За ове Ђорђевиће Ј2б се каже да су из Ступња, међутим, не каже се из ког. Постоји Доњи и Горњи Ступањ.
Доњи Ступањ:
Становници славе св. Јована, св. Саву, св. Ђорђа, Алимпију, Митровдан, св. Николу, св. Илију и др. Становништво је староседелачко и досељено крајем 18. века из старе Рашке, црногорских Брда, Херцеговине, и преко етапних миграционих станица на падинама Копаоника (Сошице, Лисина, Жарево, Радманово, Дренова, Осреци и Будоловина). И Жељина (Рокци, Станишинци).
Горњи Ступањ:
Становници славе св. Ћирила, св. Арханђела, св. Николу, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено у првој половини 18. века из Малог Косова (шира околина данасњег Подујева-Приштине), из Старе Херцеговине (околина данашњег Пљевља). И са копаоничких села (Лисина, Будиловина, Јелакци, Латковац, Крива Река, Плоча и друга села.
У Ступњу нисам пронашао Ђорђевиће, међутим пуно Ђорђевића има у околним селима. Овде можда треба поменути оне из села Тулеш (Александровац), зато што су према предању досељени прво у Ступањ (Доњи):
" Ђорђевићи, једна од већих фамилија у Тулешу потичу од Ђорђа Милисављевића. Закључак почива на књигама рођених из којих се види да је Владисава, сина Јовановог 1871. године крстила Младен, ћерка Ђођа Милисављевића, касније удата за Нестора Павловића из Омашнице. Ђорђева жена Станика крстила је 1833. године Живану, ћерку Јеремије Ђорђевића, удату за Светислава Смиљковића из Велућа.
Према предању досељени су из Црне Горе у Доњи Ступањ. Након кратког времена по убиству Турчина одлазе у Рибник. У Рибнику поново убијају Турчина као и у првом случају због напаствовања сестре и беже у шумовити предео Пуношевића. Из Пуношевића касније силазе у Тулеш. На Качишту проводе у колибама пар година. Ово предање Милослава Светоликовог сина допунио је Милош Ђорђевић син Милена. Он је од предака сазнао да су се са Качишта ради веће сигурности преселили у Брушњак испод пута. Намеру да се настане на Совралуку нису остварили па уморни од сељакања и лутања најзад заузимају Дугачку косу. На том пре њих празном простору данас има 9 кућа Ђорђевића. "
Аутор књиге "Братство" Момчило Тодосијевић такође помиње Ђорђевиће из Ступња. Тодосијевић казује да фамилије Ивановић, из Доњег Ступња, Тодосијевић, из Глободера, Томић из Лаћиследа, као и фамилије Васићи, Томићи, Ђорђевићи и Милосављевићи, из Горњег Ступња имају заједничког претка Ивановића, из Пљеваља, у Црној Гори. Пут од Пљеваља до ових села иде преко Копаоника и села Будиловина, Осреци, Јелакци и Луково. Записане су и драгоцености за нека друга проучавања, као на пример имена - Светолик, Богомир, Вујана, Богоје, Деспот и друга.
Чини се да је порекло ових Ђорђевића из околине Пљеваља, а да је раније презиме гласило Милосављевић, или Ивановић.
Ваља поменути да у околним селима има још Ђорђевића. Углавном воде порекло из Црне Горе, или Рашке.
На основу ових података може се претпоставити да су Ђорђевићи Ј2б М205 пореклом из околине Пљеваља, тј Старе Херцеговине. Наравно, потребно је још информација о овим Ђорђевићима, пре свега мислим на крсну славу.
