Примићур Вукша (син) Милишић(а) и Жегар

Порекло становништва > Хрватска - Република Српска Крајина

<< < (18/20) > >>

Exiled:

--- Цитат: Посо Новембар 28, 2022, 10:51:25 пре подне ---Укидај одмах, Exile. Само теорија.

У "Актима Кеглевића" током читавог трајања процеса између краљевских влаха и Кеглевића нити једном се не спомиње ријеч катун.
Међутим, Нада Клаић је у свом раду "Положај Влаха у XIV и XV стољећу у хрватским земљама", Радови АНУБИХ, Књ. LXXIII (1983), истакла да се код задарских нотара спорни посједи или села "Шигланових синова" називају катунима.

Не знам тачно на које посједе се односи, али ти документи из ДАЗД можда могу да дају објашњење за поријекло појединих назива посједа/села из "Аката Кеглевића".

--- Крај цитата ---
Ама обрисо бих ја него ме копка ова прича а уједно сам мало разочаран недостатком конкретних резултата а и видим да добро баратате и изворима и логиком. Даћу вам још коју шансу😊

Посо:

--- Цитат: Посо Фебруар 03, 2022, 10:02:25 пре подне ---Сигурно је да су Милишићи били на челу Жегара до 1604. године, као што показују османски пописи.
Са друге стране, најстарији познати "представник" родова који славе Лазареву суботу - старјешина Жегара Вучко Љубичић - спомиње се 1619. године.

--- Крај цитата ---

"Нови" моменат код жегарских Милишића.
На Магазину сјеверне Далмације стајао је окачен документ из 1613. године гдје се спомињу Модрокапа, Вуко Љубичић и кнез Јован Радасовић из Жегара.
https://www.facebook.com/groups/523310481053644/permalink/5861834280534544/?mibextid=HsNCOg

Ово је значајно зато што је Радасовић истакнут као кнез, а не Љубичић.

Постоји документ из 1669. године у којем се наводе Манојло Радасовић из Вилића и његов брат из "латинског Котара":
https://books.google.ba/books?id=XU6lCgAAQBAJ&pg=PA12&lpg=PA12&dq=radasouich&source=bl&ots=2LEiLF4PbU&sig=ACfU3U1y6jTL_jRvUVdjFnftQUtPcu67LA&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwj09pDpzKb1AhVsh_0HHYnkBfkQ6AF6BAgCEAM#v=onepage&q=radasouich&f=false

Exiled:

--- Цитат: Посо Децембар 02, 2022, 10:34:27 пре подне ---"Нови" моменат код жегарских Милишића.
На Магазину сјеверне Далмације стајао је окачен документ из 1613. године гдје се спомињу Модрокапа, Вуко Љубичић и кнез Јован Радасовић из Жегара.
https://www.facebook.com/groups/523310481053644/permalink/5861834280534544/?mibextid=HsNCOg

Ово је значајно зато што је Радасовић истакнут као кнез, а не Љубичић.

Постоји документ из 1669. године у којем се наводе Манојло Радасовић из Вилића и његов брат из "латинског Котара":
https://books.google.ba/books?id=XU6lCgAAQBAJ&pg=PA12&lpg=PA12&dq=radasouich&source=bl&ots=2LEiLF4PbU&sig=ACfU3U1y6jTL_jRvUVdjFnftQUtPcu67LA&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwj09pDpzKb1AhVsh_0HHYnkBfkQ6AF6BAgCEAM#v=onepage&q=radasouich&f=false

--- Крај цитата ---
А тамо на групи на фб си видио шта сам написо поводом тога а и овде ћу поновити да сам рад да организујем тестирање могућих наследника код Yseq, па ако имаш траг или евентуално идеју ко су наследници ти јави.

Зрно:
Не знам да ли смо раније констатовали да постоји мало село Баљци код Дувна са три презимена. Велемири славе Ђурђевдан, а Мишковићи и Цвијетићи Лазареву суботу. То учвршћује повезаност племена Баљака са Лазаревом суботом.

StoDaNe:
U Osmanska vremena karavanski put koji je vodio od Sarajeva prema dalmaciji imao je pretovar kod Sujice (istočno Baljci a severno Bogdasic).
U 16 veku najbitniji trgovacki grad u dalmaciji jeste bio Sibenik(koji je jedini imao izvozne dozvole prema osmanlijama,pre uspostave skele kod Splita)a kod Sibenika Mirlovici su držali 7 sela pa bice da su se momci bavili karavanskom trgovinom za osmanlije pored držanja granice i čuvanja blaga tokom zime ispred Sibenika.

Uostalom u knjizi Petrovo Polje Jakovljevic/Isailovic piše da su Vojvoda Djuradj ,Knez Stepan i Djurdje(Jurdje) sin Dobrila i Petar sin Božidara preuzeli Otisic,Maovice i Suhovare(Baljci) 1497 godine.Kasniji popisi i imena ukazuju da su današnje Mirlovic polje,Baljci,Otisic,Maovice držali Mirlovici u 16 veku i kasnije.
Autori knjige isto misle(mogucnost) da je u izravnoj vezi sa vojvodom Djurdjem bio knez i vojvoda Tvrdko sin Djurdja timarnik u nahijama Popina ,Strmicka i Plavno 1528. I koliko se sećam taj čovek ima neke veze sa Baljcima kod Sujice a pošto nemam sad knjigu u rukama nemogu da se setim konkretno koja je veza.

Навигација