Науке и научне дисциплине > Српски средњи век
Српске земље у средњем веку
Небојша:
Стари Рас:
Тврђава Кале - Скопље:
Тврђава - Призрен
Стари Град - Ужице (престоница Николе Алтомановића)
Марков Град - Прилеп (престоница Марка Мрњавчевића)
Тврђава - Крушевац (престоница кнеза Лазара)
Тврђава - Београд:
Тврђава - Смедерево:
Благај - Шћепан Град
Муњени Ћелић:
Панонска Хрватска? :o То је Словинија / Словињ. ;D
А сад мало озбиљности....Северним границама Србије и српског етничког простора у раном средњем веку, бавио се пок. Тибор Живковић.
http://www.mediafire.com/download/awp08ypqhpvw559/T.+%C5%BDIVKOVI%C4%86+-+O+severnim+granicama+Srbije+u+ranom+sr.+veku.pdf
Небојша:
Занимљива карта са територијама српских обласних господара (средина 14. века)
Алексеј:
Једна од српских средњовековних жупа била је и Иногоште. Међу првим записима у којима се спомиње Иногоште је повеља краља Стефана Дечанског из 1330. године у којој се каже да је ''даровано село Крива Феја са подручја жупе Иногоште''.
Константин Филозоф (1380-1431), бугарски књижевник и филозоф у делу Житија деспота Стефана Лазаревића пише: ''...И кесар Оуглеша земљу своју отеческују Врању и Иногоштоу и Прешево прејет и оудржа.'' Он је назив написао тачно ћириличним словима ''Иногоштоу'', без муклих гласова из старословенског језика српске редакције. Цео текст изгледа овако: ''...А тада са Турцима беше кесар Угљеша и он велику услугу учини посланством ка благочастивом (Стефану) од ових (Турака), јављајући њихове одлуке и намере, затим, ускоро после тога и сâм прибеже под крило деспоту Стефану и земљу своју отачаскују, Врање и Иногоште и Прешево прими и задржа. И постаде као неко крило хришћанима.'' Да је простор некадашње жупе био тежак за пролазак, говори нам и чињеница да је султан Мурат, приликом доласка на Косово поље 1389. године, то учинио преко Куманова из правца Велбужда (Ћустендил), а не преко власинске висоравни и иногоштанског поља.
Битан је податак да је Муса, Бајазитов син, пре помињања Иногошта прошао том територијом. Било је то 1402. године. Константин Филозоф наводи да је Муса тада прешао преко планине Чемерник.
У средњем веку, приликом сеоба, народ је насељавао нова места, бирао је да она одговарају њиховим потребама и да су слична оним местима одакле су отишли. Народ је са собом доносио обичаје, традицију, веру, језик и тако чувао свој мали део историје. Често су досељеници, из потребе да има тако буде лакше или да да би их подсећало на бивше насеобине, давали имена селима, пределима, рекама, планинама слична као тамо одакле су дошли. То нама данас у многоме олакшава проучавање кретања становништва, јер често налазимо да два, понекад и више села имају исти назив а међусобно су удаљена некада и на стотине километара. Александар Трајковић објашњава да је Иногоште, с обзиром на период када се први пут појављује његово име у неким списима, добило назив по планини Гоштац, која се налази између Црне Горе и Херцеговине. Ипак, овај несловенски (германски) назив, највише подсећа на стару словенску жупу Оногошт, која је обухватала Никшићко поље. Тврђава Оногошт се налази на локалитету данашње Моштанице, а упечатљиво је да надомак Врања постоји село са тим именом.
Назив жупе Иногоште није једини који наличи средњевековној жупи надомак Никшића. Проф. М. Златановић наводи насеље Огош у Врањској Бањи чије име је у тесној спрези са некадашњим називом старе жупе на овим просторима. Осим овог насеља, на Иногоште асоцирају врањска села Доњи и Горњи Вртогош, село Огоште са Огошком реком који се налазе на територији АП Косова и Метохије у малој предеоној целини Холгоште. Веза између жупа Оногошт и Иногоште свакако да постоји и несумњиво доказује да је у средњем веку било кретања становништва између њих.
Жика:
град ГЛАМОЧ
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију