Аутор Тема: Косово Далматинско  (Прочитано 17024 пута)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Косово Далматинско
« послато: Децембар 22, 2017, 10:55:49 поподне »
Косово Далматинско је микрорегија у северној Далмацији, налази се у Косову пољу које се налази 10-15 km јужно од Книна 
https://sr.wikipedia.org/wiki/Косово_поље_(Далмација)

Косово Далматинско сачињава 7 села, то су Орлић, Уздоље, Риђане, Рамљане, Звјеринац, Бискупија и Турић-Марковац.

Према народном предању Косово поље код Книна је добило име по Косову у Србији, предање каже да је српски народ са Косова после Косовске битке населио овај крај, те донео име Косово као успомену на стари завичај. За већину родова у селима Далматинског Косова се верује да пореклом са Косова. Накићеновић сматра да нису дошли директно, него са задржавањем у Босни од неких 100-150 година, тако да су у Далмацију стигли у првој половини 16-ог века.
У Косову пољу код Книна се налази река Косовчица, која је еквивалент Ситнице.
Накићеновић каже; народ је и имена своје старе постојбине, те по њима назвао и овамо мјеста. Тако села Крајине книнске, насељена послије Косовске катастрофе 1389. досељеницима са Косова, назваше ова мјеста: Косово поље, Косовчица, Орлић, Карановац итд.

Да је Косово поље и пре 16-ог века било насељено српским живљем доказује то што се Косово помиње 12.09.1435 , при чему се спомињу имена мештана, а то су Никола Дујановић, Милутин Купеор, Јован Влатковић и Симеон Будојевић.  23.07. 1487 године се спомиње Ђорђе Марковић из Уздоља. 

Презимена Дујановић, Купеор, Влатковић, Будојевић и Марковић која се у Косову Далматинском спомињу у 15-ом веку нису постојала касније. То предтурско српско становништво је делом страдало од Турака двадесетих година 16-ог века кад су Турци освојили те крајеве, а делом се иселило у приморски део Далмације, на далматинска острва, а можда и у Италију, Аустрију, Мађарску итд. вероватно се део њих придружио Хрватима који су масовно напуштали све крајеве у којима су живели а које су освојили Турци.

Српско становништво Косова Далматинског које је тамо живело до 1995. године је по Накићеновићи углавном насењено из Босне у 16-ом веку, али су у Босну раније дошли са Косова.
Имена села Риђане и Рамљане су атипична за динарски појас, очекивало би се да се зову Рамљани и Риђани, али завршетак са е уместо са и је типичан за Косово, део јужне Србије и северну Македонију нао што су нпр: Штрпце, Власотинце, Гњилане, Бостане, Ајновце, Билинце, Грнчаре, Лабљане, Јажинце итд.
« Последња измена: Децембар 22, 2017, 10:59:14 поподне Свевлад »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #1 послато: Децембар 23, 2017, 12:43:39 пре подне »
Према народном предању Косово поље код Книна је добило име по Косову у Србији, предање каже да је српски народ са Косова после Косовске битке населио овај крај, те донео име Косово као успомену на стари завичај. За већину родова у селима Далматинског Косова се верује да пореклом са Косова. Накићеновић сматра да нису дошли директно, него са задржавањем у Босни од неких 100-150 година, тако да су у Далмацију стигли у првој половини 16-ог века.
У Косову пољу код Книна се налази река Косовчица, која је еквивалент Ситнице.
Накићеновић каже; народ је и имена своје старе постојбине, те по њима назвао и овамо мјеста. Тако села Крајине книнске, насељена послије Косовске катастрофе 1389. досељеницима са Косова, назваше ова мјеста: Косово поље, Косовчица, Орлић, Карановац итд.

Dalmatinsko Kosovo se pod tim imenom spominje nekoliko puta prije 1389.  1369., 1373. i 1386. (vidjeti S. Gunjača - Izbor iz radova, str. 164), tako da nije moglo dobiti ime po poznatijem Kosovu.  Spominje ga i Toma Arciđakon sredinom XIII stoljeća.  Ovaj još donosi i drugi naziv Pet Crkava.  I kod Tome i kod drugih izvora vidi se da je Kosovo najprije bilo ime sela s utvrdom iznad njega, po kojoj su ime dobili i polje i rječica.  Selo se zadnji put spominje pod tim imenon početkom XVIII stoljeća.  Danas se zove Biskupija i ostaci svih 5 crkava po kojim je nosilo drugo ime su otkriveni i arheološki istraženi.  Iz mletačkog zemljišnika 1709. godine znamo da su tad još bili iznad zemlje vidljivi ostaci 3 od 5 crkava.



I za druga naselja u polju imamo potvrde it srednjeg vijeka.



A imena stanovnika nisu iz Kosova već iz kotara Unašice koji se nalazio oko izvora Zrmanje.  U kninskoj županiji, ali daleko od Knina.  Spomenuti ljudi su "kraljevski Vlasi" i katolici i 1436. su ninskom biskupu plaćaju desetinu.

O katoličkom i starohrvatskom karakteru samog Kosova osim Biskupije govori i spomen katoličke crkve "sancti Johannis" u Uzdolju iz 1458. Četiri godine kasnije se izričito spominje "presiberum Martinum" u Uzdolju.  Na kraju, tu je i nađen natpis kneza Mucimira koji je "Croatorum dux."

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #2 послато: Децембар 23, 2017, 02:58:20 пре подне »
У хрватској редакцији хронике попа Дукљанина спомиње се, како је хрватски краљ Звонимир пре него што ће га Хрвати погубити сазвао збор или скупштину "u Petih Crikvah u Kosovi."  Ова тврдња нема историјску основу, опште је познато да Дукљанинова хроника нема никакву историску вредност. А постоји и разлика између латинске и хрватске редакције.  Латинска редакција Дукљанинове хронике је саставњена од безименог презвитера Барског у 12-ом веку.  Хрватска редакције ове хронике нађена је у крају између Омиша и Неретве, и како Јагић тврди она је из 15-ог века.
Да је хрватска редакција која одступа од латинске, ранијег постанка од 15-ог или бар 14-ог века, не би се у њој нашле бесмислице о хрватским владарима; да је Коломан син Радославов или да је Коломан отац Крешимиром, а познато је да су сви владари из Крешимирове династије живели пре Коломана.
Сасвим је јасно да хрватска редакција Дукљанинове хронике није настала пре 15-ог века.   



 
« Последња измена: Децембар 23, 2017, 02:59:56 пре подне Свевлад »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #3 послато: Децембар 23, 2017, 01:09:13 поподне »
У хрватској редакцији хронике попа Дукљанина спомиње се, како је хрватски краљ Звонимир пре него што ће га Хрвати погубити сазвао збор или скупштину "u Petih Crikvah u Kosovi."  Ова тврдња нема историјску основу, опште је познато да Дукљанинова хроника нема никакву историску вредност. А постоји и разлика између латинске и хрватске редакције.  Латинска редакција Дукљанинове хронике је саставњена од безименог презвитера Барског у 12-ом веку.  Хрватска редакције ове хронике нађена је у крају између Омиша и Неретве, и како Јагић тврди она је из 15-ог века.
Да је хрватска редакција која одступа од латинске, ранијег постанка од 15-ог или бар 14-ог века, не би се у њој нашле бесмислице о хрватским владарима; да је Коломан син Радославов или да је Коломан отац Крешимиром, а познато је да су сви владари из Крешимирове династије живели пре Коломана.
Сасвим је јасно да хрватска редакција Дукљанинове хронике није настала пре 15-ог века.   

Свевладе, Паво није нигде споменуо Летопис попа Дукљанина у горњој објави. Такође, археолошки је утврђено да цркве у Бискупији припадају прероманици 9. века, дакле у време ране хрватске државе у чијем се саставу свакако налазио Книн; то чак и Порфирогенит потврђује (книнска жупа је у његово време била један од саставних делова хрватске средњовековне државе).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #4 послато: Децембар 23, 2017, 01:21:35 поподне »
Свевладе, Паво није нигде споменуо Летопис попа Дукљанина у горњој објави. Такође, археолошки је утврђено да цркве у Бискупији припадају прероманици 9. века, дакле у време ране хрватске државе у чијем се саставу свакако налазио Книн; то чак и Порфирогенит потврђује (книнска жупа је у његово време била један од саставних делова хрватске средњовековне државе).

Кога брига из ког века потиче црква у Бискупији, хрватска псеудоисторија ме уопште не занима. Према хрватској псеудоисторији Томислав је имао 250 000 војника а од тога 50 000 коњаника, испада да је Хрватска била најјача европска сила у то време. Они кажу да су се Хрватска и Бугарска граничиле на Дрини. То они уче у школама, оно што ми зовемо митоманијом за Хрвате је званична историја.
У селу Цетина која се налазили близу Далматинског Косова постоје остаци православне цркве из 9-ог века, али то није тема.

Ја само тражим везу између Далматинског Косова и Косова у Србији, а та веза је више него очигледна.

Имена села Риђане и Рамњане су атипична за динарски појас због завршетка са е, али су врло типична за Косово, Македонију и јужну Србију, и гле чуда налазе се у на месту које се зове Косово поље, а које је од Косова у Србији удаљено preko 700 км.

Покренуо сам ову тему како да би разбио стереотип о 100% црногорско-херцеговачком пореклу српског становништва динарског појаса ван Црне Горе и Херцеговине.   
« Последња измена: Децембар 23, 2017, 01:23:12 поподне Свевлад »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #5 послато: Децембар 23, 2017, 01:36:43 поподне »
Кога брига из ког века потиче црква у Бискупији, хрватска псеудоисторија ме уопште не занима. Према хрватској псеудоисторији Томислав је имао 250 000 војника а од тога 50 000 коњаника, испада да је Хрватска била најјача европска сила у то време. Они кажу да су се Хрватска и Бугарска граничиле на Дрини. То они уче у школама, оно што ми зовемо митоманијом за Хрвате је званична историја.
У селу Цетина која се налазили близу Далматинског Косова постоје остаци православне цркве из 9-ог века, али то није тема.

Ја само тражим везу између Далматинског Косова и Косова у Србији, а та веза је више него очигледна.

Имена села Риђане и Рамњане су атипична за динарски појас због завршетка са е, али су врло типична за Косово, Македонију и јужну Србију, и гле чуда налазе се у на месту које се зове Косово поље, а које је од Косова у Србији удаљено preko 700 км.

Покренуо сам ову тему како да би разбио стереотип о 100% црногорско-херцеговачком пореклу српског становништва динарског појаса ван Црне Горе и Херцеговине.

Та црква на Цетини о којој говориш потиче из 9. века (стил раносредњовековне прероманике), али се не може рећи да је православна већ само хришћанска, с обзиром да је саграђена нека 2 века пре Раскола западне и источне цркве; и да, саградили су је раносредњовековни Хрвати у оквиру чије државе се у то време налазила, то је археологија јасно показала и то није псеудонаучна тврдња. Да ли је граница у време Томислава била на Дрини или не, у то не улазим, као ни у то да ли су имали 10 000 или 100 000 војника, али то нема везе са ониме што ти овде тврдиш у вези Далматинског Косова, а што очигледно не подржавају историјски документи; дакле држи се теме, када немаш аргумената, онда не покушавај да се извучеш мењањем теме, тј. усмеравањем на нешто што уопште није била тема разговора. Због тога си већ једном био опоменут.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5484
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #6 послато: Децембар 23, 2017, 01:42:02 поподне »

У селу Цетина која се налазили близу Далматинског Косова постоје остаци православне цркве из 9-ог века, али то није тема.


У кoм cмиcлу "пpaвocлaвнa"?

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #7 послато: Децембар 23, 2017, 01:44:13 поподне »
Та црква на Цетини о којој говориш потиче из 9. века (стил раносредњовековне прероманике), али се не може рећи да је православна већ само хришћанска, с обзиром да је саграђена нека 2 века пре Раскола западне и источне цркве; и да, саградили су је раносредњовековни Хрвати у оквиру чије државе се у то време налазила, то је археологија јасно показала и то није псеудонаучна тврдња. Да ли је граница у време Томислава била на Дрини или не, у то не улазим, као ни у то да ли су имали 10 000 или 100 000 војника, али то нема везе са ониме што ти овде тврдиш у вези Далматинског Косова, а што очигледно не подржавају историјски документи; дакле држи се теме, када немаш аргумената, онда не покушавај да се извучеш мењањем теме, тј. усмеравањем на нешто што уопште није била тема разговора. Због тога си већ једном био опоменут.

Далматинско Косово је добило име по Косову у Србији. Хрватима наравно није у интересу да то признају, зато што они рукама и ногама хистерично бране теорију да православаца у Хрватској није било пре 16-ог века, а Срба пре 19-ог века кад СПЦ "православним Власима" неметнула српско име. 

Како другачије тумачити осим назива Косово поље, још и називе села Рамљане и Риђане, за које да не знам где се налези бих могао да се кладим да се налазе негде на Косову или у јужној Србији.

 

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #8 послато: Децембар 23, 2017, 01:45:45 поподне »
У кoм cмиcлу "пpaвocлaвнa"?

Хришћанство је тад било још увек јединствено, мислио сам на то да је подигнута од стране Византије.

Пре званичне подела Хришћанства 1054. године, изкако су постројале разлике између Хришћанства у Византији и оног у Франачкој и другим западним земљама.

« Последња измена: Децембар 23, 2017, 01:47:32 поподне Свевлад »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1944
  • G2a-FT221531
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #9 послато: Децембар 23, 2017, 01:49:48 поподне »
Далматинско Косово је добило име по Косову у Србији. Хрватима наравно није у интересу да то признају, зато што они рукама и ногама хистерично бране теорију да православаца у Хрватској није било пре 16-ог века, а Срба пре 19-ог века кад СПЦ "православним Власима" неметнула српско име. 

Како другачије тумачити осим назива Косово поље, још и називе села Рамљане и Риђане, за које да не знам где се налези бих могао да се кладим да се налазе негде на Косову или у јужној Србији.
Да ли је и ово Косово добило назив по јужној српској покрајини?

https://en.wikipedia.org/wiki/Kosowo,_Gosty%C5%84_County
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #10 послато: Децембар 23, 2017, 01:53:01 поподне »
Далматинско Косово је добило име по Косову у Србији. Хрватима наравно није у интересу да то признају, зато што они рукама и ногама хистерично бране теорију да православаца у Хрватској није било пре 16-ог века, а Срба пре 19-ог века кад СПЦ "православним Власима" неметнула српско име. 

Како другачије тумачити осим назива Косово поље, још и називе села Рамљане и Риђане, за које да не знам где се налези бих могао да се кладим да се налазе негде на Косову или у јужној Србији.

Паво ти је цитирао средњовековне изворе који говоре да је тај назив имало много пре Косовске битке 1389. Историјски извори из тог времена су много јачи аргумент од народног предања и легенди. Дакле или су се ти средњовековни Косовци у Далмацију населили много пре Косовске битке, или, што је много вероватније, су та два назива настала самостално, јер није Косово у Србији једини топоним тог типа у словенском свету; било је птица косова и на другим местима, у Русији, Бугарској, Пољској, итд. и по њима су прозвана места која постоје и данас:

http://www.geonames.org/search.html?q=kosowo&country=PL
http://www.geonames.org/search.html?q=kosovo&country=RU
http://www.geonames.org/search.html?q=kosovo&country=BG
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #11 послато: Децембар 23, 2017, 01:54:30 поподне »
Да ли је и ово Косово добило назив по јужној српској покрајини?

https://en.wikipedia.org/wiki/Kosowo,_Gosty%C5%84_County

Сеобе Срба са Косова у динарске крајеве су историјска чињеница, ранији назив за Косово поље је био Петрово поље, а назив Косово поље доносе Срби који су дошли са Косова.  У Косову пољу код Книна постоји река Косовчица и црква Лазарица, паметном доста.

Срби се никад нису селили са Косова у Пољску, али су се селили у Херцеговину, Босну и Далмацију, па је нормално да су донели неке своје топониме. 

Jelic

  • Гост
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #12 послато: Децембар 23, 2017, 01:57:08 поподне »
Сеобе Срба са Косова у динарске крајеве су историјска чињеница

Извор за ову тврдњу?

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #13 послато: Децембар 23, 2017, 01:57:51 поподне »
Паво ти је цитирао средњовековне изворе који говоре да је тај назив имало много пре Косовске битке 1389. Историјски извори из тог времена су много јачи аргумент од народног предања и легенди. Дакле или су се ти средњовековни Косовци у Далмацију населили много пре Косовске битке, или, што је много вероватније, су та два назива настала самостално, јер није Косово у Србији једини топоним тог типа у словенском свету; било је птица косова и на другим местима, у Русији, Бугарској, Пољској, итд. и по њима су прозвана места која постоје и данас:

http://www.geonames.org/search.html?q=kosowo&country=PL
http://www.geonames.org/search.html?q=kosovo&country=RU
http://www.geonames.org/search.html?q=kosovo&country=BG

Пази једну ствар, преци становништво које је живело у Косову Далматинском до 1995. године кад су дошли тамо нису затекли неко старије становништво него су дошли на пусту земљу и нису од никог могли да чују да се то поље зове Косову а река у њему Косовчица.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #14 послато: Децембар 23, 2017, 02:00:45 поподне »
Извор за ову тврдњу?

Хаплогрупа I2-CTS10228, а вероватно добрим делом и R1a-M458.

Шта је вама људи, нису сви Срби из крајишких крајева потекли из Херцеговине и Црне Горе, имамо Родиће који су разгранат род у Крајини а који су пореклом из јужних српских крајева.



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #15 послато: Децембар 23, 2017, 02:03:57 поподне »
Свевладе, отишао си изван теме на сопственој теми, никакве везе с наведеним немају ни ЛПД, ни докле је Томислав проширио хрватску средњовековну државу.

Ако извори помињу Далматинско Косово ~под тим називом пре Косовској боја, онда је очигледно тај топоним старији од чувене битке из 1389. године. Није непознато да је неких сеоба преко тих простора било већ после Маричке битке, али све то је безначајно, уколико тај топоним помиње Тома Архиђакон у XIII веку.



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #16 послато: Децембар 23, 2017, 02:04:37 поподне »
Сеобе Срба са Косова у динарске крајеве су историјска чињеница, ранији назив за Косово поље је био Петрово поље, а назив Косово поље доносе Срби који су дошли са Косова.  У Косову пољу код Книна постоји река Косовчица и црква Лазарица, паметном доста.

Срби се никад нису селили са Косова у Пољску, али су се селили у Херцеговину, Босну и Далмацију, па је нормално да су донели неке своје топониме.

Дакле Тома Архиђакон је био антисрпски агент, па је 100 година пре Косовске битке предвидео да ће се ту населити Срби, и онда променио назив Далматинског Петровог Поља у Далматинско Косово, како потомци тих Срба данас не би могли да тврде да су они тај топоним донели са собом?  :o

Што се тиче имена реке и цркве, евентуална промена назива је могла да се догоди након насељавања тих људи и под утицајем косовског епа, јер их је само име те области, логично, асоцирало на тада већ (у српској колективној свести) учвршћено косовско предање. Исто је и са -е на крају назива места које си помињао, мада ми то већ буди сумњу; око тога би требало консултовати неког лингвистичара који је упућенији у прилике тог краја.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Jelic

  • Гост
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #17 послато: Децембар 23, 2017, 02:04:45 поподне »
Хаплогрупа I2-CTS10228, а вероватно добрим делом и R1a-M458.

На основу две хаплогрупе чији су хаплотипови толико модални се не могу извлачити закључци. Вероватно добар део CTS10228 крајишких Срба ни не припада СНП гранама које се налазе у великом броју на југу Балкана, такође кластер М458 којем припадају крајишки Срби је итекако присутан у Црној Гори и Херцеговини. Поново никакве валидне доказе изнео ниси.

Ни за Родиће осим предања, нема чврстих доказа да су и заиста из јужнобалканских крајева даљим пореклом.
« Последња измена: Децембар 23, 2017, 02:07:13 поподне Лука »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #18 послато: Децембар 23, 2017, 02:06:10 поподне »
Свевладе, отишао си изван теме на сопственој теми, никакве везе с наведеним немају ни ЛПД, ни докле је Томислав проширио хрватску средњовековну државу.

Ако извори помињу Далматинско Косово ~под тим називом пре Косовској боја, онда је очигледно тај топоним старији од чувене битке из 1389. године. Није непознато да је неких сеоба преко тих простора било већ после Маричке битке, али све то је безначајно, уколико тај топоним помиње Тома Архиђакон у XIII веку.

Имам основу да сматрам помињање тог топонима из наводно 13-ог века фалсификатом.

 

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Косово Далматинско
« Одговор #19 послато: Децембар 23, 2017, 02:07:24 поподне »
Имам основу да сматрам помињање тог топонима из наводно 13-ог века фалсификатом.

Па наведи је.