Мириловић, Никољдан, Кузмин/Сремска Митровица, I2-Y3120>Z17855
Према наводима тестираног, породица води порекло из Лике, а даље, могуће из Хрватске или Херцеговине. Наводи и да им је старије презиме било Лабус. У литератури којом располажемо нашао сам да се у Кузмину, у периоду 1926-1929. помињу Мириловић Владимир (ученик), Светозар (гостионичар) и Марко (гостионичар). Сто година раније, 1828. године, презиме Мириловић забележено је и у оближњем селу Лежимир, које је од Кузмина удаљено око 20 километара на североисток пољским путевима, па није искључено да се ради о истој породици. Мириловића је у Лежимиру било и почетком 20. века, додуше забележених под презименом "Милировић", када се 1907. године помиње Петар Милировић из Лежимира као члан епархијске скупштине архидијецезе Сремско-карловачке из протопрезвитерата митровачког.
У попису становника Кузмина из 1736. године Мириловићи се не помињу, као ни Лабуси, али се 1757, а затим и 1765. године помиње Игњатије Лабус из Босне, односно од Козаре. Могло би се претпоставити да се Лабус у Кузмин доселио као крајишник након 1745. године, када је Кузмин укључен у војну границу. У црквеним документима на Мириловиће у Кузмину наилазимо тек крајем 19. века, када се наводе у домовним протоколима. Уколико су Мириловићи заиста потекли од Лабуса, онда се чини да су ново презиме стекли тек у Кузмину, односно да га нису донели из старог краја, осим уколико у Кузмин нису дошли из Лежимира.
Презиме тестираног одмах наводи на претпоставку да би се могло радити и о припадницима херцеговачког рода Мириловића. Хаплотип тестираног међутим није баш тако једнозначан, па је оваква претпоставка у најмању руку упитна, иако не и сасвим искључена. Резултат тестираног највише карактерише вредност DYS448=21, која јесте једна од карактеристика хаплотипа херцеговачких Мириловића, али за потврду припадности овом роду недостаје вредност 14-14 на маркеру DYS385. На овом маркеру тестирани поседује карактеристичну комбинацију DYS385=15-15, која се такође ређе јавља код гране I2-Y3120. Као карактеристична може се издвојити и вредност DYS391=10, а нешто ређе се појављују и DYS19=17 и DYS389II=30. Овако велики број разлика у односу на модални хаплотип херцеговачких Мириловића, као и чињеница да тестирани не слави Јовањдан, остављају мало простора за могућност да се ради о припадницима истог рода.
Чини се много вероватнијим да би тестирани могао бити повезан са личким Лабусима, како се и каже у предању које је навео. Лички Лабуси који славе Никољдан припадају грани I2-Y3120>Z17855>Y230195>A16413>A20030>Y135654, а истој грани припада и Аћимовић из Голова код Чајетине, чији је хаплотип најближи хаплотипу тестираног Мириловића, са разликом на два од 23 упоредива маркера и подударањем на поменутим карактеристичним и ређим вредностима DYS385=15-15, DYS391=10, DYS19=17 и DYS389II=30. Иако Лабус и Аћимовић нису сврстани у исти генетички род у нашој бази, старост гране I2-Y135654 процењује се на око 850 година, па би сви они могли припадати истом средњовековном роду, којем такође припадају и Љешњани - Војинићи, а коме би матица могла бити на простору Старe Херцеговине. Оваква могућност је назначена и у чланку о роду Љешњана - Војинића који је објављен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
Тестираном топло препоручујем да настави са даљим генетичким истраживањем свог порекла, ако већ не WGS тестом, а онда барем провером појединачних SNP мутација. Ту сам да помогнем саветима ако буде потребно.
