Већина српског народа у дворском крају је потекла са далеког југа, како констатује Владимир Скарић, али се обично памти и спомиње само задња етапа сеобе. Више података о сеоби из Рашке, Црне Горе и Херцеговине имамо за Адамовиће, Глушце, Дробњаке, Ковачевиће, Медиће,
Новаковиће, Пуваче, Обрадовиће, Опачиће, Шаше, Шумоње, Штуле, Штрпце, Вуковиће, Вучетиће.
Дакле, јасно је уочљиво да Новаковићи са Баније припадају српском крајишком корпусу презимена те су значајни "ројеви" овог презимена несумњиво регистровани према попису становништва СР Хрватске из 1948. али и према попису жртава из Другог светског рата као и задњег рата према евиденцији Веритаса.
Према Милану Радеки, Новаковићи у Карловачком владичанству славе следеће крсне славе:
- Јовандан 20 Јануар
- Ђурђевдан 6 Мај
- Св. Арханђел 21 Новембар
- Никољдан 19 Децембар
Према изворима за време постојања Војне Крајине наилазимо у документима на следеће Новаковиће:
Новаковић Јован, крајишник помиње се у документу из 1751. године у прегледу штете коју су побуњеници причинили појединим крајишницима.
Новаковић, крајишник из Глинске регименте помиње се у документу из 1754. године где краљевски комесар Јосиф Рафај предлаже да се неколицини имућнијих крајишника не дозволи преузимање шума јер би тим били оштећени сиромашнији крајишници из околних села.
Новаковић Иван, крајишник из Костајнице, помиње се у подужем документу из 1754. године у вези тужбе крајишких кнезова против бившег костајничког епископа у Плашком због превеликих даџбина као и против свештенства које је у том погледу следило рђав пример својих епископа.
Новаковић Јован, крајишки харамбаша, помиње се у предлогу за именовање крајишких харамбаша и шумара.
Новаковић Јован, хусар помиње се у документу из 1756. године у прегледу тужби хусара због отимања њиховог земљишта од стране бивших команданата, односно преглед међусобних спорења око земље, посебно шума и крчевинских ливада.
Новаковић Милин, крајишник, помиње се у документу из 1751. године где капетан Александар Маленић пише о хватању турског "Влаха" Јована Рибића и његовог водича Јозе Глумца, као и о бекству Милина Новаковића чија је имовина заплењена.
Новаковић Никола, хусар помиње се у документу после 1753. године где браћа Мраковић пишу банском намеснику А. Баћању о штети кој су им нанели крајишници капетана Мувића, почупавши им ограду око њиве под пшеницом коју је попасла њихова стока.
Новаковић Никола, хусар помиње се и у протоколу представки упућиваних Банској генералној команди од јула 1754. до краја те године.
Новаковић Петар, крајишник из Глине, помиње се у подужем документу из 1754. у вези тужбе крајишких кнезова против бившег костајничког епископа у Плашком због превеликих даџбина као и против свештенства које је у том погледу следило рђав примјерсвојих епископа. У истом документу помиње се и Новаковић Иван, крајишник из Костајнице.
Презиме Новаковић према попису Банијског ПоуњаНоваковићи са Баније су најбројнији у Великој Градуси 16% затим:
- Горњи Храстовац и Влаховић по 12%
- Дреновац и Равно Рашће по 9%
- Бјеловац Горњи 7%
- Бјеловац 5%
- Мајдан и Костреши по 4%
- На осталим локалитетима заједно са по мање од 10 пописаних особа Новаковића на Банији има 22%
Литература:
- Анте Милиновић, "Становништво дворског краја"
- Милан Радека, Горња Крајина - Карловачко Владичанство, Загреб 1975.
- Славко Гавриловић, Грађа за историју Војне границе у 18. веку, Београд 1989.
