Аутор Тема: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?  (Прочитано 21130 пута)

Ван мреже шкрњо

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
  • I2>PH908>A5913
Одг: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?
« Одговор #60 послато: Јун 21, 2017, 12:17:43 поподне »
Тешко је плански наћи мјесто одигравања битке, већином се она нађу потпуно случајно. Колико је мени познато, из само двије средњевјековне битке у цијелој Европи имамо довољно бројне налазе: из Визбија 1361, и из Таутона 1461. Уједно је прва и једина из које имамо значајне остатке ратне опреме, јер је обичај углавном био са поражених скинути оклоп као плијен.
У оба случаја се ради о масовним гробницама, те би за Косовску битку од значаја било истражити мјеста гдје би погинули могли бити покопани, а не само поприште битке.

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?
« Одговор #61 послато: Децембар 15, 2017, 12:40:48 пре подне »
Прегледавајући Библиографију дигитализованих књига, чланака и других научних радова Центра за османистичке студије Београд, на коју нам је указао члан форума Hannibal на теми Доступност, превођење и објављивање османске архивске грађе, примјетио сам рад од 23 стране аутора Salih Trako Bitka na Kosovu 1389. godine u Istoriji Idrisa Bitlisija, објављено у Prilozi za orijentalnu filologiju XIV-XV (1969) 329-351., односно поглед на Косовску битку са "друге стране" османског историографа Идриса Битлисија (за умало савременика битке, крај 15.- почетак 16. вијека, око 120 година послије), који нисам имао прилику до сада прегледати, а издвојио бих неколико детаља који би могли дорињети препознавању археолошких остатака битке:

" u nastojanju da se osveti ostalim nevjerničkim vladarima koji su pokazivali tvrdoglavost i upornost odlučio je da ih po zasluzi kazni. Jedan od njih bio je Lazar, vladar Srbije, koji je obavezavši se na podanstvo i poslušnost, ponovo počeo pokazivati bunt i nepokornost. Isti takvi su bili kralj i vladar Bosne i arnautske Iskenderije (Skadra) koji su u sukobu sa Lala Šahinom uprljali ruke krvlju 10-15 hiljada islamskih junaka. Pored toga, složili su se na neprijateljstvo i vođenje borbe protiv islamskog sultana i u riješenosti da opustoše islamske zemlje bili su već vojske sakupili."

"Popisali su vojsku od oko 200.000 ljudi tih krajeva. Kad su potpuno pripremili ratni materijal i razvili zastavu nasilja i neprijateljstva, da bi pokazao potpuni sjaj i moć, Lazar je poslao jednog dostojanstvenika s pratnjom sultanu u Plovdiv. On je napisao pismo sultanu sa sadržinom koja je zagovarala spokojstvo i mir, ali je njegov cilj bio prožet tiranijom. Sultana je oslovljavao bratom i sav tekst pisao u bratskom tonu ovako: »Čuo sam da je moj brat došao na granicu svoje zemlje i da ima namjeru da obnovi neprijateljstvo i rat. Mi smo pripremili i prikupili potrebna ratna sredstva da uništimo njegovu vlast i moć. Sada, bilo bi junački da ni moj brat nipošto ne zanemari sakupljanje vojske i pripremanje ratnog materijala; da oba svoja sina dovede u boj i da nikom od svojih državnika ne dopusti da izostane. Jer, i ja ću u ovaj boj doći sa svim svojim sinovima i dovešću sve svoje pomoćnike; pa (nakon boja), ili neka mom bratu potpuno prestane briga na ovoj strani i neka se uspostavi čvrsta vlast jedne strane, ili da mi njegov korijen, njegovo potomstvo i sljedbenike iz zemlje Rumelije iskorijenimo i očistimo ove krajeve od učenja i zakona vjere Muhamedove i po starom redu uredimo«."

"Evrenos-beg je odgovorio: »Budući da su se vrijeme i mjesto za borbu sa ovim narodom približili, sada treba, što je moguće brže, poći na bojište i zauzeti mjesto (položaj) koje bude pogodnije. U sukobu sa tom vojskom na dan bitke treba nastupiti pribrano i mirno, postepeno prelaziti u napad, jer je njihova nevjernička vojska, poredana u bojne redove, kao željezno brdo, poput brane od čvrstog željeza. Pobjeda nad njihovim četama i redovima nije unaprijed osigurana; nije nikako lako razbiti željeznu branu udarcem mača. .."

"Prema približnoj procjeni sultana i članova carskog vijeća, broj nevjerničke vojske je bio peterostruko veći i od broja islamske vojske. To je pobudilo njihovo  razmišljanje o borbi i ratovanju. Razgovore su vodili i savjetovali se o planu i rasporedu za dan borbe. "

"Kako su nevjernici od glave do pete u oklopima, svi će izginuti ako ih budu tukli palicama s leđa. "

"područje vojnog logora i bojnog polja između vojska dviju zaraćenih strana bilo je područje s mekim terenom i prašinom, pa se zbog velike prašine nije mogao razlikovati nevjernički od islamskog vojnika."

"U početku borbe, po dozvoli sultana prvi je, na megdan istupio Hadži Evrenos i pozivajući mudžahide, dozvolio je strijelcima da probojnim strijelama obaspu nevjernike. Na taj način su prethodnicu nevjernika probojnim kopljima oborili na zemlju, te konje i konjanike isprobadali strijelama kao da su na tijelo svakog borca stavili pancir. "

"Strijelama obasuti nevjernici su odjednom navalili na strijelce lijevog krila gazija i, usredsredivši svoja koplja, jako pritijesnili redove lijeve strane islamskih boraca. Red po red islamske vojske su uklanjali ispred sebe kao što proljećna bujica odnosi mulj i tako su je razbili. Grupa po grupa konjanika i pješaka gazija se povlačila i dospjela u pozadinu do konja i ordubazara. Kako je islamska vojska bila povezala deve i tovarne mazge jednu za drugu i tovare spojila jedan s drugim, prolaz kroz tu gomilu bio je jako težak. Isto tako iza islamske vojske, konja i komore nalazila se gusta šuma i prolaz kroz šumu bio je također nemoguć. Mnogo nevjerničke i islamske vojske pade u onom okršaju."

"Za tren oka podigoše na kopljima krvave glave neprijatelja koje su izgledale poput crvenih vrhova u buketu rumelijskih lala. U jednom munjevitom junačkom jurišu oborili su i strmoglavili ponosne zastave nevjernika koje dobiše izgled silueta stabala koja se u vodi ogledaju. Porazili su svih sedam opakih nevjerničkih vladara; u kratkom roku razbili su ovako veliko mnoštvo (vojske), povezali u zarobljeničke okove i ponovo ih okupili. Na prostranstvu onog polja pod plavim nebom podigoše mnogo humaka od tijela neprijateljskih vođa. Veliko mnoštvo nesrećnih nevjernika koji su se uzdali u snagu i izdržljivost svojih konja pobjegli su iz borbe bez traga. Njih su iskusni islamski konjanici pristigli na brzim konjima te jednog po jednog ili grupu po grupu sabljama isjekli. "

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?
« Одговор #62 послато: Фебруар 07, 2018, 08:34:29 поподне »
Један лепо одрађен клип на ову тему:

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2018&mm=02&dd=07&nav_id=1355911

<a href="https://www.youtube.com/v/txyqS5yuw30" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/txyqS5yuw30</a>

Овде се помињу следеће бројке: 50 хиљада Муратове и 30 хиљада Лазареве војске.
« Последња измена: Фебруар 07, 2018, 09:49:37 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?
« Одговор #63 послато: Фебруар 07, 2018, 09:36:01 поподне »
Један лепо одрађен клип на ову тему:

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2018&mm=02&dd=07&nav_id=1355911

<a href="https://www.youtube.com/v/txyqS5yuw30&amp;feature=youtu.be" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/txyqS5yuw30&amp;feature=youtu.be</a>

Овде се помињу следеће бројке: 50 хиљада Муратове и 30 хиљада Лазареве војске.

Качио већ Бакс у септембру прошле године:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1867.msg64919#msg64919
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?
« Одговор #64 послато: Фебруар 07, 2018, 09:47:38 поподне »
Качио већ Бакс у септембру прошле године:

Изгледа да сам био одсутан са тог часа.  :(
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Hannibal

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
Одг: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?
« Одговор #65 послато: Фебруар 09, 2018, 11:46:41 пре подне »
Један лепо одрађен клип на ову тему:

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2018&mm=02&dd=07&nav_id=1355911

<a href="https://www.youtube.com/v/txyqS5yuw30" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/txyqS5yuw30</a>

Овде се помињу следеће бројке: 50 хиљада Муратове и 30 хиљада Лазареве војске.

Pozdravljam lepo odradjen klip na engleskom i predstavlja dobru pormociju naše istorije. Odgledao sam pre nekoliko meseci, ali mislim da ima dosta netačnosti koje su se provukle. Izmedju ostalog i te brojke...

Ван мреже Hannibal

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 73
Одг: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?
« Одговор #66 послато: Фебруар 09, 2018, 11:49:04 пре подне »
Kad smo već kod video klipova odlično je urađen serijal Srpski junaci srednjeg veka.

Vezano za kosovski boj:
<a href="https://www.youtube.com/v/DbL5nEAEPyw" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/DbL5nEAEPyw</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/zceKmded6wU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/zceKmded6wU</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/RD0qKDvFUdE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/RD0qKDvFUdE</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/zAWaBg6elhA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/zAWaBg6elhA</a>
« Последња измена: Фебруар 09, 2018, 01:26:07 поподне НиколаВук »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?
« Одговор #67 послато: Фебруар 09, 2018, 01:27:25 поподне »
Постоји посебна тема о том серијалу:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2658.msg79706#new
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?
« Одговор #68 послато: Април 23, 2020, 08:29:04 поподне »
Нису археолошки остаци, али има везе са Косовском битком:

https://hrvatskapravoslavnacrkva.wordpress.com/2016/08/23/hrvatske-kosovske-bitke/

Није баш ново, али ја први пут данас ово прочитах.

Да ли сте скоро прочитали нешто оволико изопачено и болесно?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?
« Одговор #69 послато: Април 23, 2020, 08:33:29 поподне »
Нису археолошки остаци, али има везе са Косовском битком:

https://hrvatskapravoslavnacrkva.wordpress.com/2016/08/23/hrvatske-kosovske-bitke/

Није баш ново, али ја први пут данас ово прочитах.

Да ли сте скоро прочитали нешто оволико изопачено и болесно?

Ти си баш мазохиста :) Шта ти треба да уопште то читаш, видиш да је на сајту болесника.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?
« Одговор #70 послато: Април 23, 2020, 08:55:52 поподне »
Ти си баш мазохиста :) Шта ти треба да уопште то читаш, видиш да је на сајту болесника.

Послао ми неко, па реко' - боље да с неким поделим, да ми буде лакше...  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?
« Одговор #71 послато: Август 18, 2020, 08:20:22 поподне »
Један чланак о култу Светог Вида (Вита - Sanctus Vitus) и вези са Видовданом и косовским предањем:

https://www.academia.edu/5294383/The_cult_of_St_Vitus_among_the_Serbs_in_the_Middle_Ages?email_work_card=minimal-title
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?
« Одговор #72 послато: Август 27, 2020, 05:02:24 поподне »
Ако је у Маричкој бици по писањима савременика било 60.000 Срба ; а борили се против  војске Лала Шахина. Може се замислити колика је била Косовска битка гдје је ишао лично султан са два сина. Сигурно преко 120.000 Турака, док би наших било око 60.000 или пак мање, ако је био обичај из средњег вијека да нападач има корист 3:1.

У Маричкој бици српска војска је била далеко бројнија него турска. Како неко написа, то турско и није била војска, него претходница која је једноставно у правом тренутку (ноћу) ударила на успавану и припиту (и пијану) српску војску и изазвала хаос, тако да је више Срба страдало у том хаосу, него од самих Турака. Турци су иначе место на коме се одиграла та битка назвали "Српска изгибија." У сваком случају један огроман (можда и највећи) пораз српске војске у нашој историји.

 




Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?
« Одговор #73 послато: Август 27, 2020, 05:06:34 поподне »
...
то турско и није била војска, него претходница која је једноставно у правом тренутку (ноћу) ударила на успавану и припиту (и пијану) српску војску
...

Да ли постој неки извор који наводи да је српска војска била пијана? Одакле долази тај податак?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?
« Одговор #74 послато: Август 27, 2020, 05:13:15 поподне »
Mora se imati u vidu da je srpska vojska pješačila oko 2000 kilometara od Skadra do Marice kako bi stigla prije nego se glavnina turske vojske vrati iz Male Azije.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?
« Одговор #75 послато: Август 28, 2020, 12:41:34 поподне »
Да ли постој неки извор који наводи да је српска војска била пијана? Одакле долази тај податак?

Из турских записа Сад-уд-дина. Наведено је да је српска војска била пијана и да су је турци такву без већих проблема поразили. Сирф синдуги су Турци називали место где се битка одиграла.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?
« Одговор #76 послато: Август 28, 2020, 02:59:22 поподне »
Из турских записа Сад-уд-дина. Наведено је да је српска војска била пијана и да су је турци такву без већих проблема поразили. Сирф синдуги су Турци називали место где се битка одиграла.

Иначе то место и даље постоји, зове се Сирп Синдиги (Sırp Sındığı, у слободном преводу "погибија, уништење Срба") и налази се неколико километара северозападно од Једрена. Додуше, изгледа да се на том месту није одиграла Маричка битка 1371. већ једна нешто ранија, 1364. године, када су Турци поразили војску у којој није било само Срба већ и крсташа. Турски извори за ову, ранију битку наводе наратив о војсци која се најела и напила, не предузимајући никакве мере заштите логора у погрешном уверењу да у близини нема турских трупа, након чега их малобројнија турска војска разбија, предузимајући изненадни напад током ноћи. Потом долази до битке из 1371. године, која је наводно предузета ради освете Турцима за пораз у овој ранијој. Ово преносе турски извори, док српски и генерално хришћански говоре само о једној битци 1371. године. Према турским изворима, њихов командант у првој битци је био извесни Хаџи Ибеј кога је следеће, 1365. године убио румелијски беглербег Лала Шахин Паша из љубоморе што је био победник у наведеној битци. Затим је турски командант 1371. био сам Лала Шахин Паша. Иначе, та прва битка 1364. се смешта на простор тог села Сирп Синдиги (такође познатог и као Sarayakpinar) које се налази на територији данашње Турске, док се друга битка 1371. лоцира у Орменион (Черномен на бугарском, Çirmen на турском) који се налази у данашњој Грчкој, неколико километара јужно од граничног прелаза између Бугарске и Грчке и близу тромеђе Грчке, Бугарске и Турске.

https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_S%C4%B1rp_S%C4%B1nd%C4%B1%C4%9F%C4%B1

Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?
« Одговор #77 послато: Август 31, 2020, 09:50:55 пре подне »
Ово је занимљиво, с тим што постоји одређени број историчара који сматрају да се Маричка битка није одиграла 1371. већ раније 1364. или 1365 тј. да је у питању једна битка.

Генерално је Маричка битка доста слабо остала у сећању српског народа. Ваљда зато што се десила тако далеко од Србије.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?
« Одговор #78 послато: Октобар 30, 2020, 09:15:27 поподне »
Можда је раније негде помињано, не знам, али у вечерашњој емисији "Српски јунаци средњег века" (РТС2), посвећеној краљу Твртку, изнесен је занимљив податак о једном од најранијих помена Косовске битке. Наиме, већ 1. августа 1389. године, Твртко пише својим савезницима у Трогиру, а вероватно и Фирентинцима (који му одговарају у октобру), где велича своју (не помињући ни кнеза Лазара, нити било кога другог) победу над Османлијама на Косову Пољу. Помиње се и 12 храбрих витезова који су се пробили у османски табор и убили султана Мурата.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Археолошки остаци Косовске битке (1389)?
« Одговор #79 послато: Новембар 30, 2022, 11:53:49 пре подне »
Нисам сигуран колико домаћа кинематографија може да изнесе снимање оваквог једног захтевног филма, али  видећемо.

https://www.nportal.rs/vest/38280/stars/filmovi/film-boj-na-kosovu-nova-verzija-filma-boj-na-kosovu-gaga-antonijevic-ko-ce-igrati-kneza-lazara-u-boju-na-kosovu