Опет се враћаш на Раскол, а он са овом причом нема везе
И након раскола католици су наставили да користе исти календар и славили Божић, Петровдан, Госпојину и друге празнике истог дана као православни. До разлике је дошло тек променом календара, и тад су остали исти датуми, али гледано другим календаром.
Е сад има ту неких питања која захтевају одговор
1. Да ли је на Истоку свети Мартин икада слављен 11. новембра?
Видимо да га и Руси и Грци славе 12. октобра, тако да ја не верујем да је дошло до неког померања празника због успостављања култа Стефана Дечанског. Као што је остао свети Мина, тако би и остао Свети Мартин 11. новембра да је тада слављен. Има још примера да се заједнички свеци (канонизовани пре раскола) не славе истог датума на истоку и западу. И то баш свеци са Запада. Нпр. свети Патрик, Валентин, Бенедикт Нурсијски. Тако да је могуће да ни Мартин никад није слављен 11. новембра.
2. Зашто се 11. новембар назива Мратинданом?
Одговор треба тражити у томе да је добар део Срба био под утицајем, па и јурисдикцијом Рима. У том случају је коришћен римски лутургијски календар, као што је поменуо НиколаВук, тако да се тад могао одомаћити назив Мратиндан за 11. новембар, који се одржао и након што је у Србији дефинитивно учвршћено православље, а са њим и празник св. Мартина 12. октобра.
С обзиром на то да се на Истоку свети Мартин није значајније поштовао, Црква није ни настојала да премести прослављање Мратиндана на 12. октобар, већ је Мратиндан наставио да егзистира као народни празник (као мешавина западне традиције и паганских веровања у вучје свеце). Дакле, у цркви се славио свети Мина, док је народ тај дан наставио да назива Мратинданом. Као и празник Кирјака Отшелника Михољданом.
3. Да ли је неко пре смрти Стефана Дечанског славио славу на дан 11. новембра? И ког је свеца славио?
4. Када су Саси покрштени у православље?
Ако су као католици посебно славили Мартина, онда су приликом покрштавања узели за славу Стефана Дечанског управо због датума кога се прославља. С друге стране српској цркви је то одговарало због јачања култа светог краља.
5. Да ли је назив Кулизе имао везе са покрштеним Сасима, који су имали мотив да славе Мратиндан, а касније се системом предрасуда проширио на све мратинштаке?
У прилог томе иде и рад Кулизе, Радослава Љ. Павловића. Рад јесте пун предрасуда, генерализација и контрадикторности, али приказује распоред Кулиза на Копаонику и суседним областима: Рашкој, Ибру, Топлици, Левчу... Толике предрасуде о њима би морале потицати из велике разлике између Кулиза и околног становништва. То би ишло у прилог Сасима. Колатерална штета су били они који су истог дана славили светог Мину, па су и они прозвани Кулизама.
6. У којим крајевима је забележен назив Мратиндан? А у којима не знају за њега?
Нису сви мратинштаци потомци Саса, нити они који славе светог Мину. Можда је неко заиста почео да слави Стефана Дечанског
Ако се сетим још неког питања дописаћу
И мени је ово занимљива тема. Увек сам се питао откуд толико људи слави Мратиндан, ако је за славу узиман дан крштења предака и ко су њихови преци који су крштени након 1331.
Иначе, познајем Мартиновиће са Кордуна, који славе Мратиндан, случајност или не?