Бранко Медојевић о презимену Шпањи:
Братство Миликић се не може наћи међу Озринићима а топонима који би упућивали на њихово постојање нема ни у микротопонимији. Село Лужница је познато као топоним који подсјећа на Лужане, остатке несловенског народа по свим етнолозима осим по Ердељановићу. Заједно са Бушатима и Рогамима, овај народ се утопио у племе Пипера. Заједно су са тог подручја потиснули Шпање, остатке нероманизованих Илира који су се зауставили у долини Лима. Пошто се на Лубурићевом списку налазе и Шпањи, настали од Добрије, највјероватније је да је и њихово предање “ушло“ у предање Дедејића.
ШПАЊЕВИЋИ(у Палежу код Жабљака)
За ово братство се казује да су огранак Дедеића, од којих су се давно одвојили. Не знају по чему се презивају садашњим презименом, али знају да је старо. Њихови рођаци живе у Прошћењу и Гојаковићима код Мојковца, одакле је Милутин Лучин ускочио у Шаранце 1875. године, гдје је живио све до почетка 20. вијека, када се Милутинов син Ђорђије-Ђоле доселио у село Палеж код Жабљака. Ђоле је имао два сина Божа-Ага и Радомана, чији синови и данас живе у Палежу.
Шпањевића који су рођени у Палежу данас има у Подгорици, Никшићу и Жабљаку, гдје су отишли ради запослења.
Славе Ђурђевдан.
(Стојан Караџић и Вук Шибалић)
Милован Јеврић, "Становништво општине Мојковац"
