Аутор Тема: Грилова афера  (Прочитано 783 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Грилова афера
« послато: Јул 28, 2021, 04:40:05 поподне »
Једна занимљива перашка прича по којој би могао бити снимљен добра историјска драма.

Главни јунаци су две отете Пераштанке и 12 Пераштана који су их у лудо храброј акцији спасли из ропства.

Ради се о догађају из 1747. године у историји познатом као „Грилова афера“.

Главни јунак афере је Пераштанин Кристофор, звани Kрсто или Криле / Крило Цвјетковић, кога су Млечани звали - Грило („Grillo“). По негде се може наћи и да му је презиме било Ћетковић (што је, у суштини, исто презиме као Цвјетковић), али и Јововић. С обзиром да му се отац звао Јован („Zuane“), ово последње наведено презиме могло би бити патроним. Рођен је у Перасту 1714. године. Још као млад момчић ушао је у млетачку поморску службу, испрва као „мали“. Показао се као врло способан морнар, али и борац кад затреба. Кад је већ стекао озбиљну репутацију, ставља се као плаћеник („левента“) у службу Малтешких витезова, где због заслуга добија чин поручника. Грило је временом постао страх и трепет источног Медитерана. Његове акције су забележене у документима прве половине 18. века. Ту се озбиљно замерио Турцима чије бродове је нападао, али и северноафричким Барбарезима и улцињским гусарима са којима је био у сталном сукобу и узајамној отимачини. Иначе, стално присутни поморски сукоб између Пераста и Улциња трајао је још од почетка 17. века, а окончан је управо „Гриловом афером“. Грило је стекао велики углед код Млечана, па је за њега генерални провидур записао да је Грило познат „по способностима јединствене команде и среће“. Остали су записани неки његови подвизи, као кад је у неравноправној борби 1:5 однео победу над Барбарезима са својих 60 морнара. Његове поморске акције биле су некад војни задаци, а некад чиста пиратерија. Чак се бавио и трговином робљем. Наравно, током поморске каријере стекао је велико благо...

1746. године, након око 20 година поморске службе, Грило одлучује да се пензионише. У међувремену се оженио Гркињом по имену Гарофалија. Пераштани су је звали народски - Гриловица. Његов пријатељ Јован Злоковић оженио је њену сестру. Сада, те две даме постају главни јунаци приче...

Грило је мудро одлучио да се у Пераст врати бродом који би му пружио поуздану заштиту од Турака и Улицињана. Зато је платио француског капетана Дефландра (негде се наводи и као Андре Фландр де Сантропе) да га превезе својим бродом под француском заставом. Кад су упловили у Јадран, децембра 1746. године, застали су у Драч да се опскрбе водом и намирницама. Кобна грешка била је што се Грило није крио, рачунајући да је ту непознат. Међутим, један улцињски морнар, који је имао прилике да се с њим сретне „преко нишана“, се ту затекао и препознао га. Брод је напустио Драч, међутим, ускоро их је зауставила наоружана улцињска тартана. Наоружани Улцињани су прешли на француски брод у намери да заробе Грила. Француски капетан је протестовао, а Грило се чак увио у француску заставу, рачунајући да се гусари неће усудити да је осрамоте. Међутим, нису помогли ни протест ни застава. Заставу су чак гусари отели Грилу, исцепали и изгазили, а Грила пребацили на свој брод, где су га сутрадан обесили о главни јарбол. Француски капетан је у дневнику записао да је био принуђен да присуствује „варварском извршењу казне“.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Грилова афера
« Одговор #1 послато: Јул 28, 2021, 04:41:35 поподне »
Улцињски гусари су као плен одвели Грилову жену, њену сестру са кћеркицом, једну служавку и неколико морнара - Грилових сабораца (два Италијана и Џек Енглез) и предали их скадарском паши Абдији Чаушевићу. За вест се брзо чуло у Перасту. Пераштани су били гневни. Не само што је њихов јунак погубљен, већ је одвођењем робља, нарочито жена, нанет велики ударац и срамота Перасту. Поготово имајући у виду да је Гарофалијина сестра, односно Злоковићева млада жена, била у дубокој трудноћи.

Пераст почиње да спрема освету. Крв са Улцињанима је и иначе често падала, сад је требало нанети и срамоту Улцињу и скадарском паши. Врло брзо наког Гриловог погубљења, једна улцињска тартана је покушала да уђе у Боку и изазива Пераштане, успут су нанели штету околини Херцег-Новог. Но, Пераштани их муњевито стигоше и код Жањице ликвидираше целу посаду.

У јануару 1747. године међу Пераштанима је постигнут договор да се робље што пре ослободи. С обзиром на значај скадарске тврђаве и пашине резиденције и велике мере обезбеђења, отмица робља била би велики ударац османској власти. На изглед, то је била готово немогућа мисија. Главни организатор акције био је конте Стјепан Бујовић. У акцији је учествовало укупно 12-орица Пераштана, на челу са харамбашом Лазаревићем, а робље су ослободили поткупљени скадарски стражари, Албанци. Била је то сложена операција. Требало је наћи и поткупити стражаре, организовати одлазак Пераштана до Скадра, при чему је требало неопажено да приђу Скадру, затим да преузму заточенике и што пре је могуће врате се у безбедност Пераста. Пашини људи су стигли бегунце на паштровској граници, и ту су им Паштровићи помогли да измакну, сукобећи се с Турцима. Остао је о томе запис Драга Мартиновића, једног од учесника ослобађања, који између осталог наводи да је овом епском отмицом „задивљен цијели свијет“! О ослобађању Гриловице и осталог робља из Скадра спевано је и неколико народних десетерачких песама.

Млетачке власти су испрва биле на страни Пераштана, сматрајући да су Улцињани криви за цео догађај, јер су убили Грила и отели његову жену и пратњу. Међутим, случај је временом почео попримати размере међународног инцидента, јер је скадарски паша сматрао да је оштећен и да му Грилова жена и њена сестра припадају као нека врста ратног плена. Тих дана се Грилова свастика породила. Под притиском Порте, Млечани временом мењају став, да би коначно Перашкој општини упутили захтев да се ослобођено робље врати скадарском паши. Ту на сцену ступа солидарност Пераштана. На писано наређење млетачких власти да им жене буду изручене, представници перашке општине одлазе у кућу Јована Злоковића да разговарају са женама. Након тога, обавештавају млетачке власти да су оне пристале да буду изручене у Скадар.

Према постигнутом договору, 7. августа 1747. године у 15 часова, на обалу је приспео чамац који је требало да превезе жене до Котора. Међутим, на договореном месту се није појавио нико из Пераста. Одмах је наређено да се претресу све перашке куће и бродови и затворе Вериге како не би неко побегао морским путем. Бегунцима није било ни трага, па је закључено да су побегли копненим путем, вероватно према Црној Гори.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Грилова афера
« Одговор #2 послато: Јул 28, 2021, 04:42:19 поподне »
Реакција млетачких власти била је оштра. Затражено је да се утврди ко је учествовао у бекству две жене. До окончања случаја, Перасту је била забрањена свака трговина и пловидба. Међутим, оно најопасније били су предлози у млетачком Сенату да се укину привилегије Перашке општине, па чак и да се Општина потпуно укине. Пераштани су одмах кренули у снажну дипломатску акцију. Што подмићивањем (за то је одлично дошло благо које је иза себе оставио Грило), што утицајем њима наклоњених људи, поптуно су окренули ситуацију. Тако је приликом гласања о укидању Перашке општине, од 136 сенатора, за укидање Општине гласала су свега двојица, 26 је било уздржаних, а чак 108 гласало је у корист Пераста. Септембра 1747. године постигнут је и умир са Улицињанима.

Цех су платили једино завереници који су организовали бег две сестре из Пераста - конте Стјепан Бујовић, Трипо Матковић, Лука Перојевић, Томо Видовић и Јован Злоковић. Неки од њих и нису били у Перасту у време изрицања пресуде, већ у бекству, незнано куд. Сви су осуђени на прогонство са млетачке територије и конфискацију имовине. Бујовић и Перојевић су се вратили у Пераст тек 20 година касније.

Тако је окончана „Грилова афера“, која је претила да прерасте у ратни сукоб између Млетачке републике и Османског царства, угрозила постојање Перашке општине, а на концу показала одважност и солидарност Пераштана.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Грилова афера
« Одговор #3 послато: Јул 28, 2021, 04:43:09 поподне »
Подаци из:

„Погибија гусара Крила Цвјетковића у свјетлу друштвено-политичких, економски и књижевних збивања у Перасту средином 18. стољећа“, Милош Милошевић,
„Самоуправни статус Пераста за вријеме Млетачке Републике“, Милош Милошевић,
„Културна повијест града Пераста", Павао Буторац.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 437
Одг: Грилова афера
« Одговор #4 послато: Јул 28, 2021, 09:48:29 поподне »


У јануару 1747. године међу Пераштанима је постигнут договор да се робље што пре ослободи. С обзиром на значај скадарске тврђаве и пашине резиденције и велике мере обезбеђења, отмица робља била би велики ударац османској власти. На изглед, то је била готово немогућа мисија. Главни организатор акције био је конте Стјепан Бујовић. У акцији је учествовало укупно 12-орица Пераштана, на челу са харамбашом Лазаревићем, а робље су ослободили поткупљени скадарски стражари, Албанци. Била је то сложена операција. Требало је наћи и поткупити стражаре, организовати одлазак Пераштана до Скадра, при чему је требало неопажено да приђу Скадру, затим да преузму заточенике и што пре је могуће врате се у безбедност Пераста. Пашини људи су стигли бегунце на паштровској граници, и ту су им Паштровићи помогли да измакну, сукобећи се с Турцима. Остао је о томе запис Драга Мартиновића, једног од учесника ослобађања, који између осталог наводи да је овом епском отмицом „задивљен цијели свијет“! О ослобађању Гриловице и осталог робља из Скадра спевано је и неколико народних десетерачких песама.


Буни ме ово 12-оро Пераштана.
Зар према Милошу Милошевићу односно и према народној пјесми 6-оро пераштана је било у акцији: Лазо Стијеповић, Ђоно Дабовић, Јоко Стијеповић, Иво Бочевић и Саво Мустур.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Грилова афера
« Одговор #5 послато: Јул 28, 2021, 10:53:56 поподне »
Буни ме ово 12-оро Пераштана.
Зар према Милошу Милошевићу односно и према народној пјесми 6-оро пераштана је било у акцији: Лазо Стијеповић, Ђоно Дабовић, Јоко Стијеповић, Иво Бочевић и Саво Мустур.

Учесник у акцији, Драго Мартиновић, наводи: "Тамо сам ја лично био између 12 извођача". Тако пише и Милошевић. Мало је нејасно колико њих је било у самом Скадру, а колико их је укупно учествовало у акцији. Под акцијом подразумевам читав подухват од Пераста до Скадра и назад са ослобођеним робљем. Вероватно је шесторка коју наводиш била у самом Скадру. У акцији су учествовали и неки Скадрани.
"Наша мука ваља за причешћа"