Интересује ме да ли негде у Србији постоје Бабићи пореклом из подрињског краја, а да славе Ђурђевдан?
Моје презиме је Недељковић, настало пре неких 180 година у селу Горња Љубовиђа (Љубовија). По породичном предању, наш предак и родоначелник Недељко, дошао је из суседног села Доња Ор(ах)овица у Горњу Љубовиђу на мираз код једне од кћерки извесних Бабића. После су његови синови узели патроним презиме, тј. по имену оца.
Први траг ми је, наравно, Љуба Павловић и "Соколска нахија" где стоји:
Између Татића и Глигорића, више суднице, населили су се:
Бабићи; дошли су много доцније из Осата, од села Јасеновца. Били су и онда зидари, па су се дуго бавили истим пословима. Они су се уз Севиће умели наћи у селу и стати међу прве сељаке овог села (16 к.; Св. Ђурђе).
Ок, први део има логиге. Положај имања је тачан, а упоређујући време досељавања старијих родова, испада да су се Бабићи доселили овде после 1750. године. Оно што не пије воду је због чега се уопште они налазе у Љубином истраживању које је рађено отприлике после Великог рата. Мој предак је ушао на имање између 1836. и 1838. То сам закључио на основу година његових синова из пописа 1863. Због чега је наведено 16 кућа, кад у време Великог рата, а вероватно и 100 година пре тога, у селу више није живео ниједан Бабић?!
Такође, покушао сам да нађем макар име те Бабићке, ал узалуд. У поменутом попису из 1863. нису живи ни она ни муж јој...
На крају сам пробао да откријем даље порекло тих Бабића. И то је најинтересантнији део. Тражио сам их по Осату, али без успеха. Љ. Павловић је и овде био нејасан: "Дошли су из Осата, од села Јасеновца...". Безуспешно сам тражио топоним Јасеновац око Дрине, све док ми гугл није открио да постоји засеок Јасеновац код Босанског Петровца.
Село Бравско, Босански Петровац; извор: Петар Рађеновић "Бјелајско Поље и Бравско"
Бабић — дванаест кућа. Славе Ђурђевдан. Звали се некада Кесићи. Пореклом су из Видова Села у Горњем Унцу. Има их тамо доста и данас. Пре 90 година доведе отуда нека удовица осам синова. Под старост њену звали је и укућани и сељани бабом. Потомство јој доби отуда презиме Бабић.
Претходно боравиште Кесића је Унац, а пре Унца су забележени у селу Голубић код Книна (ту су се доселили после Морејског рата 1699. године из села Пролокве, околина Сплита). Десетак година пре су били на Гламочком пољу, село Халепић... а матица им је Стари Влах, тј, Пилатовац код Пријепоља.
Е сад, Пријепоље - Гламоч - Сплит - Книн - Дрвар, Грахово - Босански Петровац - Сребреница - Љубовија. Да ли је могуће да се обиђе толика путања у отприлике 150 година? И поново се враћам на питање са почетка. Где данас у Србији постоје Бабићи са славом Ђурђевдан, а који знају да потичу из Подриња? Ако су у Осату изучили неимарски занат, нема сумње да су се као признати мајстори одселили одавде, и да је остала можда једна кућа са женским потомцима. А сад да се нашалим. Да л' нису случајно отишли у Пријепоље да затворе круг.