Аутор Тема: Усорци  (Прочитано 57823 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Усорци
« послато: Септембар 22, 2013, 02:48:12 поподне »
Одлучио сам се да покренем ову тему везану за поријекло одређене групе српских породица из Крајине који се појављују под збирним именом Усорци или Узорчани.

Ко су Усорци и када се први пут помињу?

Усорци су били организована група Срба у влашком статусу која је у 17. вијеку живјела на подручју Лике и Крбаве под турском влашћу. Вјероватно не би ништа знали о њима да 1640. нису одлучили да са турске пређу на аустријску страну и тако су остали забиљежени у аустријским изворима. О њима су писали готови сви аутори који су се бавили историјом српских Сеоба у Хрватској: Ивић, Павичић, Дабић и други. Такође различито су интерпретирали и могуће мјесто њиховог поријекла. Тако Ивић каже да су из мјеста Усорца, не специфицирајући гдје се то мјесто налази, Павичић тврди то исто, док Дабић наводи да су дошли из Усоре (област у Босни) не специфицирајући када и да ли са међустаницама или не. Многи истраживачи такође су сматрали да је мјесто поријекла Усорчана Усора , прије свега због значајне концентрације херцеговачких влаха у њој и Закона о Маглајским Власима. Такво гледиште има логике, јер су Турци заиста, људе са влашким статусом увијек помјерали ка граници , укидајући влашке привилегије на једном мјесту, а дајући их на другом важнијем. Управо тако су у 16. вијеку Власи Усорци могли доћи из подручја Усоре, у коме се укинуо влашки статус, на гранично подручје Лике , гдје је такав статус опстајао. Међутим, неки нови елементи можда доводе у питање читаву ову конструкцију. Касније ћемо о томе.

Представићу писање о сеоби Усораца онако како су га описали поменути аутори.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #1 послато: Септембар 22, 2013, 03:42:17 поподне »
Поставићу дијелове из Ивићевог рада "Миграције Срба у Хрватску" које се односе на Усорце. Предлажем свима да прочитају, јер на примјеру ове мале група Срба може веома добро да се види у каквом тешком положају се налазио српски народ тог времена, између чекића и наковња, Аустријанаца и Турака, и како се упркос свему сналазио и за чудо опстајао и преживљавао. Мислим да нам издржљивост ових људи може бити и поука за данас када много тога изгледа безизлазно.







« Последња измена: Септембар 22, 2013, 11:19:22 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #2 послато: Септембар 22, 2013, 03:53:19 поподне »









« Последња измена: Септембар 22, 2013, 05:31:40 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #3 послато: Септембар 22, 2013, 05:30:35 поподне »
У наставку слиједи помињање Усораца код проте Манојла Грбића у његовом дјелу Карловачко владичанство из 1891.



« Последња измена: Септембар 22, 2013, 05:32:08 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #4 послато: Септембар 22, 2013, 05:40:56 поподне »
Стјепан Павичић у свом раду Сеобе и насеља у Лици такође спомиње Усорце, и што је веома важно даје списак породица које су припадале Усорцима:

U ljeto 1658. izvršena je opet nova seoba Srba u okolinu Otočca. U njoj su sudjelovale mnogobrojne porodice koje su Turci bili naselili
u Koreničkom polju. One su nosile skupno ime Uzorci ili Uzorčani, jamačno po imenu kraja iz kojega su bili doselili na to zemljište. Tu ih je oko sredine 17. st. bilo jedno 100 kuća, te su činili snažno naselje na tom području. S njima je Primorska krajina uhvatila svezu još 1640, te je ona već u to vrijeme počela raditi na njihovu seljenju. To je nastojanje dovedeno do uspjeha, kako se vidi, istom kasnije kada su se našle prave prilike za takvu veliku seobu.
Korenički su Srbi sami bez pratnje izbjegli s turskoga područja kada su se uvjerili da su Turci obaviješteni o njihovoj svezi s Primorskom
krajinom, te su se skupili kod Otočca. Tu su oni čekali da se stvori odluka kamo će ih naseliti. Krajiške su vlasti o tom imale više prijedloga, a na koncu je primljeno mišljenje velikoga kapetana senjskoga Petra Zrinskoga da se Uzorčani nastane u Gackom polju između Otočca i Brloga. To je naseljavanje i izvršeno u rano proljeće 1660.
Koreničke Srbe krajiške vlasti popisale su odmah po doseljavanju i utvrdile su među njima 83 porodice i 941 čeljade, ali je iz Korenice još 1655. iselilo u Krajinu 12 porodica koje su bile smještene u Plaškom. Novim je naseljenicima u Gackom polju krajiška komisija dala ova zemljišta: Kompolje, Oraovac, Ponor, Hum, Pothum, Zalužnicu, Doljane, Brezovac, Škare i Glavace.Istočni diotih sela zvao se skupnim imenom Vilici, te su i ti Uzorčani nazivani često imenom Vilićani. Cijeli je taj prostor bio razmjerno velik, pa su Uzorčani za svoje naseljavanje našli dovoljno mjesta. Veći dio toga naselja nastanio se u Vilićima: u Pothumu, Zalužnici, Doljanima,Škarama, Glavacima, Oraovcu i Starom Selu.

U toj su seobi na to otočko područje doselili: Agbabe, Aleksići,Aralice, Babici, Banjani, Batinići, Božičkovići, Božici, Brekići, Cvjetnićani, Čubrile, Ćurčići, Diklići, Divjaci, Grijaći, Guteše, Hinići,Hrkalovići, Ivančevići, Ivkovići, Jerkovići, Kalešići, Kamenko,Kangrge, Kosići, Kresovići, Kukici, Lavrnje, Lemajići, Lolići, Lukinići, Lužajići, Mandići, Marijani, Mašići, Matici, Mihovilovići, Mikići, Milakovići, Mirkovići, Naprte, Narančići, Navale, Opačići,
Paskaši, Pavičići, Popovići, Potkolnjaci, Poznići, Predovići, Prigmizi, Puhari, Pupovci, Rakići, Ružici, Savići, Sekizi, Skendžići, Stojanovići,Svilari, Šegani, Škorići, Štule, Šušnići, Varde, Vlaisavljevići,Vojvodići, Vujanići, Vukmanovići, Vuksani i Vunjaci.
« Последња измена: Септембар 22, 2013, 05:45:08 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #5 послато: Септембар 22, 2013, 06:49:41 поподне »
Додајем још и наводе Војина Дабића из књиге Карловачки Генералат:


« Последња измена: Септембар 22, 2013, 06:51:35 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #6 послато: Мај 02, 2014, 01:24:39 поподне »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #7 послато: Мај 02, 2014, 01:43:40 поподне »


Небојша, заиста интересантан налаз. Чини ми се да сам негдје видио тај грб са црним главама, али не могу да се сјетим да ли је то било у фојничком грбовнику. Ове податке треба детаљно пречешљати.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #8 послато: Мај 02, 2014, 01:47:29 поподне »
Grb Deskojevića — u srebrnom polju tri crnačke glave.


Pošto pojedince sa ovim prezimenom nije bilo moguće identifikovati u srednjovjekovnim izvorima najvjerovatnije je da se ovdje radi o porodici Dekojević ili Dehoević. Naime, godine 1409. spomenut je Ostoja Pribatović iz katuna Dekojević, a tridesetih godina 15. veka Mikluš Dehojević je bio knez vlaha za cijelu Cetinsku župu.

Andrija Kačić Miošić Deskojeviće prostorno veže za Omiš. Sa sličnim prezimenom zabeležen je 1449. godine i knez Stjepan Dešković iz Glamoča a zanimljivo je spomenuti da je car Ferdinand I 19. marta 1846. godine podijelio austrijsko plemstvo Antunu Deškoviću koji je tom prilikom dobio grb sa svim bitnim elementima grba Deskojevića iz iliskih grbovnika.

FOJNIČKI GRBOVNIK


« Последња измена: Мај 02, 2014, 01:49:30 поподне Небојша »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #9 послато: Мај 02, 2014, 02:10:50 поподне »
Grb Deskojevića — u srebrnom polju tri crnačke glave.


Pošto pojedince sa ovim prezimenom nije bilo moguće identifikovati u srednjovjekovnim izvorima najvjerovatnije je da se ovdje radi o porodici Dekojević ili Dehoević. Naime, godine 1409. spomenut je Ostoja Pribatović iz katuna Dekojević, a tridesetih godina 15. veka Mikluš Dehojević je bio knez vlaha za cijelu Cetinsku župu.

Andrija Kačić Miošić Deskojeviće prostorno veže za Omiš. Sa sličnim prezimenom zabeležen je 1449. godine i knez Stjepan Dešković iz Glamoča a zanimljivo je spomenuti da je car Ferdinand I 19. marta 1846. godine podijelio austrijsko plemstvo Antunu Deškoviću koji je tom prilikom dobio grb sa svim bitnim elementima grba Deskojevića iz iliskih grbovnika.

FOJNIČKI GRBOVNIK

Са сличним главама је и грб породице Ресић из фојничког грбовника. За њих се каже да су живјели у околини босанског Бобовца, а да су 1463. прешли у Трогир.

Иначе, интересантно је да су Храбрени Милорадовићи кад су од руског цара добили племство, такође имали грб Храбреновића из Фојничког грбовника.
Потпуно је иста ситуација и са жумберачким Предојевићима.

Мислим да се код Фојничког грбовника и породица у њему, ради о оним породицама, најчешће влашким старјешинама, које су се издигле на друштвеној љествици након пада Србије и Босне под Турке и пропасти и одласка већине претходног племства. То се отприлике поклапа са настанком Охмучевићевог грбовника, од којег је настао Фојнички, крајем 16.вијека.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #10 послато: Мај 02, 2014, 02:22:01 поподне »
Са сличним главама је и грб породице Ресић из фојничког грбовника. За њих се каже да су живјели у околини босанског Бобовца, а да су 1463. прешли у Трогир.

Иначе, интересантно је да су Храбрени Милорадовићи кад су од руског цара добили племство, такође имали грб Храбреновића из Фојничког грбовника.
Потпуно је иста ситуација и са жумберачким Предојевићима.

Мислим да се код Фојничког грбовника и породица у њему, ради о оним породицама, најчешће влашким старјешинама, које су се издигле на друштвеној љествици након пада Србије и Босне под Турке и пропасти и одласка већине претходног племства. То се отприлике поклапа са настанком Охмучевићевог грбовника, од којег је настао Фојнички, крајем 16.вијека.

Врло вероватно с обзиром да се у грбовнику налазе и Мириловићи, Браниловићи, Кутловићи, Новаковићи, Моровлашићи, Предојевићи и још многа друга презимена која се везују за средњовековне влашке катуне.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #11 послато: Мај 02, 2014, 02:22:10 поподне »
Вукша Декојевић спомиње се 1443. као један од жупана који су у име Павловића обављали власт у Требињу.

“Nicola Marini de Nale coram domino Rectore ser Marino Mi. de Bona fecit lamentum
supra Vuxam Decoeuich zupanum in Tribigna, dicens quod ipse accepit sibi unum mulum quem
habebat in Breno ad montem valoris ducatis XII auri
” (04. 09. 1443. god.), DAD, Lamenta de
foris, XVII, 23; “Stiepan Grubacigh sartor coram domino Rectore ser Micaele de Bocignolo fecit
lamentum supra Petroe Gliutigh lanarium et supra Vlatcum Voisilouigh, dicens quod ipsi Petroe
et Vlatcus in Tribigna conduxerunt supra ipsum Stiepanum latrones, videlicet, Vuxam zupanum de
Tribigna
et Vocasinum comitem de Tribigna et suos homines qui per vim arripuerunt sibi quattuor
boues et quattuor yperperis cum dimidis in denariis et unum equum et unam spatam et unum
mantellum, supra quas etiam ipse Stiepan fecit lamentum. [Testes:] Vitcus, Radouanus Pribetigh,
Radiç Braicouigh, Voxa Racoeuigh” (07. 03. 1444. god.), Isto, 226v.

https://www.academia.edu/3667840/Iz_historije_trebinjskog_kraja_u_srednjem_vijeku_Godisnjak_XI_BZK_Preporod_Sarajevo_2011_279-301

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #12 послато: Мај 02, 2014, 02:24:08 поподне »
Овај помен приближава Декојевиће, географски, подручју у Бањанима гдје се први пут помињу Власи Усорци де Бањани.

« Последња измена: Мај 02, 2014, 02:26:36 поподне Небојша »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #13 послато: Мај 02, 2014, 02:33:37 поподне »
Али ако читамо овај горе документ који си поставио, испада да су неки Усорци покушавали да докажу племство угарском краљу Матији Корвину (друга половина 15. вијека) и то тако што су се позвали на племића Декоја који је био из подручја српске Деспотовине (спомињу се деспоти Стефан и Вук) и који је сахрањен у Ђурђевим ступовима. Из те матице једни су Усорци отишли у Захулмију,а други у Лику.

Мислим да би херцеговачка грана истих могла да буде ова што се помиње у подручја Требиња и Бањана.

Такође, постоје два манастира Ђурђевих ступова, код Новог Пазара и код Берана, па је питање , о којем се манастиру ради.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #14 послато: Мај 02, 2014, 03:28:57 поподне »
Grb Deskojevića — u srebrnom polju tri crnačke glave.



Текст о употреби црначких (маварских) глава у хералдици http://celticowboy.com/Moors%20Head.htm

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #15 послато: Мај 02, 2014, 03:43:15 поподне »
Овај помен приближава Декојевиће, географски, подручју у Бањанима гдје се први пут помињу Власи Усорци де Бањани.

Постоји претпоставка да су Усорци у Лику дошли из области по којој су и добили име, међутим то нигде није 100% потврђено.

Као што рекох, на основу тестираних J2b намеће се миграциони правац Бањани? - западна Херцеговина/Имотски - Далмација/Лика.

Податак о пореклу Усораца из Бањана и помен Декојевића у околини Требиња иде у прилог тој теорији.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #16 послато: Мај 02, 2014, 03:49:23 поподне »
Али ако читамо овај горе документ који си поставио, испада да су неки Усорци покушавали да докажу племство угарском краљу Матији Корвину (друга половина 15. вијека) и то тако што су се позвали на племића Декоја који је био из подручја српске Деспотовине (спомињу се деспоти Стефан и Вук) и који је сахрањен у Ђурђевим ступовима. Из те матице једни су Усорци отишли у Захулмију,а други у Лику.

Мислим да би херцеговачка грана истих могла да буде ова што се помиње у подручја Требиња и Бањана.

Такође, постоје два манастира Ђурђевих ступова, код Новог Пазара и код Берана, па је питање , о којем се манастиру ради.

Овакве приче увек треба узети са резервом, али ако је тачно ово о Ступовима онда не чуди што је наших огранака можда било у Бихору и околини.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #17 послато: Мај 02, 2014, 03:50:59 поподне »
Текст о употреби црначких (маварских) глава у хералдици http://celticowboy.com/Moors%20Head.htm

Колико сам схватио повезују их са Крсташима?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #18 послато: Мај 02, 2014, 04:07:28 поподне »
Постоје различита тумачења. Нпр. црначке главе се налазе и на грбу Босне (Фојнички грбовник):

Грб Босне који се јавља у илирским грбовницима - у златном пољу прекрштене црне назубљене греде које на врху завршавају крунисаним црначким главама, преко греда је постављен мањи штит са грбом Илирије - нема реалну
историјску основу.



Њега чине произвољно састављени грб босанског херцега, којег је измислио кроничар сабора у Констанци (1414-1418), Ulrich Richental, и грб Илирије који треба представљати тесну везу између илирске идеје уједињавања свих јужнославенских земаља у једно царство и ослобађања Босне од османске превласти. Његова визија грба босанског херцега, са црначким или паганским главама, лепо је одговарала гласинама о неверничком херцегу Хрвоји за којег се говорило да је управо тих година (1414-1415) довео Османлије у Босну и поразио војску краља Сигисмунда.

Пошто се та основна замисао поклапала са каснијим представама Босне као неверничке и стране земље, Урлихов, такође измишљени, грб Босанског краљевства - штит подељен на четири дела, у првом и четвртом сребреном пољу црвени крунисан људски лик наоружан мачем, а у другом и трећем црвеном пољу на лево окренута коса сребрена греда - био је занемарен и замењен измишљеним херцеговим грбом који је потом постао грб целе Босне, прво у Cosmographiji Sebastijana Münstera (Basel 1544, Köln 1575), а затим и у илирским грбовницима.
« Последња измена: Мај 02, 2014, 04:35:48 поподне Небојша »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Усорци
« Одговор #19 послато: Мај 02, 2014, 07:09:59 поподне »
Њега чине произвољно састављени грб босанског херцега, којег је измислио кроничар сабора у Констанци (1414-1418), Ulrich Richental, и грб Илирије који треба представљати тесну везу између илирске идеје уједињавања свих јужнославенских земаља у једно царство и ослобађања Босне од османске превласти. Његова визија грба босанског херцега, са црначким или паганским главама, лепо је одговарала гласинама о неверничком херцегу Хрвоји за којег се говорило да је управо тих година (1414-1415) довео Османлије у Босну и поразио војску краља Сигисмунда.

Рихентал је преписао тај грб из неког старијег грбовника. Међутим, главни проблем са овим грбом, пре него што је доспео у Илирски грбовник, је тај што ни данас није јасно на кога се заправо односи. Осим као грб Босне, којим је званично постао кад га је Охмучевић први пут употребио, овај грб се у изворима тог времена приписује још и Молдавији и Бугарској. Неки старији грбовници, као што је Грбовник Конрада Уфенбаха (1390/1410), а који је иначе препис неког још старијег грбовника, такође садржи овај грб, али његов опис нимало не асоцира на Босну, већ се најпре односи на пределе данашње Молдавије.

Пошто се та основна замисао поклапала са каснијим представама Босне као неверничке и стране земље, Урлихов, такође измишљени, грб Босанског краљевства - штит подељен на четири дела, у првом и четвртом сребреном пољу црвени крунисан људски лик наоружан мачем, а у другом и трећем црвеном пољу на лево окренута коса сребрена греда - био је занемарен и замењен измишљеним херцеговим грбом који је потом постао грб целе Босне, прво у Cosmographiji Sebastijana Münstera (Basel 1544, Köln 1575), а затим и у илирским грбовницима.

Што се тиче овог другог грба, црвени кантони са сребном лентом одговарају изгледу првог грба Котроманића, кога ми углавном представљамо као плави штит са сребрном лентом, аналогно бојама грба Твртковића из Илирског грбовника. За краљевску фигуру с мачем, из друга два кантона, још увек немамо неко конкретније објашњење, али треба имати на уму да се ради о маршалованом грбу.

Иначе, што се тиче грба Дескојевића, челенка у Фојничком грбовнику се разликује од исте у осталим преписима, где је приказан бели анђео са мачем. У том смислу, треба имати на уму да Фојнички грбовник уопште неретко одступа од ранијих преписа. Због тога је пожељно увек упоредити га са неким старијим преписом, рецимо Загребачким или Моденским грбовником, који су доступни на интернету.