Опоље које добија албански карактер већ крајем 15. и почетким 16. века, улази као клин између словенског становништва Средачке жупе и Горе и већ тада их раздваја, иако су вероватно чинили целину крајем средњег века.
Мислим да Млике као село где је забележена највећа исламизација и где се налази најстарија џамија, није имало албански карактер, како се у раду тврди, већ је због близине једних и других долазило до мешања имена, што је позната пракса и у осталим мешовитим српско-албанским областима. И данас је међу Горанцима присутан албански именослов (не муслимански).
Може се рећи да је прелазак на ислам и географски положај, допринео очувању посебности Горанаца. У супротном би били брзо асимиловани или потиснути. Али као муслимани, били су заштићени, неприступачност није привлачила друге становнике, посебно не оне из Опоља и Љуме и дозволила је на неки начин несметан развој и посебност Горанаца.