Аутор Тема: Село Вратница, Тетово  (Прочитано 752 пута)

Ван мреже Шарпланинац

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 42
  • G2a>M406>Z17887>FTB20525
Село Вратница, Тетово
« послато: Мај 20, 2022, 02:30:02 поподне »
Село Вратница
Порекло становништва по родовима:

Костанећевци (26 к., Петковдан). Досељени крајем 18. века из Камене Главе код Урошевца. Двојица браћа Коста и Урош су побегли од освете и дошли са сестром у Вратницу око 1770 год. Костанећевци добили су име по селу Коштањево у Сиринићкој жупи, данас село са потпуном албанском становништвом. У Коштањеву били су старинци. Костанећевци припадаји хаплогрупи Е-V13 и потпуно се поклапају са родом Јаћимовић из Костенице код Бијелог Поља, Црна Гора.

Степановци (22 к., Петковдан). Стари досељеници са Косова и сматрају се најстаријим родoм. Њихов родоначелник Степан спомиње се већ у првом турском дефтеру из 15. века. Степановци и Мојсићевци дали су прве печалбаре за Северну и Јужну Америку. Степановци такође има у сусесдном селу Беловишту. Тамо славе Св. Николу.

Станисавци (6 к., Петковдан). Они су грана рода Степановци

Коећевци (24 к., Аранђеловдан). Досељени из Врбовца крај Витине. Први Досељеник је био Никола Којић који дошао у Вратницу око 1830 год. бежећи од турске освете. Никола се оженио са једном девојком из рода Данећевци са којом добија четири сина. У Врбовцу Којићи су били највећи род. Они су старином из села Реткоцера код Лесковца одакле су прешли у Врбовцу. То се десило у 18. веку. Стари Коећевце памте сусрете са рођацима из Врбовца када су ишли на пијацу у Урошевцу и Витини. Овај род припада хаплогрупи I2-PH908.

Машкоћевци (16 к., Петковдан). Досељени из Готовуше у Сиринићкој жупи. Први досељеник Машко дошао у Вратницу преко шаре и нашао посао у роду Папуџини. Оженио се са девојком из тог рода и основао свој род Машкоћевци.

Длабочани (8 к., Св. Никола). Досељени из Глобочицe у Качаначкој Клисури. Приви досељеници Ћуро и Вељко дошли су у Вратницу око 1820. год плашећи се од освете због Ђурове сестре која се потурчила. Они су у Глобочици живели у сред села. Данас у том селу више нема срба.

Мојсићевци (7 к., Петковдан). Досељени из Ристовца код Врања. Први досељеник Мојсије дошао у Вратницу као момак да ради и ту остао.

Папуџини (11 к., Св. Никола). Стари досељеници из села Копачин Дол код Скопља. Даља старина им је у неком селу у Скопској Црној Гори. Припадају Хаплогрупи Е-V13.
Крагуљевци (9 к., Св. Никола). Грана рода Папуџини.

Шишковци (18 к., Св. Никола). Досељеници из Љуме у данашној Албанији. Шишко је био слуга у роду Степанонвци оженио се и остао у Вратници. У Љуми данас више нема Срба.

Тодоровци (8 к., Петковдан) су непознате старине.

Данећевци (8 к., Митровдан) / Доброћевци (3 к. Митровдан). Досељеници из Котлине у Качаничкој Клисури. Многе српске фамилије из Котлине данас живе у полошком крају. Највише их има у Јегуновцу и Јанчишту. Такодђе припадају Хаплогрупи Е-V13.

Ивановци (1 к., Митровдан). Досељеници из села Иваје у Качаничкој клисури. У Иваји су раније живели стариначки српски родови. Они су се касније потпуно иселили, јер су се ту и у околна села почели досељавати муслимани пореклом из Арбаније.

Дабоћевци (7 к., Св. Никола). Досељеници из суседног села Јажинце. Данас у Јажинцу више нема срба.

Голомевци (7 к., Св. Ђорђе Посни) су непознате старине

Васиљевци (10 к., Аранђеловдан) су непознате старине

Маџићевци (3 к., Св. Никола). Досељеници из суседног сада албанског села Орашје. Тамо су живела три брата. Од њних један се потурчио и остао у Орашју, други је прешао у Старо Село а трећи је дошао у Вратницу.

Пејовци (5 к., Петковдан). Досељени из суседног Нерашта. Једна њихова грана одселила се у Кучкову крај Скопља а друга је остала у Нерашту и примила исламску веру. Нераште је данас велико село са потпуном албанском становништвом.
« Последња измена: Мај 20, 2022, 02:35:59 поподне Sarplaninac »