/Калиновик

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани I2-Y51673, роду Предојевића. Има блиско поклапање са раније тестираним Скоком из Југовића код Гацка, тако да нема сумње у повезаност. Разликују се у два маркера на упоређених 23 (DYS458, DYS481). Поред вриједности DYS393=14, која је карактеристична за сав род Предојевића, Скоке посједују и DYS456=16, што их повезује са Вишњевцима из Гатачке Површи. По хаплотипу су Скокама веома блиски Ламбићи из Борака/Коњиц који такође славе Ђурђевдан.

Предање Скока и у Крушчици и у Југовићима помиње поријекло од Вујачића из Нудола код Грахова. Међутим, Вујачићи припадају хаплогрупи E-V13 и нису повезани са Скокама. Са друге стране евидентна је веза Скока са породицама које су старије на подручје Гатачке Површи и ту треба тражити поријекло. Скоке у Југовићима су доселиле из оближњих Бодежишта. У Крушчицу су досељене тек крајем 19. вијека. Иако Скоке по неким вриједностима маркера упадају у род Предојевића, било би корисно и дубинским тестовима провјерити ову везу, поготово јер Скоке не славе Никољдан, предојевићку славу, већ Ђурђевдан.

[Lajbnic]

Грос, католик, Ђурђин, Суботица

Припада хаплогрупи R1a-M458, а НевГен највеће шансе даје за грану YP515. Поседује неколико ретких/специфичних вредности, па нема претерано блиских поклапања. У питању су вредности DYS391=11, DYS439=12 и DYS438=12. Најближи су му Кузмић из Грабовице код Котор Вароши и један необјављени Херцеговац из околине Требиња, од обојице се разликује на 4 од 23 маркера.

Гледајући припаднике и потенцијалне припаднике гране R1a-M458-YP515 на нашем пројекту, видех да је горе цитирани Грос једини означен као потенцијални приладник ове гране. Међутим, након скоро четири године од објаве овог резултата, Невген за исти хаплотип сада даје предикцију на грану R1a-Z283-YP4758 са безмало 73% вероватноће (YP515 ја сада на 0.08%!). Имајући у виду да је YP4758 ексклузивно немачка грана као и презиме, вероисповест и локацију тестираног, има логике да Грос заиста и припада овој грани. То би уједно био и први припадник ове гране на СДНКП, док би YP515 била поново ресетована на 0, што опет има логике јер иста очигледно није била део словенских миграција ка Балкану.

[Милош]

Марков (Markoff), Софија, Бугарска

Припада хаплогрупи I2-PH908. Марков је радио BigY700 и резултате је проследио Yfull-у, који га је сврстао као још једну з павездицу, односно PH908*. Због вредности 557=17, очекивао сам да ће бити бар FT14506. Међутим Марков поседује и вредност 561=15, па може значити да Маркову је 557=17 приватна мутација. Од неких других карактеристичних вредности се могу издвојити 513=12, 441=14... Хаплотип на 23 и 25 маркера му је модалан, па се не може рећи да ли има блиских поклапања. Од оних са већим бројем маркера, ако узмемо у обзир ове карактеристике Маркова, већина њих је профилизована испод PH908, па не знам да ли има сврхе спомињати их.

Тестирани је потомак исељеника из Бугарске у САД или Канаду. Деда који је рођен 1898. је мигрирао. Врло слабо зна о даљем пореклу, јер се није о томе много причало у породици. Вероватно га је то и навело на тестирање.

[Небо_Сав]

Марков (Markoff), Софија, Бугарска

Припада хаплогрупи I2-PH908. Марков је радио BigY700 и резултате је проследио Yfull-у, који га је сврстао као још једну з павездицу, односно PH908*. Због вредности 557=17, очекивао сам да ће бити бар FT14506. Међутим Марков поседује и вредност 561=15, па може значити да Маркову је 557=17 приватна мутација. Од неких других карактеристичних вредности се могу издвојити 513=12, 441=14... Хаплотип на 23 и 25 маркера му је модалан, па се не може рећи да ли има блиских поклапања. Од оних са већим бројем маркера, ако узмемо у обзир ове карактеристике Маркова, већина њих је профилизована испод PH908, па не знам да ли има сврхе спомињати их.

Тестирани је потомак исељеника из Бугарске у САД или Канаду. Деда који је рођен 1898. је мигрирао. Врло слабо зна о даљем пореклу, јер се није о томе много причало у породици. Вероватно га је то и навело на тестирање.

Недавно смо помињали Маркова на теми о Озринићима, на сајту FTDNA, сврстан је у грану I2-PH908>FTT62 којој припадају Озринићи.

У склопу обнављања филогентских стабала хаплогрупе I2-PH908 на порталу је први пут издвојена грана I2-PH908>FTT62 којој припадају Озринићи.

https://www.poreklo.rs/2022/11/19/stablo-haplogrupe-i2-ph908ftt62/

[Милош]

Недавно смо помињали Маркова на теми о Озринићима, на сајту FTDNA, сврстан је у грану I2-PH908>FTT62 којој припадају Озринићи.

Вредности које би могле повезти Маркова и Озриниће, односно карактеристични за FTT62, колико видим, биле би општа 561=15 и 513=12. Мада са овим вредностима се јављају још неки из других грана, додуше не тако бројни.

[drajver]

Коковић, Никољдан, Пискаље/Прокупље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, највјероватније дробњачком роду FGC22045>FGC22061. Посједује изразито карактеристичну вриједност DYS390=22, коју не дијели ни са једним досад тестираним припадником дробњачког рода. Поред ове вриједности, немодалне су вриједности и DYS385ab=13-15 и DYS635=21. По основу вриједности DYS385ab=13-15 и крсне славе Никољдана, најближа су му двојица необјављена тестирана: из Буђева код Сјенице (3/23) и из Бучја код Прибоја (3/23). Међутим, ова поклапања не морају пуно значити , с обзиром на мали број тестираних маркера.

Тестирани је оставио предање да су поријеклом из мјеста Крстац (Кањевина) код Сјенице, по попису из 1884. године. У предању се помиње и село Јабука. Тиме се поклапање са тестираним из Буђева код Сјенице који слави Никољдан чини још интерсантнијим. Ово село Јабука могла би бити пријепољска Јабука које се налази у подручју са високим процентом дробњачких родова.

У етнографском опису породица у Пискаљама помињу се и Дробњаци, тако да је овај резултат својеврсна потврда миграције из тог правца.

"Пискаље је насељено после ослобођења Топлице Од Турака. Први се у Пискаље доселио Гаврило Коковић, из села Крсца код Сјенице, 1878. године. Имао је три сина: Михаила, Стевана
и Радована. Данас y Пискаљу живи осам домаћинстава Коковића и сви су пореклом Од претка Гаврила. Осим Коковића, из околине Сјенице доселили су се Живковићи, Дробњаци, Стојановићи, Милосављевићи и Ђорђевићи. Нека од ових братстава су пореклом из Црне Горе (Коковићи, Дробњаци, Шошкићи и Ћеранићи)."

Коковићи су приутни у селу Матаругама у пљеваљском крају, гдје се помињу као досељеници из Вранеша. У Вранешу има доста дробњачких породица, од којих неке посједују и DYS385ab=13-15 тако да би ове пљеваљске Коковиће требало провјерити. Поготово што и ови Коковићи славе Никољдан. Било их је и другим мјестима пљеваљског и пријепољског краја.

Коковићи у Доњем Драгачеву су повезани са Коковићима из Крстца, односно Прокупља.

У сваком случају, препорука је неки од дубинских тестова (Dante, BIGY, Nebula) или у крајњем случају неки од SNP тестова код YSeq.

[Exiled]

Коковића у пријепољском крају има доста, нисам сигуран шта славе али сам готово сигуран да су све могуће везе које си побројао извесне. Надам се  да не ширим превише али ме само занима шта се каже шта славе ти Дробњаци из Пискаља?

[Црна Гуја]

Маринковић, Аранђеловдан, Спанце, Куршумлија

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>BY169316*. Маринковић је урадио WGS тест, и тренутно је усамљен на нивоу BY169316* јер је негативан на две постојеће подгране BY170000 и Y155362. Уколико изузмемо потпуна поклапања са два нејавна резултата на мањем броју маркера, Маринковићу су најближи припадници рода Y4459* А, које одликује ретка слава Св. Врачи. Од већине припадника овог рода разликује са 2-3 од 23 маркера. Ниједан припадник овог рода није тестиран на гране млађе од Y4459, али на основу блискости са Маринковићем највероватније да и они припадају грани BY169316. Тестирани је у упитнику навео да им је раније презиме било Марковић, и да су даљим пореклом из Лијеве Ријеке у Васојевићима, одакле су се некад између 1800. и 1810. доселили у Липицу код Тутина, а предак Тодор се из Липице преселио у Спанце око 1880. године.

[Gorance]

Маринковић, Аранђеловдан, Спанце, Куршумлија

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>BY169316*. Маринковић је урадио WGS тест, и тренутно је усамљен на нивоу BY169316* јер је негативан на две постојеће подгране BY170000 и Y155362. Уколико изузмемо потпуна поклапања са два нејавна резултата на мањем броју маркера, Маринковићу су најближи припадници рода Y4459* А, које одликује ретка слава Св. Врачи. Од већине припадника овог рода разликује са 2-3 од 23 маркера. Ниједан припадник овог рода није тестиран на гране млађе од Y4459, али на основу блискости са Маринковићем највероватније да и они припадају грани BY169316. Тестирани је у упитнику навео да им је раније презиме било Марковић, и да су даљим пореклом из Лијеве Ријеке у Васојевићима, одакле су се некад између 1800. и 1810. доселили у Липицу код Тутина, а предак Тодор се из Липице преселио у Спанце око 1880. године.

Постоји ли генетска веза између Маринковића и дела Ковачана који су R1aY4459 (слава св. Врачи)?

[Небојша]

Кузмановић, Стевањдан, Михајловац, Смедерево, J2b-M241>PH1602

Тестирани је оставио предање о пореклу из Црне Горе (Ријека Црнојевића). У литератури се за овај род каже следеће:

–Лукићи (Ђорђевићи – Црњаци), су се доселили са данашњег места Кућишта, које је на пола сата хода источно од Михајловца, Стевањдан.
https://www.poreklo.rs/2013/12/01/poreklo-prezimena-selo-mihajlovac-smederevo/

Ово је она доста раширена на истоку Шумадије, истоку и југу Србије, подграна J2b-PH502. Дубинским тестом се евентуално може проверити припадност подграни J-Y40288. Нема ближих поклапања, а као специфична издваја се вредност 26 на маркеру 390.

[Dramicanin Alek]

Дробњаци у Пискаљу а и у суседном сели Бејашица славе Ђурђевдан

[Exiled]

Дробњаци у Пискаљу а и у суседном сели Бејашица славе Ђурђевдан

Хвала, биће да су онда оригинал😊