Аутор Тема: Дефтери и ДНК  (Прочитано 47335 пута)

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 295
  • I1-P109>FGC22061
Одг: Дефтери и ДНК
« Одговор #60 послато: Мај 30, 2015, 12:24:29 пре подне »
Страшна тема.. веома је интересантно!
Научио сам и нову ријеч.. Раубриттер  :)

Хвала свима.
Језик је од меса и свашта меље.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 442
Одг: Дефтери и ДНК
« Одговор #61 послато: Мај 30, 2015, 09:33:10 пре подне »
На стр. 16 уписано је да су у нахији Ровца уписана 2 катунара, нефер (катунар, војник).
На стр. 33 уписан је Vukik veled-i Vucte (Vukić sin Vučete), katunar 255 (стр. у дефтеру на којој је уписана нахија Ровца).

Ako је Манастир обновљен 1574. онда би Вукић у вријеме пописа требало да има најмање 20-25 а у вријеме обнове 66-70 година, мада ми на фресци на којој је приказан, а која је сигурно настала послије 1574. дјелује млађи. На састанку главара у Морачи 1608. он би требало да има близу 100. година, што је заиста фасцинантно.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 442
Одг: Дефтери и ДНК
« Одговор #62 послато: Мај 30, 2015, 11:50:26 пре подне »
Поштована Бањанска,

Желим јавно да Вам се захвалим што сте покренули тему Бубања и Мацура и Дефтери и ДНК. У нашој Монографији, књига II, Београд, 2001. стр. 169., дат је кратак приказ из рада И. Манкена, Дубровачки патрицијат у XIV вијеку, рода Bubagna. Аутор се није бавио везом савремених Бубања са том дубровачком породицом. Ви сте ме подстакли, а и намјестиле су се околности да сазнамо за Мастана Бубањића (словенизирано Bubagna) и род његових потомака Масновић. И сами сте рекли да је препис повеље Твртка I Котроманића, Шибеничанима, 1390.  објављен у Venezia, MDCCCIL, гдје је међу свједоцима присутан и Pribeo Masnorcich Bubano, добра индикација да се документом потврди веза између дубровачких Бубања и Масновића. Сасвим ми је прихватљиво Ваше мишљење, да продором Турака у Босну, неко из породице Масновић-Бубања није хтио да се потурчи и да је кренуо пут још увијек слободне Црне Горе. То је тако логично и једноставно објашњење.
Поново сам послао мејл Невену Исаиловићу, уз молбу да саопшти мишљење зашто је у каснијим преписима цитиране Повеље код Прибила Масновића изостављено ово Bubano.
Надам се да ћете, приликом даљих Ваших истраживања, ако наиђете на још неки податак гдје се помиње презиме Бубања, то сазнање подијелити и самно. Морам да Вам признам да бих волио да Ви, с обзиром на Ваше несумљиво истраживачко искуство, обрадите тему Бубања и Мацура. Слажем се, да смо тему Бубања на Форуму у принципу апсолвирали и да би у коначном требало урадити ДНК тест хрватских и БиХ Масновића, чиме би међусобну сродност потврдили или демантовали. Прегледом Фејзбук странице уочио сам да Масновића има веома мало и да углавном живе ван простора екс Југославије.

Још једном,

Хвала Вам!

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Дефтери и ДНК
« Одговор #63 послато: Мај 30, 2015, 12:53:26 поподне »
Молим, нема на чему.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Дефтери и ДНК
« Одговор #64 послато: Јун 01, 2015, 11:09:35 пре подне »
Ovaj sumarni defter iz 1533. godine dostupan je online, ali samo na arabici.
Turski prevoditelji su izradili registar imena svih ljudi i toponima koji se u njemu spominju kao i prilično dobre karte s lokacijama naselja koja su oni ubicirali.

Можда грешим, али начин на који су уписане нахије Пива и Рудине - Pivebana, Bana Rudine, поново указује на везу Бањана и Пиве.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 442
Одг: Дефтери и ДНК
« Одговор #65 послато: Јун 01, 2015, 02:43:09 поподне »
 СУМАРНИ ПОПИС САНЏАКА У БОСНИ 1468/69., приредио сарадник портала Порекло Милорад Богдановић.

Тимар Радоја Масновића

Тимар му је одузет јер није дошао на војни позив Узун Хасана и дат дшчији (?) Алији. 24. шабана 877 године у Констинији
Наредбом нашег владара тимар је одузет Алији и поново враћен ранијем уживаоцу Радоји Масновићу. 14 зил-каде 877 године у логору у подручји Биге.
Споменутом је, наредбом нашег владара, дато и село Прокос  које је уписано доле ниже на трећем листу,  с ове стране. Датум берата декада мухаррема.
Пошто је харачлија Мухдин за споменутог извјестио следеће: “ Он је прикрио новопридошле пореске обвезнике“, то је наредбом нашег владара, тимар дат Алији Јакиху. Писано  20 шеввалд, 880 године (4.9.1476) у Чорлуу.
На основу наредбе владара , тимар је поново враћен ранијем уживаоцу Радоји Масновићу. Писано 14 џумада I,881 године (12.4.1473) у логору у подручју Дунава.
У саставу овога тимара било је 41 дом и то у селу Милодража код Кисељака, док је село Ступ било пусто., стр 87

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Дефтери и ДНК
« Одговор #66 послато: Јун 07, 2015, 10:53:09 поподне »
Дали постоје ранији дефтери за КиМ и Скадарску област, осим оног из 1485г. од Селамија Пулахе (Тирана,1974)?

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Дефтери и ДНК
« Одговор #67 послато: Јун 08, 2015, 08:49:14 пре подне »
постоји преведени ПОПИС ОБЛАСТИ БРАНКОВИЋА из 1455. год.   http://www.scribd.com/doc/98035320/Oblast-Brankovica-Opsirni-Katastarski-Popis-Iz-1455-Godine
За Скадарску област не знам да ли постоји неки старији попис од оног из 1485. год. али мислим да не.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Дефтери и ДНК
« Одговор #68 послато: Јун 08, 2015, 05:25:23 поподне »
постоји преведени ПОПИС ОБЛАСТИ БРАНКОВИЋА из 1455. год.   http://www.scribd.com/doc/98035320/Oblast-Brankovica-Opsirni-Katastarski-Popis-Iz-1455-Godine
За Скадарску област не знам да ли постоји неки старији попис од оног из 1485. год. али мислим да не.

Хвала vojinena!

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Дефтери и ДНК
« Одговор #69 послато: Јун 16, 2015, 11:35:00 поподне »
Ако се пореде дефтери из 1477 г. и 1530 г., запада за око постојање хришћанских спахија у новијем. Питање које се се поставља, дали су те нове хришћанске спахије дошле из других предела, са евентуално новим досељеницима у релативно упражњене територије Бањана, што било ишло у прилог констатацији г. Јерковића, да се баш у том времену део Бањана иселио у Усору.

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Дефтери и ДНК
« Одговор #70 послато: Јул 02, 2015, 11:02:30 поподне »
Могући власи Плишчићи у Нахији Рудине, ако се упореди "А.Аlicic, POIMENICNI POPIS SANDZAKA VILAJETA  HERCEGOVINA.1477"
и
Есад Куртовић https://www.academia.edu/3675729/Iz_historije_vlaha_Pliščića_Godišnjak_CBI_XXXVII_35_Sarajevo_2008_219-244

тада би доле поменути војвода Степан син Страцинов био унук кнеза Вукосава Плишчића, кнез свих влаха Србије и Босне из 1382г. (Volcoslauo Plescich comite vlacorum omnium domini regis Rassie et Bossine), Страцин је иначе старији брат Вигња Плишчића.

Dzemat vojvode Stepana, sina Stracina

Spomenuti, Ivanis sin Ceracina, Dragic sin Vukse, Vladisav sin Stepka, Milsa sin Rajcina, Radonja sin Rajcina, Vladisav sin Radoja, Vukasin sin Radivoja, Vladko sin Bratula, Radonja sin Bogise, Radko sin Bogise, Branko sin Grubaca, Dobri sin Milaka, Dobrilo sin Milaka, Vladisav sin Radoja, Radonja sin Vukse, Mladus sin Vukse, Ljuboje sin Branka, Milorad sin Dobrila, Stanoje sin Dobrila, Vuksa sin Hlapca, Ilija sin Mijuse, Ljubko sin Vladoja, Radosav sin Radmana, Brajusa sin Radmana, Mihac sin Radmana, Radko sin Vitoja, Dabiziv sin Raska, Vuksa sin Mile, Vukmir sin Vukica, Vukac sin Heraka, Stepan sin Vukica, Prevrsko sin Vucete, Radic sin Povrska, Radic sin Radmana, Radvila sin Radmana, Radosav sin Brvena, Radibrad sin Rajka, Ilija sin Rajka, Bogun sin Grbana, Radovac sin Grbana, Radivoj sin Pribila, Milan sin Pribila, Radilja sin Pribila, Obrad sin Radovana, Radoje sin Rajca, Boguta sin Radosala, Hrelja sin Radosala, Bogic sin Radosala, Cvetoje sin Obrada, Dobrasin sin Buljana, Radic sin Radina, Djuras sin Milasa, Djuradj sin Milasa, Radosav sin Radaka, Milorad sin Stanka, Bukac sin Buljana, Bogun sin Radavca, Stanac sin Radilje, Radihna sin Radilje, Krasoje sin Bogisala, Radoje sin Radohne, Radonja sin Radosala, Privisav sin Radosava, Veselko sin Babasica, Vukic sin Radivoja, Radojin sin Stapca, Gojcin sin Bogdana, Radic sin Gojcina,Vuksa sin Cesljara, Vukasin sin Gojcina, Vitomir sin Milica, Iplah? sin Raduna, Strizo sin Raduna, Marko sin Bojcina, Rajan sin Bogica, Radosav sin Bogdana, Vladisav sin Dobrila, Ljubisa sin Radojka, Vukota sin Bojka, Radivoj sin Radivoja, Radko sin Tvrdise, Bogavac sin Branila, Bogdan sin Zajica, Brajan sin Milke, Vukmir sin Krala, Radibrad sin Miladina, Milos sin Grbaca, Vladisav sin Grbaca, Bozetko sin Blazete, Ostoja sin Bozetka, Vitas sin Milica, Milsa sin Milica, Kojin sin Radonje, Vitas sin Bogusa, Vukoje sin Gojcina, Radic sin Radosala, Vukasin sin Radisala, Cvetko sin Boguna, Vitomir sin Boguna, Bratul sin Radete, Branko sin Gojka, Dragoje sin Vukse, Dragisa sin Vukse, Vukac sin Vukse, Ivan sin Bratula, Vukasin sin Vukasa, Vukmir sin Vije, Goro, punac Milorada,
 domova 109,
 neozenjeni: Vukasin sin Milse, Milorad sin Dobrila, Dragisa sin Bratula, Zivko sin Bolica, Zivko sin Sube, Vukic sin Gojcina, Tasovac sin Raduna, Brezin sin Radonje, Mihac sin Cesljarice,
 domova 9,

Dzemat spomenutog vojvode, pripada Popovu

Spomenuti, Bogisa sin Grle, ponovljen Marko sin Radoja, Radic sin Radka, Radosav sin Dubravca, Rahoje sin Pribisava, Djuradj sin Radivoja, Vukac sin Dirke, Branus isn Budka, Vukac sin Danila, Radoje sin Radasina, Radonja sin Sisoja, Radovac sin Vukoja, Zivko sin Koraca, Milorad sin Koraca, Tomas sin Vukosala, Radko sin Tvrdise, Milorad sin Radosala, Radovac sin Dobrog, Gjuras sin Bogise, Vuksa sin Radivoja, 
 domova 20,
 Zimuju u mjestu Grebje, Ljubomir, Lug i Zagorje, s ljetuju u mjestu zvanom Ravne.

Ван мреже Gallavant

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 110
Одг: Дефтери и ДНК
« Одговор #71 послато: Јул 30, 2015, 09:24:45 поподне »
Можда се и помињало пре, али ја нигде нисам видео. На овом линку су доступни преводи разних турских докумената и други текстови који би можда били интересантни истраживачима:

http://cosbelgrade.com/sr/bibliografija

Ако неко нађе нешто посебно занимљиво, јавите! :)

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Дефтери и ДНК
« Одговор #72 послато: Јул 30, 2015, 09:44:04 поподне »
Можда се и помињало пре, али ја нигде нисам видео. На овом линку су доступни преводи разних турских докумената и други текстови који би можда били интересантни истраживачима:

http://cosbelgrade.com/sr/bibliografija

Ако неко нађе нешто посебно занимљиво, јавите! :)

Првокласан линк, Gallavant! Хвала!

Маргита Војвотк. Бањанска

  • Гост
Одг: Дефтери и ДНК
« Одговор #73 послато: Август 03, 2015, 07:36:13 поподне »
Препоручујем сваком кога интересује тематика турских дефтера познати рад проф. др. Халила Иналџика "Од Стефана Душана до Османског царства" (у преводу Недима Филиповића). У њему су на 30так страница сажето објашњени појмови и њихова значења , као нпр. баштина, теклић, војнук, мартолози, лагатор, кнез, војвода, хришћанске спахије.

Он такође наводи  и круцијану разлику босанског у односу на српски предтурски феудални поредак и импликације које су из тога касније (у току и после освајања) следиле. Вредна пажње је самим тим  и чињеница (а којој наши историчари нису посветили довољно пажње), а коју он често наводи, да су наши наизглед "обични" војнуци" (voynuk) имали баштине, и самим тим спадали у ред (јест најниже,али ипак) феудалне класе.

Неко ко по дефиницији није имао земљишни посед тј. сељак, није се могао (осим у изузетним случајевима) винути до спахијског реда.

http://cosbelgrade.com/sites/default/files/inaldzik_h._od_stefana_dusana_do_osmanskog_carstva.pdf

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Дефтери и ДНК
« Одговор #74 послато: Октобар 12, 2015, 03:37:52 поподне »
Нема сад Маргите, али јучерашње Вечерње новости објавиле су занимљив чланак, који се на дуже стазе тиче и ове расправе.

„НОВОСТИ“ ИСТРАЖУЈУ Откривене све отоманске тајне о Србији
Драгана Матовић | 11. октобар 2015. 16:12 | Коментара: 73

Да ли ће организованим уласком наших истраживача у турске архиве многе странице бурне историје бити другачије писане. Српски етнички простори били знатно шири него што се претпоставља. Кроз векове смо имали важну улогу у животу Османског царства

НАШЕ прве асоцијације на живот Срба у Османском царству су исламизација становништва, зулуми и устанци. Улазак истраживача из Србије у турске архиве, који су нам после потписивања протокола о међуархивској сарадњи потпуно отворени, можда ће разбити неке предрасуде, па и ону да је српски народ 500 година живео тешко под турском влашћу.

У националној свести, како указују историчари, остало је сећање на посрнуло и заостало Османско царство из 18. и 19. века, које није пропало само због страха великих сила да противничка страна не стекне контролу над Босфором и Дарданелима. Све што је тада било лоше у њему било је, како се истиче, још израженије у пограничним провинцијама у које је спадала и Србија.

- Сасвим друго стање било је у 15, 16. и делу 17. века када је османска држава била снажно устројена, а владар заштитник свих њених становника. Без обзира на верску или националну припадност. У том периоду велики број Срба служио је у османској војсци - каже, за "Новости", историчар др Срђан Катић, виши научни сарадник у Историјском институту.

Катић је, као постдипломац, отишао у Истанбул, где је две године интензивно учио турски и османски. Један је од ретких историчара из Србије који су истраживали у турским архивима. Он изражава наду да ће држава препознати значај османских докумената, јер они, како каже, представљају нашу историју. На основу њих се може видети да су српски етнички простори били знатно шири него што се то претпоставља, као и да је српски народ све до периода аустро-турских ратова имао значајну улогу у животу царства.

Наш саговорник наглашава и да је грађа о Србији и Србима огромна.

- Ради се о милионима докумената на основу којих се може обрадити скоро свака тема - објашњава Катић. - Документи су веома детаљни. Када сам писао књигу о једном везиру из времена Бечког рата, пронашао сам, између осталих, и списе о томе где је коначила и шта је јела његова војска, како је била опремљена, као и детаљан списак с описом више стотина ствари у његовом сарају.

Наш саговорник је уверен да су списи у турским архивима апсолутно објективни. Писар који их је бележио није ни помишљао да ће неко на основу њих за 500 година писати историју.

- Проблем је само у објективности историчара, који их селективно користе и пристрасно интерпретирају - каже Катић.

Према неким претпоставкама, до потписивања протокола дошло је и због тога што Турска жели да се документи из њених архива што више користе у научним радовима. Историја Османског царства ће, на тај начин, бити позитивније приказана, сматрају тамошњи државници.

- Писање радова о аустро-турским ратовима, на пример, само на основу докумената из бечких архива, како је то код нас чињено, представља једностран приказ - сматра Катић. - Слично је и када је реч о економским темама. Коришћењем само дубровачких извора стиче се погрешан утисак да су све главне послове у Србији и Босни водили само Дубровчани. У османским документима, међутим, Срби се често наводе као закупци државних прихода од рудника, солана, ковница новца, пиринчаних поља, скела, царина и другог. И то на знатно широј територији него што су данашња Србија и Босна.

Као главне разлоге за исламизацију становништва Катић наводи пореске олакшице, лакше напредовање у служби, као и свест о сталном ширењу и непобедивости Османског царства.

- Да је често реч о прагматичности, потврђује и један попис становништва босанског Санџака из тридесетих година 16. века - каже наш саговорник.

- Муслимани и хришћани пописивани су углавном одвојено. У овом попису писар то није учинио, па се види да су у бројним домаћинствима, после оца хришћанина уписивани његови синови хришћани и муслимани. То значи да је примање муслиманске вере представљало и неку врсту породичног договора. Насилне исламизације није било. Да јесте, већ после једне или две генерације овде више не би било хришћана.

Катић се последњих десетак година посебно интересује за рударство.

- На њему је све почивало - од ковања новца, до израде оружја и предмета свакодневне употребе. Владала је предрасуда да су српски рудници пропали доласком Турака. Није било тако. После првобитне кризе рудници су наставили да се развијају. Дуго су у њима стручне и финансијске послове наставили да обављају наши људи. Отварали су се и нови рудници. За нас је посебно интересантан Мајданпек, који је тада био највећи рудник бакра - објашњава наш саговорник. - Документи су изузетно детаљни поготово годишњи извештаји о раду рудника, у којима су обрачунате количине руда и метала у мерама које су за злато, на пример, биле неколико пута мање од грама.

Мада се не бави српско-турским односима у 19. веку, Катићу би било интересантно да се поред званичне кореспонденције с турским властима прегледају и тајни извештаји шпијуна, као и везе с опозиционарима који су се ослањали на Порту.

- Мени је посебно важно што ће Архив Србије почети систематско снимање османских докумената о нашим крајевима, па ћу самим тим моћи да их прегледам у Београду - каже Катић. - До сада се све сводило на иницијативу ретких османиста, који нису снимали архивску грађу организовано, већ само за потребе својих научних тема.

СТРАТЕШКИ ПРОЈЕКАТ

Архив Србије је богат грађом из 19. века, али за претходне истраживачки пут води ка Истанбулу. Наша историја у сазнајном смислу биће далеко богатија употпуњавањем знања на основу турских извора за период српске историје под турском влашћу.

- Сарадњом са турским архивима, од којих је за нас најзначајнији Отомански, отвара се ново поглавље у историји Архива Србије - каже Мирослав Перишић, директор Архива Србије. - Реч је о стратешком пројекту истраживања и објављивања докумената значајних за историју српског народа од 15. до 19. века који се чувају у Отоманском архиву у Истанбулу. Истраживања у том архиву који импресионира богатством архивске грађе и својом уређеношћу, до сада су повремено обављали тек понеки историчари. Сада ће истраживања први пут бити институционално организована. Очекујем да ће наредних година више стотина хиљада докумената у дигиталној форми наћи своје место у Архиву Србије. То значи да ће она бити превођена и објављивана у посебној серији издања Архива Србије.

Извор: Вечерње новости

Ово ће бити велики успех ако се дигитализује и допреми у Србију, под претпоставком да неће проћи сто година док се наши тога сете, као што је био случај са Печујском архивом која је скоро један век провела у Београд, а да се нико није сетио ни да је погледа.

Препреку за истраживања ширих размера овде представља арапско писмо, које познаје само мали број људи у Србији и Босни, мада кад би се материјали објавили на интернету, не би ме изненадило кад би се појавили људи који би само због тога кренули да уче арапско писмо.



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Дефтери и ДНК
« Одговор #75 послато: Октобар 12, 2015, 04:12:38 поподне »

„НОВОСТИ“ ИСТРАЖУЈУ Откривене све отоманске тајне о Србији
Драгана Матовић | 11. октобар 2015. 16:12 | Коментара: 73

Да ли ће организованим уласком наших истраживача у турске архиве многе странице бурне историје бити другачије писане. Српски етнички простори били знатно шири него што се претпоставља. Кроз векове смо имали важну улогу у животу Османског царства


Ово ће бити велики успех ако се дигитализује и допреми у Србију, под претпоставком да неће проћи сто година док се наши тога сете, као што је био случај са Печујском архивом која је скоро један век провела у Београд, а да се нико није сетио ни да је погледа.

Препреку за истраживања ширих размера овде представља арапско писмо, које познаје само мали број људи у Србији и Босни, мада кад би се материјали објавили на интернету, не би ме изненадило кад би се појавили људи који би само због тога кренули да уче арапско писмо.

Хвала Amicus-e на овом сјајном линку! Овај је подухват дигитализације је епохалан-немам речи!

Једино стварно разочаравајуће, што ме је стварно погодило- је излив беса и гнева у апсолутној већини коментара на крају овога чланка , према Др. Катићу (координатору пројекта)! Зар је то могуће међу нама школованим Србима 21. века? Запањујуће и забрињавајуће!!!!
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Дефтери и ДНК
« Одговор #76 послато: Октобар 12, 2015, 04:37:23 поподне »
Хвала Amicus-e на овом сјајном линку! Овај је подухват дигитализације је епохалан-немам речи!

Једино стварно разочаравајуће, што ме је стварно погодило- је излив беса и гнева у апсолутној већини коментара на крају овога чланка , према Др. Катићу (координатору пројекта)! Зар је то могуће међу нама школованим Србима 21. века? Запањујуће и забрињавајуће!!!!

Ни мени нису јасни тако негативни коментари. Свакако да у тој дигитализацији своје интересе има и сама Турска, али ти интереси су скоро занемариви у односу на податке које ми можемо добити из тих документа, грађе која може битно допринети расветљавању баш често помињаних магловитих векова српске историје. До сада се баратало претежно грађом из друге руке или једним малим делом турске грађе која је претекла после њиховог повлачења са наших простора. Главнина папира државе под којом смо били безмало петсто година нама је до данас непознаница. Најтоплије се надам да ћемо ускоро бити у прилици да читамо нешто од тога што је у плану да се дигитализује и објави.



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Дефтери и ДНК
« Одговор #77 послато: Октобар 12, 2015, 05:23:21 поподне »
У праву си, једино се питам-јел 359 годишња турска владавина у Србији стварно била другачија од 160 годишње турске владавине у Мађарској? Ја до дана данашњег још нисам чуо ни од једног Мађара да кука и куми Турке (повукли су се 1699г.) за своју садашњу судбину у 21 веку!
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Gallavant

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 110
Одг: Дефтери и ДНК
« Одговор #78 послато: Октобар 12, 2015, 06:00:57 поподне »
Odlična vest Amicuse! Nadam se samo da će digitalizovani podaci biti lako dostupni i online.

Ja sam u međuvremenu našao online verzije knjige "Turski katastarski popisi nekih područja Srbije 15. i 16. vek", u priredbi Ahmeda Aličića a izdano u Čačku 1985; konkretno, drugu i treću knjigu.

Konkretno, knjige sadrže:
  • Sumarni popis smederevskog sandžaka iz 1523. god
  • Poimenični popis vlaha smederesvkog sandžaka iz 1528. god
  • Detaljni popis sandžaka Smederevo poslije 1528. god
  • Detaljni popis sandžaka Smederevo iz 1559/1560. god
  • Detaljni popis smederevskog sandžaka iz 1572. god
  • Detaljni popis sandžaka Smederevo iz oko 1540. god

a dostupne su na adresama:
http://www.kotraza.rs/Turski%20katastarski%20popis%20zapadne%20Srbije%20XV%20i%20XVI%20vijek%20knjiga%20II.pdf
http://www.kotraza.rs/Turski%20katastarski%20popis%20zapadne%20Srbije%20XV%20i%20XVI%20vijek%20knjiga%20III.pdf

Možda je neko ove knjige već video, za mene su svakako novina (nažalost nisam našao ništa vezano za svoju porodicu), pa se nadam da će nekome i pomoći.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Дефтери и ДНК
« Одговор #79 послато: Октобар 12, 2015, 06:24:05 поподне »
Хвала Gallavant-е на линковима!
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ