Аутор Тема: Срби из Шипова - порекло и генетичка слика  (Прочитано 986 пута)

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Срби из Шипова - порекло и генетичка слика
« послато: Јануар 18, 2022, 08:31:15 поподне »
Како је пре неки дан на сајту ''Порекла'' објављен истоимени чланак, нека ова тема служи за све будуће дискусије о овом подручју. Такође, овде ће се сабирати сви наредни Y-ДНК резултати из наведене области, како би на једном месту имали прегледност резултата и разговора о њима, а потом ћемо нове резултате убацивати у чланак.

Већ крајем месеца нас чека један нови резултат.

Прва тура акције "Новогодишња ДНК недеља 2022" је данас предата у лабораторију. Следи списак кандидата:

14. Тегелтија, Ђурђевдан, Горња Подгорја, Мркоњић Град

Линк ка Гугл карти са резултатима.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Срби из Шипова - порекло и генетичка слика
« Одговор #1 послато: Јануар 27, 2022, 05:43:33 поподне »
Први резултат од покретања теме и објављивања текста на порталу. Кроз који дан ће бити освежен текст са резултатом Тегелтије.
14. Тегелтија, Ђурђевдан, Горња Подгорја/Мркоњић Град, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328

Тегелтије нису обрађиване у етнографској литератури којом располажемо. Матично подручје ове породице је Мркоњић Град, где су најбројнији у насељима Медна и Горња Подгорја. Може се претпоставити да се ово братство ширило из села Медна, где Тегелтије живе у засеоку који носи њихово презиме. Презиме Тегелтија јавља се искључиво код Срба и у БиХ га носе и породице из околине Јајца, Кључа, Шипова, Лакташа, Србца и Травника. Сви они славе Ђурђевдан и вероватно су сродни, а за оне из околине Травника се зна да воде порекло из Медне. На подручју Српца забележено је слично презиме Тегелтић код породице која такође слави Ђурђевдан, па је могуће да је у питању огранак Тегелтија. Тегелтија има доста и по Војводини где су се населили у послератним колонизацијама.

Презиме Тегелтија је турцизам и том речи се назива меко ћебе које се поставља на коњска леђа испод седла. Чини се да је као презиме у употреби прилично дуго: у попису становништва Срема из 1736/1737. године на вуковарском властелинству се помиње извесни Тегелтић.

Хаплотип тестираног нема посебно карактеристичних маркера, али се у односу на модални хаплотип гране I2-Y3120 ипак могу издвојити ређе вредности DYS391=10 и DYS385a=15. Подударање на овим маркерима и сличност са разликом до три вредности уочава се са хаплотиповима већег броја тестираних широм српског етничког простора. Већина њих припада хаплогрупи I2-A1328, што ме је и определило да претпоставим припадност хаплотипа Тегелтије овој грани. Међу тестиранима из поменуте групе ипак нема никога ко слави Ђурђевдан, па се сигурно ради о родовима који су са Тегелтијама у далекој генеалошкој вези.
Међу резултатима који поседују поменуте ређе вредности DYS391=10 и DYS385a=15, на 23 упоредива маркера хаплотипу тестираног Тегелтије најближи је хаплотип Стевановића из Мале Плане код Смедеревске Паланке који слави Св. апостола Филипа (род Шаренкапића), са разликом на једном маркеру, а од географски блиских, хаплотип Љубоје из Копљевића код Мркоњић Града са славом Марковдан, који се разликује на два маркера (једна разлика је за два).
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Срби из Шипова - порекло и генетичка слика
« Одговор #2 послато: Јануар 29, 2022, 09:13:07 поподне »
Још један резултат. У међувремену сам преко мејла контактиран поводом резултата једног рода из овог краја који слави Марковдан, али нисам добио одговор да ли смем да користим резултат за чланак. Наравно, у питању је I2а-Y3120 хаплогрупа, али само основна SNP потврда. Уз ова нова 3 резултата имамо 29 тестираних са овог подручја, а 55.17% одлази на I2а-Y3120, скоро као у једној херцеговачкој општини.  ::)

Лујић, Јовањдан, Горњи Мујџићи, Шипово, I2-PH908>Z16983

Тестирани каже да у породици постоји предање о пореклу из Ливна. На основу подгране и славе, може се претпоставити да постоји генетичка веза са бројим крајишким родовима I2-Z16983 (Шкрбићи, Меселџије, Тркуље, итд.)
« Последња измена: Јануар 29, 2022, 09:19:55 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Срби из Шипова - порекло и генетичка слика
« Одговор #3 послато: Октобар 07, 2022, 01:36:01 поподне »
Још три резултата. Један од летос који сам превидео да наведем и два најновија.

Васић, Стевањдан, Драгнић Подови/Шипово

Припада хаплогрупи I2-PH908. Једина нешто карактеристичнија вриједност је DYS439=14. међутим, иако прилично модалног хаплотипа нема никог бликсог под породица које славе Стевањдан. Од Стевањштака у Крајини најближи су му Кркљићи из Горњих Врбљана/Рибник и Мандарићи из Вребца/Госпић са разликом 4/23, при чему су разлике управо на карактеристичнијим маркерима. Кркљићи би могли бити интересантни, због географске блискости. На подручју Герзова и Пливе приутна је разгранат род I2-PH908 који славе Стевањдан. Није искључено да су и Васићи дио овог рода, али на овом броју макера и без SNP потврда, то се не може тврдити.

О Васићима нема података у етнографској литератури. Тестирани је оставио податке о предању да су Васићи "старином из Црне Горе". Најстарији познати предак је "Васак" који еј живио почетком 19. вијека.

11. Шмања, Никољдан, Сарићи, Шипово, E-V13>Z5018>Z16659>L241>Y142744>YP4806

Хапотип тестираног се од хаплотипа Берића (Јовањдан, Ђеврске/Кистање) разликује на једном од 25 маркера. Како је Берић потврђени припадник гране YP4806 (тестиран је преко FTDNA), исто се може са великом вероватноћом рећи и за Шмању.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Нисам успео да пронађем ништа о њима ни у етнографској литератури. Према попису становништва из 1991. године, Шмања је у сеоским насељима БиХ било једино у Сарићима код Шипова и Језеру код Јајца.

9. Малеш, Јовањдан, Брђани, Шипово 

Припада хаплогрупи N2-FT182494>FT213937>FGC28435, роду Малешевића.

За овај род карактеристичнa је комбинацијa повишених вредности маркера DYS385b=17 или 18 (модал 16), DYS449=31 (модал 30), DYS549=13 или 14 (модал 12).

О пореклу Малеша из Брђана код Шипова у литератури нисам нашао ништа. Тестирани је у упитнику навео да им је породични надимак Гајчиновићи.

Малеши и Малешевићи са славом Јовањдан су свакако најбројнији на подручју оближњег Гламоча, одакле је и раније N2 тестирани Малешевић (село Ваган). Из литературе се за село Ваган и Малеше/Малешевиће може сазнати ово:

Малеш - 47/14 и Малешевић - 160/48
Малеши и Малешевићи су исто тијесто и засигурно су једно од најстаријих гламочких братстава.
Малеша и Малешевића има, дакле, много и у доста их је насеља на Гламочу. Када бисмо сачинили карту насеља у којима смо их регистровали и одредили итинерар њиховог унутрашњег кретања, онда би Прибеља могла да се картира као њихово родовско насеље.
Наиме, Малеши и Малешевићи су раније имали своје кошаре, ливаде и шуме по Рајићкама, Млиништима, Матрацима и Хрбини.

(Гламоч, насеља и становништво - Душан Миланов Никић)

Према Боривоју Ж. Милојевићу (Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље) Малешевићи су у Ваган стигли из Прибеље, а у Прибељу дошли су из Бјелајског Поља.

Недалеко од Прибеље се налази и топоним Зубина Главица. Можда би се тај топоним могао везати за Зубиће из тих крајева, који су такође тестирани N2 и припадају роду Малешевића.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор