Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2481931 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8300 послато: Новембар 24, 2021, 07:52:59 поподне »
Бунчић, Лазаревдан, Велики Шушњар, Петриња, E-V13>Z5017

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS576=19 и DYS570=19. Најближа поклапања има са хаплотиповима Дамјановића (Никољдан, Бранешци Доњи/Челинац) и Лужаића (Ђурђевдан, Дабар/Оточац) од којих се разликује једино на два поменута маркера. Обојица тестираних би на основу хаплотипова требали припадати млађој грани L241, тако да би било пожељно да Бунчић уради SNP тест на L241:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2232

Бунчићи се помињу у Великом Шушњару у 18. веку:
https://www.poreklo.rs/2021/05/25/banijski-rodovi-susnjar/

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8301 послато: Новембар 24, 2021, 08:02:06 поподне »
Јовановић, Петковдан, Велика Плана, E-V13>Z5017>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS390=25, коју не поседује ниједан други тестирани припадник овог рода. То је уједно и једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа рода Бјелопавлића.

С обзиром на славу, овај резултат је очекиван.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8302 послато: Новембар 26, 2021, 10:27:48 поподне »
Драча, Стевањдан, Горњи Карин, Обровац

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Резултат је очекиван јер и претходно тестиране Драче из Коларине и Доњих Биљана код Бенковца такође припадају овој хаплогрупи и имају сличан хаплотип. Тестирани Драча има двије специфичније вриједности: DYS439=12 коју дијели са Драчом из Коларине и Радетама из околине Ливна (Драча из Д. Биљана има модалну вриједност DYS439=11) и DYS437=17, што је по свему судећи  скорија приватна промјена. У осталим вриједностима маркера, хаплотип је модалан.

Нема сумње да су Драче најближе повезане са стевањштацима I1-BY169301 из околине Ливна (Радете, Ђурићи), али и са Мажибрадама из Кистања, који славе св. Андрију. Вјероватно и са нетестираним Милијашима из Модриног села, који такође славе св. Андрију. Осим славе нема неких података који би могли повезати ливањски и далматински огранак овог рода. Можда би требало детаљније проучити дјеловање ливањских бегова Љубунчића, јер ми се чини да су били активни и на ливањском и на далматинском подручју гдје се јављају припадници овог рода.

Како год, Драче су (као и Мажибраде), род далматинских Срба, који се веома рано јавља на простору Далмације. У попису 1709. године забиљежен је: Mattio Drachich da Zemonico и Piero Draza q:um Marco Karin. Били су присутни у више далматинских насеља током 18. вијека, одакле су се исељавали у Пољску (Горњи Карин, Корлат, Смоковић), као и у другим далматинским насељима: Брушка, Земуник Горњи, Ислам Грчки, Кашић, Кула Атлагића, Мирање, Церање Горње, Шопот. У Карину су били и главари у 19. вијеку.

Драча који славе Стевањдан било је на Банији, у околини Двора, али и у Славонији (око Окучана и Подравске Слатине). Вјероватно се ради о потомцима далматинских Драча, који су се масовније исељавали током 18. вијека. Преносим шта је Петар написао за банијске Драче: "Драче су присутне у више села на подручју Двора. Матична села су им Зут и Ћоре, где су потврђени током друге половине XVIII века. Драче из Зута прослављају Врачевдан, док Драче из Ћора прослављају Стевањдан. Огранак из Ћора би, на основу крсне славе, могао бити повезан са далматинским Драчама и нарочито са Ћорама из Ћора, које такође прослављају Стевањдан. Осим Ћора, на Банији постоје и Ћорићи са крсном славом Стевањдан."

Истовремено, на подручју Лике, у Комићу, су биле присутне Драче које славе Никољдан. Личке Драче су пописане у Брувну у попису 1712. године (Radulo Drachich, Juka Dracha). Могуће да су од личких Драча никољштака Драче, које су биле присутне у Поуњу (Дубовик, Крупа), Славонији (околина Бјеловара, Окучана, Давора). Требало би тестирањем провјерити да ли су Драче никољштаци повезане са Драчама стевањштацима.

Препоруке за даље тестирање:
Неки од геномских тестова (BIGY700, Dante Labs, WGS400, Nebula)
« Последња измена: Новембар 27, 2021, 03:24:20 поподне Лука »

Ван мреже mladend

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 22
  • I1-BY169301*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8303 послато: Новембар 26, 2021, 11:45:04 поподне »
Како год, Драче су (као и Мажибраде), род далматинских Срба, који се веома рано јавља на простору Далмације. У попису 1709. године забиљежен је: Mattio Drachich da Zemonico и Piero Draza q:um Marco Karin. Били су присутни у више далматинских насеља током 18. вијека, одакле су се исељавали у Пољску (Горњи Карин, Корлат, Смоковић), као и у другим далматинским насељима: Брушка, Земуник Горњи, Ислам Грчки, Кашић, Кула Атлагића, Мирање, Церање Горње, Шопот. У Карину су били и главари у 19. вијеку.

У катастру 1709. године се за Петра Драчу паралелно користи и варијанта презимена Драчић. Осим њега, у Карину су забиљежени и рођена браћа Milosaua Drazich q:m Gianco и Guican Drasich q:m Gianco. Велики проблем је што је презиме Драча, односно Драчић, записивано 1709. године на све дољенаведене начине, при чему се дешавало да презиме исте особе буде записано на 4, 5 различитих начина.

Draza
Drazza
Drazich

Drasa
Drasich
Drassich

Dracich
Drachich
Draccich

Занимљиво је што се 1709. у селу Вељане (заселак данашњег села Доње Биљане) јавља и Vuco Drachich q:m Mislian, интересантног имена оца, а чије је презиме на једном месту уписано и као Sdrachich.

Потешкоће при записивању отежавају истраживање с обзиром да се неке варијанте (углавном Drasich, Drassich и Drazich) налазе код више особа у попису бандерија из околине Шибеника из 1684, али и у катастрима 1709, 1710 и у мјестима гдје Драча касније није било (Мокро Поље, Врлика, Маовице) па се поставља питање у којим се ситуацијама ради о Драчићима, а у којим о Дражићима.
« Последња измена: Новембар 26, 2021, 11:49:14 поподне mladend »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8304 послато: Новембар 26, 2021, 11:54:19 поподне »

Занимљиво је што се 1709. у селу Вељане (заселак данашњег села Доње Биљане) јавља и Vuco Drachich q:m Mislian, интересантног имена оца, а чије је презиме на једном месту уписано и као Sdrachich.

Ово прво је сасвим сигурно име Мишљен, које сам виђао код далматинских Срба у прошлости, а друго може бити Ждракић/Здракић, а то презиме је такође некад постојало (односи се на неку чудну особину са очима).

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8305 послато: Новембар 27, 2021, 02:04:03 пре подне »
Драче су исељавале и у Шајкашки батаљон. У мустерлистама из 1794. се у жабаљској чети помиње Риста Драча (Dracsa) досељен ''из Турске'', док је у госпођиначкој чети уписан Јован Драча досељен из Ивањске. 1819. је као припадник жабаљске чете уписан Тимотије Драча, на другачијем кућном броју у односу на Риста пописаног 25 година раније.

Занимљиво је и постојање презимена Драчић, Драчански и Драчин на мустерлистама и осталим старим документима у Шајкашкој. Колико знам, једино су још Драчански живућа фамилија. У мустерлистама се почевши са 1772. годином помиње неколицина Драчића (Drassics и Draxich) у Чуругу: Сава и Теша на кућном броју 111, Алекса на броју 112 и Васа (Vasso) на броју 116. Исте године се у Каћу помиње Исак Драчић на броју 24. Могуће је да су ови Драчићи у Шајкашку прешли из Срема, јер се 1794. наводи да је Глигорије Драчић из чурушке чете рођен у Крчедину. Исте године се наводи још Драчића у Чуругу и Каћу, као и 1819. Занимљив је помен Глигорија Драчетића (Draxetich) из 1794. у мошоринској чети, за кога се наводи да је рођен у Ивошевцима у Млецима. Мислим да је мало вероватно да су ови Драчићи имали везе са Драчама, макар оним досељеним у ''шијачком таласу'', најпре због њихове бројности и помена још од 1772. у више села, јер крајишки и босански Срби тек на дозволу команде Батаљона из 1774. године почињу организовано да се насељавају у Шајкашкој. Друга могућност за Драчиће би била да потичу од крајишких досељеника у Срем са почетка 18. века, а да су потом одатле прешли у Шајкашку.
« Последња измена: Новембар 27, 2021, 02:10:28 пре подне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8306 послато: Новембар 27, 2021, 11:33:49 пре подне »
Краљић, католик, Мурај, Крк, J2a-L26>L70

С обзиром да је ова подграна код нас у пројекту најприсутнија међу тестиранима са југа Србије, природно да Краљић тамо има највише блиских поклапања. То свакако није реално стање, будући да је врло мало тестираних J2a-L70 из западних крајева. Поклапања са YHRD (анонимне Y-STR базе) дају већ нешто другачију слику. Главнина блиских поклапања налази се на простору северне и централне Италије, што с обзиром на близину Далматиснких острва вероватно не треба да чуди превише.

Краљић једини у нашој ДНК бази поседује вредност 13-15 на DYS385ab. А неки савет у вези дубинских тестирања, исти је као и за све друге припаднике J2a-L70 из наших крејева - J-Z2177, или J-CTS3601.

Ван мреже mladend

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 22
  • I1-BY169301*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8307 послато: Новембар 27, 2021, 11:54:32 пре подне »
Драче су исељавале и у Шајкашки батаљон

Хвала много на овим подацима.

Наши примарни циљеви су да доведемо у везу све Драче порјеклом из сјеверне Далмације (што није мали број породица, имајући у виду да је 1948. године на територији СР Хрватске живило 725 Драча, од чега двије трећине у сјеверној Далмацији), као и да сазнамо одакле су дошли у сјеверну Далмацију. План је да се потом детаљније позабавимо Драчама из осталих крајева.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8308 послато: Новембар 27, 2021, 08:47:40 поподне »
Икодиновић, Никољдан, Чачак

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278>BY30743. Поседује неколико карактеристичних вредности: снижене DYS19=16 и DYS456=15, и повишену DYS576=21. Најближе поклапање има са Цветковићем из Црвеног Брега код Беле Паланке (Јовањдан) и Шаренцем из Кута код Билеће (Лазарева Субота), од првог се разликује на 2 од 23, а од другог на 2 од 18 упоредивих маркера. Уопштено гледано, најближа поклапања има са тестиранима из родова А и Б, са којима дели карактеристичне вредности Y-GATA-H4=11, DYS549=13 и DYS576>DYS570. Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8309 послато: Новембар 27, 2021, 09:03:54 поподне »
Кнежевић, Св. Василије Велики, Будимља, Беране

Припада хаплогрупи R1a-Z280. Најближа поклапања има са Сарићем из Подунаваца код Врњачке Бање (Илиндан) и Марковићем из Вучка код Крушевца (Никољдан), од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Нису му превише далеко ни Милићевић из Тиоџа код Рашке, Бањац из Беркова код Клине и Ердоглија из Вукушице код  Врњачке Бање, сва тројица славе Св. Враче, и од све тројице се разликује на 3 од 23 маркера. Занимљиво је да Кнежевићи из Будимље имају надимак Букумире:

Цитат
Кнежевићи — Букумире (3), повратили су се из Сјенице, куда су их отерали Васојевићи. Славе Св. Василија.

https://www.poreklo.rs/2013/08/01/poreklo-prezimena-selo-budimlja-berane/

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8310 послато: Новембар 27, 2021, 10:56:53 поподне »
Будимски Кнежевићи су дуго у Будимљи, према неким прорачунима од краја 17. или почетка 18. века. Своје порекло везују за Херцеговину. Рођакају се с морачким Кујовићима и Шуковићима, као и с Обрадовићима из Горњих села - могуће због не тако честе славе Свети Василије Велики. С обзиром на резултат Отовића који су од Обрадовића, ова сродничка веза не постоји.

Има детаљно о овим Кнежевићима у књизи "Будимља" Радомира Губеринића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8311 послато: Новембар 28, 2021, 11:02:02 пре подне »
Имали смо раније резултат Обрадовића из Лубница са 23andMe (R1a).
Ваљало би да се још неко од Обрадовића тестира да се напокон разреши која им је изворна хаплогрупа.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8312 послато: Новембар 28, 2021, 12:13:12 поподне »
Урошевић, Митровдан, Доња Трепча, Чачак

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, односно подграни Y32147>FT166340. Има поклапање на 23 маркера са неколико тестираних из рода Букумира, који су још низводнија Y37280, међутим, има потпуно поклапање и са Ђорђевићем из Штрпца на Косову, припаднику гране Y207622, а који такође слави Митровдан. Тестирани у страним компанијама може проверити да ли је Y207622 или Y37280, а у сваком случају јесте FT166340.

Распоред грана се може видети ту:

https://www.yfull.com/tree/R-FT166340/

Текст о хаплогрупи R1b-Z2705 овде:

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Проблем је што из Доње Трепче постоји још један тестирани Урошевић, са истом славом, који припада I2 хаплогрупи.

Урошевићи су старином из Сјенице, одакле су прво иселили код Муртенице, па онда у Доњу Трепчу (Орловац). Требало би да су досељени пре 1700. године. Први је био Вулић који је имао сина Уроша и унуке Мијаила, Гаврила, Радована и Саву. Међу Карађорђевим устаницима на почетку 19. века био је Дикан Урошевић. Постоји и предање да је баба Вишња, мајка књаза Милоша, од ових Урошевића.



Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8313 послато: Новембар 28, 2021, 02:00:59 поподне »
Урошевић, Митровдан, Доња Трепча, Чачак

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, односно подграни Y32147>FT166340. Има поклапање на 23 маркера са неколико тестираних из рода Букумира, који су још низводнија Y37280, међутим, има потпуно поклапање и са Ђорђевићем из Штрпца на Косову, припаднику гране Y207622, а који такође слави Митровдан. Тестирани у страним компанијама може проверити да ли је Y207622 или Y37280, а у сваком случају јесте FT166340.

Распоред грана се може видети ту:

https://www.yfull.com/tree/R-FT166340/

Текст о хаплогрупи R1b-Z2705 овде:

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Проблем је што из Доње Трепче постоји још један тестирани Урошевић, са истом славом, који припада I2 хаплогрупи.

Урошевићи су старином из Сјенице, одакле су прво иселили код Муртенице, па онда у Доњу Трепчу (Орловац). Требало би да су досељени пре 1700. године. Први је био Вулић који је имао сина Уроша и унуке Мијаила, Гаврила, Радована и Саву. Међу Карађорђевим устаницима на почетку 19. века био је Дикан Урошевић. Постоји и предање да је баба Вишња, мајка књаза Милоша, од ових Урошевића.

Тестирани по свему судећи није „изворни" Урошевић, с обзиром на то да први тестирани припада разгранатом роду чији сви припадници славе Митровдан. Овај тестирани има потпуно поклапање унутар рода Букумира са Фемићем из Брзаве код Бијелог Поља и Михајловићем из Крћевца код Тополе. Како обојица славе Аранђеловдан, могуће је да овај тестирани Урошевић потиче од неког рода из околине који слави Аранђеловдан (можда од Гојковића из Горње Трепче нпр.). Што се тиче Ђорђевића из Штрпца, веза њега и овог тестираног Урошевића свакако није реална односно скорашња с обзиром на миграторна кретања, па је самим тим и подударање крсне славе случајност.
« Последња измена: Новембар 28, 2021, 02:13:43 поподне Лука »

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 38
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8314 послато: Новембар 28, 2021, 07:04:40 поподне »
Краљић, католик, Мурај, Крк, J2a-L26>L70

С обзиром да је ова подграна код нас у пројекту најприсутнија међу тестиранима са југа Србије, природно да Краљић тамо има највише блиских поклапања. То свакако није реално стање, будући да је врло мало тестираних J2a-L70 из западних крајева. Поклапања са YHRD (анонимне Y-STR базе) дају већ нешто другачију слику. Главнина блиских поклапања налази се на простору северне и централне Италије, што с обзиром на близину Далматиснких острва вероватно не треба да чуди превише.

Краљић једини у нашој ДНК бази поседује вредност 13-15 на DYS385ab. А неки савет у вези дубинских тестирања, исти је као и за све друге припаднике J2a-L70 из наших крејева - J-Z2177, или J-CTS3601.
ovaj izvor iz godine 1501 za Liku i Bužan
https://www.academia.edu/36933013/ACTA_CROATICA_HRVATSKI_SPOMENICI


na  strani 372 se spominje Pet[a]r Kraljić z Muravičan. Pada u oči slična zvučnost  oba mesta (Muraj/Murav) pa je to takođe moguće ishodište prebega pred turcima na Krk.  Ni sličnost s jugom Srbije nije za ignorisanje.
« Последња измена: Новембар 28, 2021, 07:07:39 поподне Cvitkovac »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8315 послато: Новембар 29, 2021, 03:05:41 поподне »
Крповић, Стевањдан, Звијезд, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Највероватније да је повезан са Петрићем из истог места, који такође слави Стевањдан. Код Крповића се од специфичних вредности издвајају једино 29 на 389ii и 16 на 456. Управо се на тим маркерима и разликује од Петрића.

Тестирани наводи предање о пореклу из Доње Мораче. Како у Морачи Крповићи немају генетичких сродника и како Петрићи који им јесу сродни немају предање о пореклу из Мораче, ово предање је по свему судећи нетачно.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8316 послато: Новембар 29, 2021, 03:11:21 поподне »
Николић, Ђурђиц, Трска, Рача

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издваја ниска вредност 8 на 643.

Тестирани наводи податак о родоначелнику Николи Виторовићу који је у Трску дошао из Саранова око 1790. године. У литератури се пак могу пронаћи друкчији подаци о пореклу ових Николића:

Досељену у периоду од 1737. до 1787. године:

-171, Николићи (Мијатовићи), Пирот, Ђурђиц.

https://www.poreklo.rs/2015/05/21/poreklo-prezimena-sela-sipic-i-trska-raca/

У Саранову додуше постоји род који је по предању у сродству за Николићима из Трске:

Лакићи (Бранисављевићи) 23 к. Слава: св. Ђорђе. Старином су од Пирота. Николићи у Сипићу (лепенички) и Павловићи – Вићентијевићи у Сепцима род су са овима. Бежали у Срем 1813. г.

https://www.poreklo.rs/2013/08/15/poreklo-prezimena-selo-saranovo-raca/
« Последња измена: Децембар 14, 2021, 06:09:03 поподне Лука »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8317 послато: Новембар 30, 2021, 03:12:28 поподне »
Тошић, Јовањдан, Тоболац, Трстеник, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS439=10. Нема ближих поклапања хаплотипова на пројекту. На четири маркера се разликује од већег броја хаплотипова, али ни са једним од њих не дели вредност маркера DYS439=10.

Тестирани је навео податак да је Петар Тошић, предак Тошића из Тоболца, рођен 1808. године у Бањанима, у Херцеговини. Ово треба узети са резервом с обзиром да су Бањани готово у потпуности покривени генетичким тестовима (остало је још свега пар родова који нису тестирани) и да Тошићи немају генетичке сроднике међу до сада тестираним Бањанима.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8318 послато: Новембар 30, 2021, 04:00:50 поподне »
Козић, Ђурђевдан, Крајпоље, Љубиње

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако поседује вредност 14 на маркеру 19, не бих га још уврстио у грану Y56203, из разлога што се у оквиру херцеговачког подухвата јавља један највероватније даљи рођак Козића, који поседује вредност 15 на маркеру 19. Њих двојица имају две разлике на упоредива 23 маркера. Ово би можда могао бити први случај где неко са 19=14 не буде Y56203 или да неко са 19=15 буде позитиван на Y56203. Зато бих Козићу препоручио да обавезно тестира Y56203, како би отклонили сваку сумњу.

За Козиће се у литератури каже да су од Вујадиновића са М. Граховца у Црној Гори.

Козић из Крајпоља, који је очитo близак тестираном негативан на Y56203.

Моја претпоставка за даље тестирање је Y151633, па ако неко има корист од овог резултата и хтео би Козића да тестира, нека ми се јави у пп.
« Последња измена: Децембар 02, 2021, 05:16:37 поподне Милош »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8319 послато: Децембар 02, 2021, 03:28:58 поподне »
Луковић, Лучиндан, Бзенице, Александровац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, а према процени Невгена могуће и млађој подграни Z92>YP270. Не поседује ниједну карактеристичну вредност која значајније одудара од модалних. Потпуно поклапање на 19 упоредивих маркера има са Благојевићем из Маслошева код Крагујевца (Лазаревдан), а од Богдановића из Бзенице (Томиндан) и Живковића из Гара код Гаџиног Хана (Никољдан) разликује се на само 1 од 23 маркера. Од другог Богдановића из суседне Рогавчине (Томиндан) разликује се на 1 од 17 маркера.

Цитат
Луковићи и Милојевићи (17 кућа, Св. Никола и стара слава Лучиндан) дошли су из села Трнавца код Новог Пазара од Луковића у махали Милојевско.

https://www.poreklo.rs/2020/12/05/poreklo-prezimena-selo-bzenice-aleksandrovac/