Аутор Тема: Угреновићи  (Прочитано 42013 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Угреновићи
« Одговор #280 послато: Фебруар 08, 2023, 08:45:26 поподне »
"У XIV вијеку у дубровачким књигама помиње се више људи из Фатнице: Угрин Радиновић и Божић, са својим људима, помињу се 1381. године и против њих је поднесена тужба (...“supra Vgrin Radinouich... in Votniga“) због неког преступа."

Кад смо код Фатнице, само да подсетим да се на сред Фатничког поља налази црква Св. Јоакима и Ане. Можда је случајност, али чињеница је да генетичком роду коме припадају братства из Љубомира која славе Аћимовдан и имају предање о пореклу од Угреновића припадају и Чампаре из Биограда код Невесиња, који такође славе Аћимовдан. Они имају предање о пореклу из Лијеве Ријеке, одакле су се наводно доселили преко Требиња, што је очито веома мало вероватно. У Бачевици, засеоку Дивина код Фатнице, некада је живело братство Чампара. Пре ће бити да су Чампаре из Биограда пореклом од њих, али опет - можда је и то случајност. Али ако није, Фатница би заиста могла бити даља матица Угреновића, одакле је Угрин могао прећи у Оногошт јер је тамо добио земљу.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Угреновићи
« Одговор #281 послато: Фебруар 08, 2023, 11:06:56 поподне »
Кад смо код Фатнице, само да подсетим да се на сред Фатничког поља налази црква Св. Јоакима и Ане. Можда је случајност, али чињеница је да генетичком роду коме припадају братства из Љубомира која славе Аћимовдан и имају предање о пореклу од Угреновића припадају и Чампаре из Биограда код Невесиња, који такође славе Аћимовдан. Они имају предање о пореклу из Лијеве Ријеке, одакле су се наводно доселили преко Требиња, што је очито веома мало вероватно. У Бачевици, засеоку Дивина код Фатнице, некада је живело братство Чампара. Пре ће бити да су Чампаре из Биограда пореклом од њих, али опет - можда је и то случајност. Али ако није, Фатница би заиста могла бити даља матица Угреновића, одакле је Угрин могао прећи у Оногошт јер је тамо добио земљу.

Интересантно би било видети колико је стара та црква. Да ли је настала касније, под утицајем исељених Угреновића, или датира у нека старија времена. Колико памтим и ови E-V13 Аћимовштаци по Херцеговини сви махом негују предање о пореклу од Угреновића. Ако се испостави да је Угренима матично подручје Источна Херцеговина, то их враћа у игру. ;)

Било би добро испратити по дефтерима те Радиновиће. Лично сумњам у везу, иако има предуслова. За њих се верује да су сродни власима Плискама, или Плишчићима из околине Гацка. Чини ми се да су најбољи кандидати за Плиске неке R1a породице из тог краја.

Не би било лоше испитати случај овог Угрина Радиновића. Угрени из Оногошта јесу старинци у односу на рецимо Никшиће, али нису вероватно ни они одувек у том крају. Шта ако су ови J2b-M205 неки крипто-Кричи који су остали одсечени јужно од Затарја и Дробњака? Мада су по свој прилици и оригинални Угреновићи, будући да E-V13 Аћимовштака нема у околини Никшића (ако изузмемо Пиљевиће-Тољиће који су нека дргуа прича). 
« Последња измена: Фебруар 08, 2023, 11:32:54 поподне Небојша »

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #282 послато: Фебруар 08, 2023, 11:26:03 поподне »
Кад смо код Фатнице, само да подсетим да се на сред Фатничког поља налази црква Св. Јоакима и Ане. Можда је случајност, али чињеница је да генетичком роду коме припадају братства из Љубомира која славе Аћимовдан и имају предање о пореклу од Угреновића припадају и Чампаре из Биограда код Невесиња, који такође славе Аћимовдан. Они имају предање о пореклу из Лијеве Ријеке, одакле су се наводно доселили преко Требиња, што је очито веома мало вероватно. У Бачевици, засеоку Дивина код Фатнице, некада је живело братство Чампара. Пре ће бити да су Чампаре из Биограда пореклом од њих, али опет - можда је и то случајност. Али ако није, Фатница би заиста могла бити даља матица Угреновића, одакле је Угрин могао прећи у Оногошт јер је тамо добио земљу.

И у Видровану се налази црква Јоакима и Ане, па треба видјети и она кад је подигнута. Можда би права особа за то била Горан Комар, могуће да он има податке.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Угреновићи
« Одговор #283 послато: Фебруар 09, 2023, 10:44:12 пре подне »
Кад смо код Фатнице, само да подсетим да се на сред Фатничког поља налази црква Св. Јоакима и Ане. Можда је случајност, али чињеница је да генетичком роду коме припадају братства из Љубомира која славе Аћимовдан и имају предање о пореклу од Угреновића припадају и Чампаре из Биограда код Невесиња, који такође славе Аћимовдан. Они имају предање о пореклу из Лијеве Ријеке, одакле су се наводно доселили преко Требиња, што је очито веома мало вероватно. У Бачевици, засеоку Дивина код Фатнице, некада је живело братство Чампара. Пре ће бити да су Чампаре из Биограда пореклом од њих, али опет - можда је и то случајност. Али ако није, Фатница би заиста могла бити даља матица Угреновића, одакле је Угрин могао прећи у Оногошт јер је тамо добио земљу.

Митар и Душан Попара "Трагом једне породице" стр. 49-50, пишу да је цркву Светог Јоакима и Ане на Хумцу у Фатници саградио Аким Попара између 1660. и 1665. године.
Ко зна је ли и то тачно, мада се позивају на некој Јована Попару?

Иначе, доста сам истраживао тај фатнички крај и није ме до сада ништа натјерало да помислим на евентуалну матицу Угреновића.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Угреновићи
« Одговор #284 послато: Фебруар 09, 2023, 01:28:25 поподне »

Било би добро испратити по дефтерима те Радиновиће. Лично сумњам у везу, иако има предуслова. За њих се верује да су сродни власима Плискама, или Плишчићима из околине Гацка. Чини ми се да су најбољи кандидати за Плиске неке R1a породице из тог краја.


Према истарживању Есада Куртовића, главно насеље влаха Плишчића било село Модрић на Требињским брдима. То је заселак села Грбеши. Међу данашњим становницима Грбеша, старосједиоци су Кокићи, Шишковићи, Наранчићи и Милојевићи. Сви славе Аранђеловдан. Једини тестирани су Наранчићи и Милојевићи, осим што имају исту хаплогрупу (I2a),  разлика у маркерима не потврђује међусобну блискост. По мени је неко од њих кандидата за потомке влаха Плишчића. Мишљење да Р1а није везан за Плишчиће изнио је и Вукићевић у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

 

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #285 послато: Фебруар 09, 2023, 07:59:37 поподне »
Контактирао сам одређене црквене људе из епархије будимљанско- никшићке, гдје су ми исти рекли да је Видрованска црква која је посвећена св. Јоакиму и Ани, саграђена 1290 године. До уназад пар година била је посвећена  Св. Николају Мирликијском Чудотвирцу, а онда јој је враћено њено старо име  Св. Јоакима и Ане. Храм је задужбина Угреновића. Црква је кроз своју вишевјековну историју рушена па обнављана. Такођер су ми рекли да и црква у Кочанима је раније носила име Св. Јоакима и Ане, те је сад посвећена Св. Николају. У наредном периоду ћу добити и писани трак у вези цркве у Кочанима .

Остварио сам контакт и са Гораном Комаром, који  ми је рекао да се не може тачно утврдити период из којег датирају те двије цркве (Фатничка и Видрованска), али је његово мишљење да је Видрованска старија, на Фатничкој цркви постоји натпис који казује на XIX в. (што у сваком случају није тачан период изградње цркве) и такођер ми је рекао да је гробље у Фатници из новијег периода, тј. 19 в.

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #286 послато: Фебруар 09, 2023, 08:13:52 поподне »
Контактирао сам одређене црквене људе из епархије будимљанско- никшићке, гдје су ми исти рекли да је Видрованска црква која је посвећена св. Јоакиму и Ани, саграђена 1290 године. До уназад пар година била је посвећена  Св. Николају Мирликијском Чудотвирцу, а онда јој је враћено њено старо име  Св. Јоакима и Ане. Храм је задужбина Угреновића. Црква је кроз своју вишевјековну историју рушена па обнављана. Такођер су ми рекли да и црква у Кочанима је раније носила име Св. Јоакима и Ане, те је сад посвећена Св. Николају. У наредном периоду ћу добити и писани трак у вези цркве у Кочанима .

Остварио сам контакт и са Гораном Комаром, који  ми је рекао да се не може тачно утврдити период из којег датирају те двије цркве (Фатничка и Видрованска), али је његово мишљење да је Видрованска старија, на Фатничкој цркви постоји натпис који казује на XIX в. (што у сваком случају није тачан период изградње цркве) и такођер ми је рекао да је гробље у Фатници из новијег периода, тј. 19 в.

Ово сам нашао о цркви у Врхпољу:

Изграђен на средњовјековном Немањића гробљу. Када се први пут помиње храм на овом мјесту, наводимо према податку Мавра Орбина који спомиње посјету Цара Душана у новембру 1349. године, непосредно прије његовог доласка у Дубровник. Посјета Цара Душана Дубровнику била је заиста у мјесецу који наводи Орбин, само тачно годину дана касније, дакле у новембру 1350. године.
Према Орбину разлог Душанове посјете Љубомиру је давање помена прецима немањићке династије у мјесту њиховог поријекла у Врпољској цркви Светог Јоакима и Ане. Почетком ХХ вијека исти догађај описује и Вид Вулетић-Вукосавић у једној својој романтичарској новели. „Причек Цара Душана у Дубровнику” (Дубровник, Српска духовна штампарија А. Писарића 1901. година): „Око Аћимове цркве између Требиња и Билеће, велико је весеље, јер таквога сабора не памте паметари. Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попови и Божији угодници; три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна. Ту се чека Божији помазаник и испосноик, свијетли Цар Душан, с двором. Цар не води силне војске него долази као поборник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својих прађедова. Побијено је око Цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима, снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића, а Врпоље је њихова постојбина...”
Крајем ХIV, или почетком XV вијека „у пољу поред села је стара црква Светог Аћима, прича се, да је градило братство Угреновићи.” „На локалитету Гробље, налази се некропола са 18 стећака (четири плоче, 13 сандука и једна крстача). Одмах до стећака и њихових крстача је Црква посвећена Јоакиму и Ани.” Још податак постоји да је обновљена 1906. године, понајвише приложничким трудом Јефта Иванковића и духовним старањем јеромонаха Леонтија Нинковића, а освештао ју је Митрополит Петар Зимоњић. Храм је сада у добром стању и лијепо се одржава.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Угреновићи
« Одговор #287 послато: Фебруар 09, 2023, 09:17:01 поподне »
на Фатничкој цркви постоји натпис који казује на XIX в. (што у сваком случају није тачан период изградње цркве) и такођер ми је рекао да је гробље у Фатници из новијег периода, тј. 19 в.

Да, он је то објавио у "Ћирилични натписи Старе Херцерговине". Пронашао је надгробни споменик из 1860. године и натпис о обнови на плочи узидан у цркву: "1851. Понови се Храм Божји Јоаким и Ана".

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #288 послато: Фебруар 10, 2023, 01:17:17 поподне »
као прво ћу се осврнути на кнеза Степана Угриновића и кнеза Зрна из 1701 године.
Села кнеза Степан су:
Студенци - ово је село Ђапића,
Храстовача (данашњи Растовац) - ово је село Пејовића и Пантовића,
Чинар/Џебар (највјероватније се ради о селу Дубрава) - у овом селу живе фамилје Вујчићи (огранак Тољића,
Кочани - Урошевићи, Ђапићи, Мумовићи,

Села кнеза Зрна су:
Стуба - ово село је првобитно станиште Лаловића,
Милочани (доњи и горњи) - ово је село Лаловића и Божовића ,
Заврх се налази у близини Г.Поља и Милочана, тако да у то вријеме је вјероватно и ту било Угреновића,

Ово наводим управо из разлога што у свим поменутим селима живе фамилије за које је утврђено да су носиоци Ј2б1 хаплогрупе (за Ђапиће знамо преко њиховог тестираног огранка Илића из Букора, Пантовиће и Пејовиће знамо преко тестираног Пејића са Нишића, а који је огранак Пејовића, а знамо да су Пејовићи и Пантовићи једна фамилија, за Мумовиће и Лалвиће (њихов огранак Вукадини) знамо да су тестирани). Не знам, али мени се ово дјелује као веома битно, ево и што. Па некако ми звучи чудно да припадници "прибраћених породица" живе у селима у којима владају Угреновићи, а логично ми је и то да би ваљда ове фамилије које су "одсељене" ка И.Херцеговини, управо оне буду пописане у наведеним селима (ово наводим као претпоставку да су они изворни Угреновићи а ми прибраћени).

Даље, у Врхпољу живе фамилије:
Миљановићи(Имају предање да су дошли из Никшића)
Бердовићи (Имају предање да су дошли из Никшића)
Борковићи (Имају предање да су дошли из Никшића)
Иванковићи (Имају предање да су дошли из Кочана код Никшића)
Лучићи (сматрају да су старосједиоци у Врхпољу а Божидар Кљајевић за њих каже да су старином из Бањана)
Черовићи (Имају предање да су дошли из Никшића)
Чечури (Имају предање да су дошли из Никшића)

Миљановиће сам намјерно болдовао јер исти имају предање да су у Врхпоље доселили 1700. године. Презиме су добили по личном имену Миљан, а он је син удовице неког од поражених Угреновића (мени ово предање звучи јако занимљиво пошто се ради о "удовици"). Од Миљановића су горе поменуте фамилије Чечури, Черовићи и Бердовићи. Даље предање каже да су и Борковићи као и Иванковићи од Миљанове браће.

Ристо Милићевић "херцеговачка презимена", наводи да су Ђоровићи старином из Риђана док су Чампаре из Фатнице.
Остале Херцеговачке фамилије, по мени није ни потребно спомињати из разлога што су носиоци других хаплогрупа, а сложићете се да у причу око хаплогрупе Угреновића могу да улазе само ЕВ13 и Ј2б1.
   
Што се тиче Угрина Радиновића (ако се уопште и ради о правој особи), и приче дали је дошао из Гацка, Фатнице или Билеће, у то се не бих упуштао. По мом неком мишљењу (нисам баш упућен у генетику и распрострањеност хаплогрупа на простору Херцеговине), не видим што Угрен или Угрин не би могао бити носилац Ј2б1 хаплогрупе и ако евентуално долази са тих простора.

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #289 послато: Фебруар 15, 2023, 05:42:01 поподне »
у Селу Кочанима, јужније од Уздимира, постојала је стара црква, посвећена св.Јоакиму и Ани. Према предању црква је саграђена 1252 године, кад и манастир у Морачи,исти мајстори, послије манстира у Морачи, саградили су и ову цркву.
Интересантан податак сам прочитао у вези цркве у Видровану, гдје се каже следеће:
"У цркви старој код Видрована када су на мјесту старе зидали нову, нашли су у темељу неку кутију и у њој новац или хартију, па су протумачили да има преко хиљаду година да је зидана", што би значило да је зидана у 10. вијеку. постоји и друго предање, и оно је конкретније, гдје се каже: " У цркви Горњепољској", у нози часне трпезе, нађена је чаша и година 1290-та.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Угреновићи
« Одговор #290 послато: Март 09, 2023, 11:24:28 поподне »
Осврнућу се на овај генетички део. Нисам сигуран шта се тачно сматра појасом Моравице, али ова подграна није присутна код Словака, Чеха. Најсеверније што се јавља, у односу на Балкан, јесте управо Румунија и Мађарска (ако изузмемо неке хаплотипове Немаца о чијем пореклу не знамо више).

На простору Мађарске (Будимпешта) имамо двојицу J2b-M205>Y22059, обојица припадају тзв. роду Крича (J-Y155375).

На простору Румуније постоје четворица J2b-M205>Y22059 (двојица Секеља и двојица Румуна):

- Секељ Козма (Харгита, Западна Трансилванија)
- Секељ (анонимно истраживање, Трансилванија)
- Румун Баломиреан (Источна Трансилванија)
- Румун (анонимно истраживање, облст Бихор, Северозападна Румунија)

напомена: сви хаплотипови из Румуније вероватно припадају подграни J-Y22063, тј. по томе су ближи Угреновићима.

Нисам превише узимао у обзир ове хаплотипове када је смер миграција у питању. Ишао сам логиком да је на Балкану много већа заступљеност, па и разноврност ове подгране и да су ови из Румуније/Мађарске последица неких сеоба са југа. Ипак и тамо некаква разноврсност постоји (обе подгране), а овај Румун Баломиреан је прилично удаљен од свих српских J2b-M22059 (нема поклапања осим на 12 маркера, а има одрађених 67).

Од осталих земаља из региона увек ми је била занимљива Грчка, али тамо је J-Y22059 доста танка за сада, а чини се да је и у Грчкој и у Бугарској присутна искључиво J-Y22063. Интересантно је да са на 23andMe код Грка и Румуна појављује J-M205, али нажалост не знамо које су подгране у питању. Код Грка може бити различитих подграна, али код Румуна нисам сигуран да има ишта осим J-Y22059.

 Мислио сам на Моравицу у западној Србији.  :D



 Мислим на ово подручје са зеленим линијама у З.Србији које се умногоме поклапа са власима Смедерева 1477 г. Тамошња села попут Негришора итд.

 Овдје на мапи као могући период селидбе се помиње 9-10. в., знам да се нека од тих села помињу у српским документима 1405. г. дакле сигурно су у то доба те влашке групе већ постале седентарне.

 Такођер јављају се ту код њих нека упечатљива лична имена као нпр. Угрин. Која се јављају и код Крича и Угреновића јужније. Мислим да врло могуће и Кричи потичу од ове групе (јер ту постоји сад и трећа грана која могуће има везе са овом групом). А и сами Кричи имају генетске везе опет са Трансилванијом, па би ти Румуни онда потекли од те групе. Лично име Угрин бих повезао са Угрином Чаком који је контролисао сусједно подручје. То би индицирало да је група била ту и бар крајем његовог доба. 

 Ова трећа грана "Крича" као да има везу са тим подручјем. Ако је то случај мислим и да Кричи и Угреновићи потичу од ове групе.

 Јер и код Крича се јавља ово име Угрин. Мислим да сам нашао неке влашке групе код Билеће које би могле бити повезане са J-Y22063. Не изгледа да J-Y22063 има икакве везе са Кричима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Угреновићи
« Одговор #291 послато: Март 09, 2023, 11:34:37 поподне »
Мислио сам на Моравицу у западној Србији.  :D

 Ова трећа грана "Крича" као да има везу са тим подручјем. Ако је то случај мислим и да Кричи и Угреновићи потичу од ове групе.

Јер и код Крича се јавља ово име Угрин. Мислим да сам нашао неке влашке групе код Билеће које би могле бити повезане са J-Y22063. Не изгледа да J-Y22063 има икакве везе са Кричима.

Потпуно си ме збунио сад. Које су то групације из околине Билеће које се могу повезати са Угреновићима? Питање да ли је лично име Угрин баш увек добар траг, нису могли сви бити сродни. Исправићу те у вези ове цитиране поруке, немају Кричи J-Y15537 генетичка поклапања на простору Трансилваније, већ Угреновићи, тј. подграна J-Y22063.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Угреновићи
« Одговор #292 послато: Март 09, 2023, 11:54:19 поподне »
Потпуно си ме збунио сад. Које су то групације из околине Билеће које се могу повезати са Угреновићима? Питање да ли је лично име Угрин баш увек добар траг, нису могли сви бити сродни. Исправићу те у вези ове цитиране поруке, немају Кричи J-Y15537 генетичка поклапања на простору Трансилваније, већ Угреновићи, тј. подграна J-Y22063.

 Нисам рекао са Угреновићима. :) Већ са неким источнохерцеговачким резултатима J-Y22063, ако су ти родови стариначки ту (а предања често немају смисла за њих попут Боке и сл.) онда се могу повезати с њима. То су неки катуни влашке групе из Рудина. Поставићу детаље (док их нађем  :) ). То је реалније од "влаха Усораца" за које баш не видим доказ да су постојали, то је у ствари локалитет влаха Бањана звани Усорац.
 Могуће да су Угреновићи старинци на свом подручју и удаљени од тих..

 Лично име Угрин су носиле разне особе, но јест индикативно да се код ове велике влашке групе у З.Србији јавља у 15 в., и тешко да је коинциденција да је сусједним областима владао великаш Угрин Чак. Поставља се питање одакле уопште то име. Такођер сам примјетио да је много било чешће код влаха него ратара.

 Свакако је занимљиво да се јавља и код Крича а и очито код Угреновића. Према овој мапи не везује се простор ЦГ за неко старинство влашких група ту прије 1000 г., па ако су припадници генетике Y22059 мигранти онда се поставља питање одакле су. Не мора то бити централни Балкан, не директно већ могуће да је миграција ишла преко ове групе из З.Србије.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Угреновићи
« Одговор #293 послато: Март 10, 2023, 12:06:02 пре подне »
Нисам рекао са Угреновићима. :) Већ са неким источнохерцеговачким резултатима J-Y22063, ако су ти родови стариначки ту (а предања често немају смисла за њих попут Боке и сл.) онда се могу повезати с њима. То су неки катуни влашке групе из Рудина. Поставићу детаље (док их нађем  :) ). То је реалније од "влаха Усораца" за које баш не видим доказ да су постојали, то је у ствари локалитет влаха Бањана звани Усорац.
 Могуће да су Угреновићи старинци на свом подручју и удаљени од тих..

 Лично име Угрин су носиле разне особе, но јест индикативно да се код ове велике влашке групе у З.Србији јавља у 15 в., и тешко да је коинциденција да је сусједним областима владао великаш Угрин Чак. Поставља се питање одакле уопште то име. Такођер сам примјетио да је много било чешће код влаха него ратара.

 Свакако је занимљиво да се јавља и код Крича а и очито код Угреновића. Према овој мапи не везује се простор ЦГ за неко старинство влашких група ту прије 1000 г., па ако су припадници генетике Y22059 мигранти онда се поставља питање одакле су. Не мора то бити централни Балкан, не директно већ могуће да је миграција ишла преко ове групе из З.Србије.

Коментарисали смо данас и на теми о Кричима. На простору Црне Горе, још прецизније, у околини Дробњака и Затарју ипак постоји одређена разноврност J-Y22059. Присутна је и подграна J-Y22063 преко Дедејића.

Дакле имамо у области Кричка и Полимља многобројне J-Y155375 (Марковићи, Перуничићи, Чамџићи, Радовићи и остали)

У области Потарја Дедејиће са огранцима, потврђене припадника J-Y22063, са славом Ђурђевдан, коју слави и већина Крича из околине Пљеваља. Осим ове директне потврде, имамо и посредну потврду да је J-Y22063 некада била присутна у Потарју. Тестирани су Миловановићи из Борача (J-Y22063+), према предању пореклом "Тарани", као и Варезићи из Плужина, даљом старином "из Језера" (по хаплотипу типични J-Y22063).

У Дробњаку Годијеље Томинштаке потенцијалне J-Y22059*.

Ово је више за тему о Кричима.
« Последња измена: Март 10, 2023, 12:17:33 пре подне Небојша »

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #294 послато: Јун 09, 2023, 07:01:12 поподне »
Угреновићи!
Мој циљ и мотив је само један, а то је да се открије поријекло нашег рода, и да се отргне од заборава овај  наш стари древни род којем сви ми припадамо, а о којем на жалост се врло мало зна. Углавном се све своди на усмена предања.
Увјек сам Херцеговину на посебан начин волио и осјећао својом, чак и кад сам био дијете, увјек ми је тај Херцеговачки камен давао некакав чудан мир и спокој, и никад нигдје гдје год бих одлазио нисам тај осјећај имао, и ако нисам тад као дијете ни био свјестан због чега је то тако. Касније, кад сам одрастао, а нарочито сад кад ме је читавим мојим бићем обузела та силна жеља и огромна воља да истражим поријекло мога рода, схватио сам да је то у ствари мој генетски код, који је урезан у сваки тај камен херцегивачки, да је то зов мојих предака који су битисали на том подручју вјековима.
Урађено је много да би смо сазнало ко смо, па и кроз ДНК тест, који смо урадили  Мумовић, Пејић, Лаловић, , Илић, Мијановић и ја, и утврдили смо да смо сви један род, који има истог претка, нашег Угрена бана. Међутим, да би смо имали печат нашег рода, тј. грану којој припадамо морамо да урадимо дубински тест, а вјероватно ће бити потррбно и два дубинска теста. С тим у вези, све вас молим да скупимо новчани износ како би се неко од нас дубински тестирао, чиме би се одредила грана на Yful стаблу за наш род .
 

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Угреновићи
« Одговор #295 послато: Јун 09, 2023, 11:18:37 поподне »
Угреновићи!
Мој циљ и мотив је само један, а то је да се открије поријекло нашег рода, и да се отргне од заборава овај  наш стари древни род којем сви ми припадамо, а о којем на жалост се врло мало зна. Углавном се све своди на усмена предања.
Ево линка ка једном одличном раду, на основу којег можете базирати нека ваша даља истраживања рода Угреновића (а да то не буду само усмена предања) : https://istorijskizapisi.me/wp-content/uploads/2021/01/08-Bojan-Novakovic-Teritorijalno-upravna-organizacija-Onogosta.pdf

Ја сам га већ два пута пажљиво прочитао у целости, а свакако саветујем и другима да га прочитају, од прве до последње странице, посебно оним форумашима који су о Никшићима неубедљиво и потпуно неаргументовано писали у контексту староседелаца Оногошта, наводећи својевремено село Заград (ова фантазија је чак пронашла своје место у књизи о Херцеговцима), планину Лукавицу, па чак и Требјесу, као потенцијалне матице рода Никшића.



« Последња измена: Јун 09, 2023, 11:24:40 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Угреновићи
« Одговор #296 послато: Јул 13, 2023, 09:25:47 пре подне »
↑↑↑↑  :)

 Дакле као што сам спомињао дефтери дају битне податке о Угреновићима када их боље сагледамо.

Мапа


тамно сива боја – села кнеза Степана Угриновића 1701.
свијетло сиваа – села кнеза Зрна 1701.
звијезда – дио села (по једна кућа) 1477. у џемату Мирче сина Красе.
сунце – село Милочан 1477. у посједу Радосава и брата Хамзе те Твртка сина Вукића
квадрат – село Студенци гдје 1477. џемат Мирче има 1 баштину али више има војвода Батрић Никшић
плави каро – село Турјача којег 1477. држи џемат Мирче, и гдје сједе спахија Вукдраг, и Радашин, 1701. у посједу кнеза Озринића
црно са звијездом - Орах у посједу џемата Мирче 1477., статус касније непознат
тамноплава са звјездицом – село „Поплатац“ за које мислим да су Попи и Лаз, 1533 Попи и Лаз су у Никшић нахији, а 1701 Поплаз припада кнезу Никшића Батрићоглу.
тамноплава с тачком - село Сад, 1468. у тимару хришћанина, 1477. пусто с тим да дио држи опет војвода Никшића Батрић


 Сива села 1477. се идеално поклапају са кнезом Степаном Угриновићем 1701. Сва три села која он држи држао је и џемат Мирче сина Красе.
 Из Кочана су и Урошевићи потомци Уроша.
 
 Што се тиче кнеза Зрна 1701., од његових села Мирчо је држао Стубу (гдје је по предању био двор Угрена), Заврх се не јавља 1477., јавља се 1533. у нахији Оногошт (сви или скоро сви Угреновићи), док су споменути држали Милочан.
 У прилог томе да је и кнез Зрн Угреновић може говорити и неки анонимни резултат са славом Аћимовдан из Милочана Y22059+.

 Што се тиче других генетских резултата, нпр. из Страшевине, тог села нема 1701. и раније. Иако и ту има један исељени резултат J-Y22059.

 Такођер оно што је врло занимљиво јесте да је џемат Мирче сина Красе 1477. био пребачен из Оногошта (гдје су још били пусти дијелови ових села) у Требиње. Што може бити објашњење за ове родове око Требиња који имају предање да су од Угреновића.


 Имамо и забиљежбу пред попис његовог џемата:

Особе у наставку пописане су старе спахије. Сада по наредби
цара за баштине које посједују пописани су према влашком закону
тако да плаћају влашки порез.


 Дакле били су спахије раније па су постали власи. Ово је и индикација да су поријеклом властелини, што од Османлија затечене спахије из 15 в. махом и јесу.

 Обзиром на све ово кристално јасно је да су ово Угреновићи.

 Осим катунара Мирче сина Красе помиње се још угледнијих особа:
- војвода Вукосав
- кнез Павко
- спахија Вукодраг који се налазио у селу Турјача (данашњи Озринићи)

 Угрин Радиовић из Оногошта се помиње од 1400. до 1420. г. више пута И очито се мора радити о тој особи.

 Занимљиво је ово питање влашког статуса.

Нећак Угрина Хребељан 1401. и Радосав Владојевић из Оногошта су власи, а сам Угрин се 1408. јавља са поменутим Обрадом Владојевићем гдје превозе робу до цркве св. Петра и Павла (типични влашки занат).
1413. Угрин има човјека Рајка Николића који превози на Лим.
1420. Угрин Радиновић је са Рајком Припчићем у војсци војводе Сандаља.

1427. помиње се Радивоје Угриновић из Оногошта, а 1446. и катун Радивоја Угриновића

 Дакле видимо његов успон, а и као да је и сам проистекао из влашког статуса као и далеки генетски рођаци Кричи. У том контексту је занимљиво мјесто Турјача гдје је био и Вукдраг спахија, очито је повезано с влашким именом Турјак засвједоченом у хрисовуљама код влаха.

 У дефтеру 1468. (који иде и до 1477.) ова села која су 1477. узапћена држе у сукцесији муслиманске спахије. И тад су насељена. У дефтеру 1477. стоји
„Ова села у ствари су уписана као узапћена. Касније кад су насељена дата су Црнојевићу. Сада су поново остала пуста“.


 Не видим 1468. неког спахију Угреновића осим Радића сина Ђурана који држи у тимару Шипачно, а у џемату Мирче сина Красе је 1477. неки Радић син Ђураша. Иначе су у ти сумарним дефтерима власи само пописивани заједно за цијели санџак па нема података о њима осим прихода  свих влашких група Херцеговине, за разлику од опширних дефтера. То је стога јер нису имали сталних насеобина тада.

 Али Шипачно се не помиње 1477., а 1533. то постаје село Дробњака. 1533. се јавља влашка нахија Оногошт с једним кнезом и три Џемата, али су пописани одвојено од села (која су спахијски тимари), само се по баштинама да нагађати. Нпр. баштина Драгића, који није жив тад, 1477. у џемату Мирче су три Драгића. Већином су или су сви Угреновићи у тој нахији.


 Углавном доста неких чињеница о Угреновићима, видљив је и притисак на њихове земље и посебно Никшића, а и Озринића.

 Но дефинитивно увезују род Угреновића са Угрином Радиновићем.

Тај Мирче, син Красе спомиње се у Требињу још 1451. године, као Мирче Красојевић. Не видим везу између њега и Угрина Радиновић (и његових потомака) у том периоду.

Иначе, треба истакнути да су Красојевићи и (власи) Кресојевићи два различита рода. (Заправо, има више фамилија Красојевића, али нити једна се не веже за влахе Кресојевиће.) Онај грб што се даде видјети не припада некоме ко је потекао од влаха Кресојевића.

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #297 послато: Август 11, 2023, 03:25:34 поподне »
Има ли игдје ико од Угреновића да се јави на овом форуму побогу. Ево годинама чекам и чини ми се да ћу умрјети а нећу дочекати 😅

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Угреновићи
« Одговор #298 послато: Август 12, 2023, 12:21:34 пре подне »
Има ли игдје ико од Угреновића да се јави на овом форуму побогу. Ево годинама чекам и чини ми се да ћу умрјети а нећу дочекати 😅
Ћути, уживај, мир, тишина  ;D (мада можда бисте ви били више фронтални, ми смо мало рогови у врећи, али ипак фронтални, Влада је наш атомски погон :) ) Ипак ти фали још неко, а био је неко на почетку чини ми се...
« Последња измена: Август 12, 2023, 12:30:27 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Срки Вук

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
  • J2b M205 Угреновић
Одг: Угреновићи
« Одговор #299 послато: Август 21, 2023, 03:27:38 поподне »
Чекам резултат за J-Y155375 (мада вјерујем да ћу бити негативан).